Имамо 378 гостију на мрежи

mtrpl pirejski 

ИСТОРИЈСКО ПИСМО МИТРОПОЛИТА ПИРЕЈСКОГ

Митрополит Пирејски Серафим упутио је недавно писмо Васељенском Патријарху Вартоломеју, у којем се бави питањем савремене јереси која већ деценијама мучи и исцрпљује Цркву, тражећи притом и њену Саборску осуду.
Писмо се појавило у јавности првих дана јула, а на себи носи датум од 27. јуна.
Писмо се већ сматра и оцењује историјским, и представља праву студију о Екуменизму, обима преко сто страна.

 

sharka

Најава Богослужења ПДФ Штампа Ел. пошта
уторак, 19 мај 2015 07:49

На празник Вазнесења Госппдњег, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије и Његово Преосвештенство Хороепископ лознички и старо-рашки Г.Г Николај, служиће Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ново Вазнесење код игуманије Јелене, са почетком у 9:00 часова.

Опширније...
 
Молитвено црквенонародни сабор 2015. ПДФ Штампа Ел. пошта
понедељак, 11 мај 2015 19:36

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу, по благослову надлежног архијереја, Епископа Артемија, организује 7. јуна 2015. године црквенонародно молитвено саборовање, у манастиру Светог оца Николаја Мирликијског чудотворца, у Лозници код Чачка.

У молитвеној и братољубивој нади да ће Вас Дух Свети покренути да својим присуством увеличате наше светосавско, молитвено и богомољачко саборовоање, свом душом се радујемо сусрету са Вама.

Овај позив намењен је сваком припаднику Српске православне цркве какву нам је основао и на чување предао Свети Сава, обавезавши нас на ревновање у јеванђелскоапостолској и светоотачкој вери.

 

 
Свети Владика Николај прослављен у Драгобраћи ПДФ Штампа Ел. пошта
петак, 08 мај 2015 06:27

Чему би се ми данас могли радовати, драга браћо, и кога би ми могли оплакивати стојећи под крстом Христовим? Да ли Христову смрт? Свакако не, пошто је ова смрт славнија од живота многих од нас. Или би се радовали због тога, што би се и ми данас нашли у већини голготској? Никако. Напротив, ми би се могли радовати само онда, кад би себе смели убројати у ону мањину, која је од почетка, и кроз минула столећа, верно представљала Христа у свету, живећи њиме и страдајући за њега. А оплакивати? Кога би данас могли ми оплакивати под крстом Христовим? Христа или себе?

Христа извесно не, јер било би више него смешно оплакивати онога, који и данас живи више но ма ко од нас живих, и који је у стању и данас, после 19 столећа од своје смрти, да мисли стотине милиона људи привуче и фиксира на себе. Не оплакујмо Христа, дакле, но оплакујмо себе, зато, што се често из бојазни за живот свој одвајамо од Христа и придружујемо оној већини, која тражи срећу у удаљености од Христа. Ми нећемо побећи од смрти, ако побегнемо од Христа. Гле, све оне већине, које су против Христа кроз векове ратовале, сустигла је смрт, узела их и пројурила мимо њих. Свети Владика Николај

Опширније...
 
РЕЧ О ХИРОТОНИЈИ НОВОПОСТАВЉЕНОГ ХОРЕПИСКОПА НИКОЛАЈА СТАРОРАШКОГ И ЛОЗНИЧКОГ ПДФ Штампа Ел. пошта
недеља, 26 април 2015 18:44

Господ Христос, оваплоћени Бог Логос, Син Божји, дошавши на земљу, примивши људску природу, обожио је и спасао. Ова јеванђелска истина свим људима отвара пут ка обожењу, односно ка спасењу. Ово спасење људске природе као најчудеснији догађај у историји света породио је још једно чудесно збитије, а то је стварање Цркве Христове. Христос је у Себи Самоме, благовољењем Оца, Духом Светим основао Цркву Своју на земљи и у Њу, као у својеврсну ризницу, сместио је Себе целог, сву своју неописиву Богочовечанску Личност, у свеукупности њеног божанског богатства и свемоћи. Зато се Црква и назива Телом Христовим, коме је Он Сам Глава, вечита и једина Глава и Поглавар. Из тог разлога Дух Свети, кроз уста преподобног Јустина Ћелијског, благовести свима нама: Црква – то је Богочовек Христос продужен кроза све векове и кроза сву вечност. У Цркви као ризници нашег спасења и обожења смештен је сав Христос, благодаћу Духа Светога и то кроз истину јеванђелске и апостолско-отачке вере православне и кроз благодатно-светотајински живот Цркве. Као што човека чине душа и тело, тако и организам Цркве чини „душа“, а то је вера православна и једно „тело“, а то су њени чланови, лаос, народ Божји сједињен једном и јединственом вером православном и благодатно-тајинственим, свештеним животом Цркве, као што вели апостол Павле: А ви сте тело Христово, удови понаособ (1. Кор 12, 27).

Опширније...
 
Васкршњи Уторак у Леушићима ПДФ Штампа Ел. пошта
субота, 18 април 2015 17:07

Сада народ, свештеници и јудејски властодршци последњи пут слушају Господњу реч у храму. А она је била свеобухватна: обухватала је све прошло, све садашње и будуће. Питањем о Јовану Господ наговештава да је Он истинити Месија; причом о два сина указује да ћe Јудејци бити одбачени и на њихово место бити призвани незнабожачки народи; причом о виноградарима говори да одбачене очекује погибао; причом о свадби сина царевог учи да нeћe сви који му приђу бити достојни, због чега ћe са правом бити бачени у таму најкрању; одговорима на питања о данку кесаревом и о првој заповести, као и изобличавајућом речју, одређује карактеристичне црте спасоносног живота; најзад, предсказањима о бедама које ће задесити Јерусалим ученицима открива тајну свог Другог доласка.

Довољно би билo само чути све то са пажњом па се уверити да је Он истинити Спаситељ света - Христос, и покорити се Његовим заповестима и учењу. И до данас читање глава Јеванђеља о свему што се десило на тај дан јесте најделотворније средство за оживљавање вере у Господа. Помоћу њих Хришћанин може, долазећи до правог сазнања, подгревати ревност и показати да верује у Господа не само речима него и на делу.

Опширније...
 
Недеља Самарјанке у Барајеву ПДФ Штампа Ел. пошта
уторак, 12 мај 2015 18:06

Спаситељ је у граду Самарјанке провео два дана. Тада су јој њени суграђани рекли: Сад не верујемо више због твога казивања јер сами... знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос (Јн. 4, 42). И код свих је тако. Најпре се спољашњом речју људи призивају Господу, или, како је то сада код нас (православних) - путем рођења. Међутим, када на делу окуси шта је живот у Господу, човек се већ Господа држи због унутрашњег сједињења са Њим, а не због спољашње припадности хришћанској заједници.

Сви који се рађају у хришћанским заједницама управо то треба да поставе себи за закон, тј. да се не ограничавају само спољашњим припадањем Господу, него да се побрину да се унутрашње са Њим сједине, како би затим стално у себи имали осведочење да стоје у истини. А шта је за то потребно? Потребно је у себи оваплотити Христову истину. Истина Христова је обнављање палога. И тако, обнови старог човека који се распада у лажљивим похотама, и обуци се у новог, сазданог по Богу, у правди и држању истине, па ћеш сам у себи знати да је Господ Исус Христос уистину Спаситељ не само света него и тебе лично. Свети Теофан Затворник

Опширније...
 
Свети Великомученик Георгије-Ђурђевдан у Ариљу ПДФ Штампа Ел. пошта
субота, 09 мај 2015 07:42

Овај славни светитељ родио се у кући богатих и часних родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао. Већ у двадесетој години доспео је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео велики прогон хришћана, а млади Ђорђе је ступио пред цара и одважно рекао да је и он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за веру. Тамница, окови, крваве ране по целом телу и сва друга страшна мучења нису поколебали младића.

Он се непрестано, усрдно и искрено молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти на велико дивљење народа. Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили веру Христову, а међу њима и царева жена Александра, главни жрец Атанасије, земљорадник Гликерије, потом Валерије, Донат и Тирин. Цар је најзад одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а свети Ђорђе посечен је 303. године. Многа чуда дешавала су се од тада на његовом гробу. Господ га је, због његове искрене и непоколебљиве вере, учинио моћним да помаже свима који су у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.

Опширније...
 
Хиротонија хорепископа старорашког и лозничког Николаја ПДФ Штампа Ел. пошта
среда, 29 април 2015 19:48

На Светој Архијерејској Литургији у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Лозници код Чачка, у Недељу Мироносица, 26. априла текуће године, Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије, обавио је чин хиротоније хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, дугогодишњег игумана манастира Црна Река, знаменитог пастира Цркве Божије, и ревносног борца за чистоту Свете Вере Православне.  

На божанственој Литургији Његовом Преосвештенству епископу рашко-призренском и косовско-метохијском у егзилу Г.Г. Артемију саслуживало је петнаестак свештенослужитеља истоимене епархије.

Пред своју хиротонију наречени Владика Николај је, пред Епископом Артемијем и свом Црквом Божијом, исповедио своју Православну Веру у Тројичнога Бога. У току свете Литургије Високодостојни Архимандрит Николај хиротонисан је у чин хорепископа.

Опширније...
 
Томина недеља у Врњачкој Бањи ПДФ Штампа Ел. пошта
четвртак, 23 април 2015 17:21

Господ мој и Бог мој!, узвикнуо је свети апостол Тома. Осећате ли са каквом се снагом он ухватио за Господа и како га снажно држи? Ни дављеник се не држи чвршће за даску која му даје неку наду на спасење од дављења. Можемо рећи да још не верује онако како би требало онај ко се не односи тако према Господу. Ми говоримо: „Господ Спаситељ“, мислећи при том да је Он Спаситељ свих, а апостол говори: „Мој Господ Спаситељ“. Онај ко говори: „Мој Спаситељ“, oceћa своје спасење, које истиче из Њега. Осећање спасења је сразмерно и осећању пропасти из које је Спаситељ извукао спасенога.

Осећање погибли код човека који по природи воли живот, а који зна да сам себе не може спасти, присиљава на искање Спаситеља. И када га нађе и осети силу спасења која из Њега излази, он се хвата чврсто за Њега и неће да се одвоји, макар га због тога лишили и самог живота. Догађаји такве врсте у духовном животу Хришћанина не замишљају се само умом, него се збивају на самом делу. Како вера, тако и сједињење са Христом, код њих постаје јако као живот и смрт. Само такви искрено узвикују: Ко ће ме раставити! Свети Теофан Затворник

Опширније...
 
Васкршњи Понедељак у Лозници ПДФ Штампа Ел. пошта
петак, 17 април 2015 15:35

Господ иде на добровољно страдање. И ми треба да идемо са Њим. То је дуг свакога ко исповеда да је Христовим страдањем постао оно што јесте и да ћe још добити нешто толико велико и славно да ни на ум човеку не може доћи. Како, пак, ићи са Њим? Размишљањем, саосећањем. Иди мишљу трагом страдајућег Господа и размишљањем из свега извлачи представе које би могле ганути твоје срце и увести га у осећање страдања поднетих Господом.

Да би се то успешније извело, потребно је да сами почнемо да страдамо кроз осетно умањење јела и сна и кроз увећање труда стајањем на молитви и чињењем поклона. Испуни све што чини света Црква и бићеш добар сапутник Господу на путу страдања.

Опширније...
 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Страна 1 од 112

АПЕЛ ЗА ПОМОЋ

Епархија рашко-призренска у егзилу апелује на верна чеда Православне Цркве, пре свега Православне Србе у отаџбини и расејању, да, према својој моћи и љубави за очување Истините Вере, својим прилозима допринесу и помогну васпостављању стабилнијег функционисања Епархије рашко-призренске у егзилу, у даљем вршењу своје мисије, у условима када је Права Вера угрожена....

pantokrator1
proglas

С обзиром да је трон Епархије рашко-призренске узурпиран од стране незаконитог Епископа, који се налази у расколу са Једном, Светом, Саборном и Апостолском Црквом, те да је Епископу рашко-призренском Артемију, од стране такође незаконитих муслиманских власти у Приштини, а на захтев из узурпираног средишта Православне Епархије у Грачаници, уз сагласност и благослов Патријарха Српског и Синодалаца из Београда[1], физичком силом онемогућен приступ својој пастви и својој Епархији[2], Епископ рашко-призренски принуђен је да борави ван граница своје Епархије.

Узурпиравши трон, нелегална управа узурпирала је и све органе функционисања Епархије. Стога, у циљу постепеног васпостављања и омогућавања функционисања Епархије рашко-призренске у прогонству у којем се налази, Епархија установљује своју интернет-страницу на адреси www.eparhija-prizren.org, путем које ће се обраћати јавности, саопштавати информације које се тичу њеног живота и рада, и износити релевантне ставове поводом актуелних догађања.

На адреси www.eparhija-prizren.org биће доступни подаци о активностима Епископа рашко-призренског г. Артемија, као и могућност контакта са Управом Епархије.

shara3

[1] Тиме су Патријарх Српски и Синодалци изразили, не по први пут, да признају безаконо насталу државу Косово и њене нелегалне институције, овога путa обраћајући се муслиманској Влади да прогна Православног Епископа и монахе из своје Епархије и манастира у којима живе, драматично слабећи на тај начин и онако веома ослабљен корпус српског народа на Косову и Метохији.

[2]Канони строго забрањују Епископу да дуже одсуствује из своје Епархије, осим када је физички онемогућен да јој приступи, као у случају запоседнутости Епархије од стране варвара. Данашње одсуство Епископа Артемија из своје Епархије оправдано је сличном ситуацијом.

 

БЕЗАКОЊЕ СИНОДА И САБОРА

Епископ Артемије (Радосављевић) постављен је за Архијереја Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске  1991. године.

Безаконом и неканонском одлуком Синода СПЦ суспендован је са  места епархијског Архијереја у фебруару 2010. године.

Маја 2010. године трајно уклоњен одлуком СА Сабора СПЦ са управе Епархије рашко-призренске.

Неканонском одлуком СА Сабора СПЦ, без саслушања и суђења, у одсуству, лишен је епископског чина у новембру 2010. године.

Пријава за мејлинг листу

info@eparhija-prizren.org

Архива

+ + +