|
|
Имамо 226 гостију на мрежи
|
|
четвртак, 26 јануар 2012 22:09 |
ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ И БОГОНОСНОГ ОЦА НАШЕГ САВЕ
првог Архиепископа Српског
Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви. Његово рођење било је плод молитве његових родитеља. Крштено име Светога оца нашег Саве било је Растко.
|
|
Опширније...
|
|
Писма читалаца
|
|
недеља, 22 јануар 2012 11:49 |
|
У оквиру библиотеке „Савремено православно богословље“ као књига 1, изашло је у Београду 2010. године, треће допуњено издање књиге под називом „Катихизис - Основе православне вере“.
У овој књизи последње поглавље се односи на Опште Васкрсење и живот Будућег века. У том поглављу читамо следећи наслов (страна 181):
„Опште Васкрсење - васкрсење и тела и душе“ а под тим насловом стоји:
„Опште Васкрсење ће бити Васкрсење свеукупног човековог састава, и тела и душе.“
тврдећи одмах „Ову тајну је објавио апостол Павле Коринћанима“: и наводи:
|
|
Опширније...
|
|
четвртак, 19 јануар 2012 23:32 |
|
20. јануар / по старом, 7. јануар
Сабор светог Јована је 20. јануара (7. јануара) зато што је, при Богојављењу, тј. Крштењу Христовом, 19. јануара (6. јануара) најважнију улогу имао Јован као Крститељ, па му се одмах по Крштењу дан и посвећује.
Свети Јован је био савременик Христов и Његов рођак, по телу, јер је мајка Јованова била тетка мајци Исусовој. Отац Јованов био је свештеник Захарија, а мајци његовој било је име Јелисавета.
|
|
Опширније...
|
|
недеља, 15 јануар 2012 07:18 |
|
ЈЕВАНЂЕЉЕ О СЛЕПОМ ВАРТИМЕЈУ
Лука 18, 35-43. Зач. 93.
Много, премного ствари има у свету које човек или не употребљује нашто су оне намењене или их злоупотребљује.
Многи носе дебеле златне ланце на сату - да почнемо с тим - не због сата него због људи: да људи виде какве украсе они имају!
Многи држе товне коње и сјајна кола не зато да се по потреби могу возити, него на дивљење свету и на пркос душманима! О по сто пута жалосни они, којима бесловесни коњи и мртви точкови подижу углед!
|
|
Опширније...
|
|
субота, 14 јануар 2012 14:37 |
|
На други дан Божића, када света Црква слави Посредницу најчудеснијег оваплоћења и очовечења Бога Логоса, а тиме и спасења рода људскога, на Сабор Пресвете Богородице, на обронцима планине Рајац на новооснованом духовном огњишту, у манастиру светог Преображења, радост овог празника и уопште божићна радост је удвостручена.
|
|
Опширније...
|
|
|
недеља, 22 јануар 2012 15:58 |
|
Вук је им`о гроба два,
Сад га трећи грози,
А тај трећи спремају му,
Нови филолози.
Милорад Митровић, српски песник (1867-1907)
Ускоро ће се навршити сто година од како је у Србију, на врховима хрватских бајонета, донета латиница. И то не било каква, него баш хрватска. Прво што су Броз и његови другови из, по злу чувеног, 41. Домобранског пука након окупације Србије урадили (наравно под покровитељством К&К окупационих власти) била је забрана српске ћирилице у јавној употреби. Како ми прилично ревносно чувамо Брозове тековине (на шта смо му се безброј пута и песмом клели на свим нивоима), то и хрватску латиницу у Србији, као његово прворођенче, мезимче такорећи, чувамо са посебним жаром. Још увек у Србији није важно колико шта кошта, ако се не скреће са Брозовог пута.
|
|
Опширније...
|
|
недеља, 22 јануар 2012 08:21 |
|
ЈЕВАНЂЕЉЕ О ПОКАЈАНОМ ЗАКХЕЈУ
Лука 19, 1-10. Зач. 94.
Ко хоће да види Христа, мора се духом дићи високо изнад природе, јер је Христос већи од природе. Једна висока планина лакше се види с брда него из долине. Закхеј је био мален, па обузет жељом да види Христа попео се на дрво високо.
Ко хоће да се сретне с Христом, мора се очистити, јер се срета са Светитељем над светитељима. Закхеј је био упрљан среброљубљем и немилосрђем, па је при сусрету с Христом пожурио да се очисти покајањем и делима милосрђа.
Покајање је напуштање свих распутних путева, којима су ходиле човекове ноге, и човекове мисли и жеље, и повраћање на нов пут, на пут Христов. Но како ће се покајати грешан човек док се у срцу своме не сретне с Богом и не застиди себе? Пре него је мали Закхеј видео Христа очима, он се срео с њим у срцу свом и застидео од свих путева својих.
|
|
Опширније...
|
|
четвртак, 19 јануар 2012 07:28 |
|
Богојављење, (τά θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια του Θεου, τά φωτά), у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова. Празник се називао у множини - Богојављења, као што се и данас у богослужбеним песмама назива, а такође и празником Просвећења. Уочи овога празника крштавали су се оглашени и на тај начин се просвећивали Христовом божанском светлошћу. Ту светлост, приликом крштења символизовали су мноштвом упаљених свећа.
|
|
Опширније...
|
|
Aутор текста Рајица Марковић
|
|
субота, 14 јануар 2012 20:08 |
|
Згуснуо се режимски мрак под рафалном паљбом усијаних речи партијских новинарчина и новинарчића, неискрених идеолошких писаца и писара, свих могућих фела језичких клепала, клепетала и клептомана. Господари хлеба и мајстори игара испарцелисали медијско-информативни простор и изделили га онима што сигурним кораком ступају ка алеји великана, неприступној незнаном јунаку. Испод великих имена базди задах партијске стрвине и мучно притиска слузокожу носа.
|
|
Опширније...
|
|
петак, 13 јануар 2012 22:11 |
|
Небоземна радост најсветлијег празника Христовог Рођења и очовечења заблистала је у Љуљачкој светињи и у срцима многих верника, који су овај велики празник заједно са својим епископом Артемијем дочекали у њој.
Уочи овог великог празника, „мајке свих празника“ како га назива свети Златоуст, у манастиру светог Претече одслужена је кратка али свечана служба освећења и налагања бадњака. На њој се свечано и торжествено, први пут ове године, заорило сложно и одушевљено појање радосног божићног тропара „Рождество Твоје Христе Боже наш...“.
|
|
Опширније...
|
|
|
|
|
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>
|
|
Страна 1 од 61 |
|
|
АПЕЛ ЗА ПОМОЋ
Епархија рашко-призренска у егзилу апелује на верна чеда Православне Цркве, пре свега Православне Србе у отаџбини и расејању, да, према својој моћи и љубави за очување Истините Вере, својим прилозима допринесу и помогну васпостављању стабилнијег функционисања Епархије рашко-призренске у егзилу, у даљем вршењу своје мисије, у условима када је Права Вера угрожена....
С обзиром да је трон Епархије рашко-призренске узурпиран од стране незаконитог Епископа, који се налази у расколу са Једном, Светом, Саборном и Апостолском Црквом, те да је Епископу рашко-призренском Артемију, од стране такође незаконитих муслиманских власти у Приштини, а на захтев из узурпираног средишта Православне Епархије у Грачаници, уз сагласност и благослов Патријарха Српског и Синодалаца из Београда[1], физичком силом онемогућен приступ својој пастви и својој Епархији[2], Епископ рашко-призренски принуђен је да борави ван граница своје Епархије.
Узурпиравши трон, нелегална управа узурпирала је и све органе функционисања Епархије. Стога, у циљу постепеног васпостављања и омогућавања функционисања Епархије рашко-призренске у прогонству у којем се налази, Епархија установљује своју интернет-страницу на адреси www.eparhija-prizren.org, путем које ће се обраћати јавности, саопштавати информације које се тичу њеног живота и рада, и износити релевантне ставове поводом актуелних догађања.
На адреси www.eparhija-prizren.org биће доступни подаци о активностима Епископа рашко-призренског г. Артемија, као и могућност контакта са Управом Епархије.
[1] Тиме су Патријарх Српски и Синодалци изразили, не по први пут, да признају безаконо насталу државу Косово и њене нелегалне институције, овога путa обраћајући се муслиманској Влади да прогна Православног Епископа и монахе из своје Епархије и манастира у којима живе, драматично слабећи на тај начин и онако веома ослабљен корпус српског народа на Косову и Метохији.
[2]Канони строго забрањују Епископу да дуже одсуствује из своје Епархије, осим када је физички онемогућен да јој приступи, као у случају запоседнутости Епархије од стране варвара. Данашње одсуство Епископа Артемија из своје Епархије оправдано је сличном ситуацијом.
|
Ми, заиста, не намеравамо ићи било где, него остати где смо и до сада били – у јединству са Црквом Символа Вере, са Светим Апостолима, са Светим Оцима, са Светим Васељенским Саборима, са нашим Светим Савом, Светим Владиком Николајем, Светим Аввом Јустином... » више... 
„Улога непосредних егзекутора припала је актуелним члановима светог Синода, а то су заправо тројица тзв. Јустиноваца (Амфилохије Радовић, Атанасије Јевтић и Иринеј Буловић) и њихови следбеници (Григорије Дурић, Фотије Сладојевић, Јоаникије Мићовић, Теодосије Шибалић...» више... 
Светосавска Српска Црква и Српскa Државa, будући потчињене наредбама демонског Америчко-ционистичког фактора… исконструисалe су против њега, и следствено томе против Вас, злобну и опаку оптужбу тобожње злоупотребе службеног положаја, и крађе и проневере… 
