Имамо 201 гостију на мрежи

mtrpl pirejski 

ИСТОРИЈСКО ПИСМО МИТРОПОЛИТА ПИРЕЈСКОГ

Митрополит Пирејски Серафим упутио је недавно писмо Васељенском Патријарху Вартоломеју, у којем се бави питањем савремене јереси која већ деценијама мучи и исцрпљује Цркву, тражећи притом и њену Саборску осуду.
Писмо се појавило у јавности првих дана јула, а на себи носи датум од 27. јуна.
Писмо се већ сматра и оцењује историјским, и представља праву студију о Екуменизму, обима преко сто страна.

 

sharka

Сабор Светог Архангела Гаврила у Лозници ПДФ Штампа Ел. пошта
БОГОСЛУЖЕЊА - Катакомбе
недеља, 10 август 2014 15:45

Свети Архангел Гаврил је анђео. Хришћани верују да је он благовесник ваплоћења Сина Божијега. Хришћани такође верују да је он је један од седам великих анђела који предстоје престолу Божијем.

По Јеванђељу он је јавио Захарији о рођењу Претече, и сам је о себи рекао: "Ја сам Гаврил што стојим пред Богом" (Лк 1, 19). Његово име, Гаврил, означава муж - Бог. Свети Оци говорећи о Благовести тумаче, да је послат архангел с таквим именом, да означи ко и какав ће бити Онај који ће се родити од Пресвете Богородице.

Опширније...
 
Закон као одсуство суверенитета Републике Србије ПДФ Штампа Ел. пошта
САОПШТЕЊА - 2014
понедељак, 21 јул 2014 12:24

Закон је норматив државе који по одређеном поступку доноси њен законодавни орган. У Републици Србији је тај орган – Народна скупштина. Закон је после Устава, највиши најважнији правни акт и сви други правни акти у држави морају бити у складу с њим, јер су они ниже правне снаге (подзаконски акти). То је начело законитости. Законима се уређују друштвени односи у свим областима живота. Законом се друштвена правила претварају у норме, које су обавезујуће за све грађане.

По тим законима суде судови, они су симбол и неодвојиви институт суверенитета и слободе, где грађани траже правду пред својим судовима, где суде наши угледни суграђани и сународници – судије. Ово уједно представља и манифестацију самог суверенитета, јер држава, односно њени изабрани представници суверено и самостално уређују друштвене односе. Може се слободно рећи да закон представља у неку руку, након Устава, симбол независности, односно суверенитета одређене земље и уједно мерило истог. Уколико се у Републици Србији односи регулишу на такав начин да законе не доносе грађани наше државе, односно суверена власт Републике Србије, већ је извор закона нека друга држава или група држава, онда ту нема речи о независности и суверенитету.

Опширније...
 
Пета недеља по Духовдану у Љуљацима ПДФ Штампа Ел. пошта
БОГОСЛУЖЕЊА - Љуљаци
субота, 19 јул 2014 15:23

Гадаринци су видели дивно чудо Господње, тј. изгнање легиона бесова, па су ипак изашли и молили Господа да би отишао из њиховог краја (Мт. 8, 28-34). Није да су се они непријатељски односили према Њему. Код њих, једноставно, није било вере. Њих је обузело неко неодређено страховање због чега су желели само једно: „Иди куда хоћеш, само нас не дирај“. То је права слика људи који мирно живе са својим имањем.

Окружили су се они не тако рђавим стањем ствари: навикли су се на њега и не помишљају, нити имају потребе, да било шта измене или укину. Они се боје да направе било какав нови корак. Они, ипак, некако осећају да ће страх Божији и савест да их натерају да се одрекну старог и да прихвате ново уколико дође наредба свише. Стога они на сваки начин избегавају случајеве који их могу довести до таквих убеђења, како би, прикривајући се незнањем, могли спокојно да живе по старим навикама.

Опширније...
 
Свети Никита Ремезијански и Јовањдан у Белој Паланци ПДФ Штампа Ел. пошта
БОГОСЛУЖЕЊА - Катакомбе
среда, 16 јул 2014 08:25

Свети Никита је Светитељ древне Цркве Христове, проповедник Јеванђеља, просветитељ Дакије, Епископ града Ремезијане данашње Беле Паланке код Ниша.

Живео је и делао у 4. и 5. веку. Родом је био из Дакије, вероватно из саме Ремезијане, како сведочи Св. Павлин Нолански (353. г. Бордо-Аквитанија, +431. г. у Ноли код Рима, у Песми 17, 195), и вероватно је рођен око 335. године.

Ако је судити по једном писму, које је Герминије еп. Сирмијумски (Сремска Митровица) упутио епископима Илирских провинција (сачувано код Св. Иларија Пиктавијског, Фрагм. XV; PL 13, 573), Никита је постао Епископ Ремезијански нешто пре 366/67. године, јер му се име налази међу адресатима тога писма, писаног тих година.

Опширније...
 
Јовањдан ПДФ Штампа Ел. пошта
БОГОСЛУЖЕЊА - Празници
понедељак, 07 јул 2014 03:30

Рођење Светог Јована Крститеља Ивандан (24. јуна/7. јула)

На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божији, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божијег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом.

Опширније...
 
Празник Богородице Тројеручице на Златибору ПДФ Штампа Ел. пошта
БОГОСЛУЖЕЊА - Катакомбе
субота, 09 август 2014 19:12

Тројеручица је, према предању, исцелила руку светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се наиме како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица.

По свом чудесном исцељењу, свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври светог Саве Освећеног, а света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству светог Саве Освећеног једног дана доћи на поклоњење у лавру. Тако Тројеручица пет векова касније доспева у руке царског сина, тада архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељницом и штапом-патерицом светог Саве Освећеног.

Опширније...
 
Свети Козма и Дамјан прослављени у Бору ПДФ Штампа Ел. пошта
БОГОСЛУЖЕЊА - Катакомбе
субота, 19 јул 2014 22:50

Безмездни лекари и чудотворци. Ова двојица светитеља беху рођена браћа, родом из Рима, као деца крштени и у хришћанском духу васпитани. Имађаху велику благодат од Бога, да лече људе и животиње од сваке болести и муке, и то обично полагањем руку. За свој труд нису тражили никакве награде, само су захтевали од болесника да верују у Христа Господа. Наследивши велико имање, они су га милостиво раздавали бедним и невољним. У то време цароваше у Риму цар Карин. Пред њега доведу гонитељи хришћанства ову свету браћу, оковану у ланце.

После дугог испитивања цар им нареди да се одрекну Христа и принесу жртве идолима. Но Козма и Дамјан не само не послушаше цара него га још саветоваху да он одступи од мртвих идола и да призна јединога истинитога Бога. „Наш Бог није створен, но Он је Створитељ свега, а твоји су богови измишљотине људске и дело руку уметника. И кад не би било уметника да вам направе богове, ви се не би ималикоме клањати.“ После чуда учињенога над самим царем, - јер га чудесно исцелише од тешког недуга - цар и сам изјави своју веру у Христа и отпусти браћу свету с миром. И они продужише славити Христа Бога и исцељивати болне, и беху сами од народа прослављани на све стране.

Опширније...
 
Петровдан прослављен у Леушићима ПДФ Штампа Ел. пошта
БОГОСЛУЖЕЊА - Катакомбе
субота, 19 јул 2014 05:51

Неуки и уки, но духом једнаки

И љубављу Божјом ко ангели јаки,

Петар прости човек, Павле школовани -

Благодаћу Духа оба обасјани.

Две пламене свеће, свеће неугасне,

Две блиставе звезде, високе и красне.

Обиграше земљу, и светлост пронеше

Све људима даше, ништа не узеше,

Сиромаси пуки - свет обогатише,

Узници и слуге - сав свет покорише.

Свет обогатише учењем Христовим,

Сав свет покорише оружијем новим:

Смирењем и миром, и благом кротошћу.


Опширније...
 
Четврта недеља по Духовдану у Нишу ПДФ Штампа Ел. пошта
БОГОСЛУЖЕЊА - Љуљаци
среда, 16 јул 2014 07:43

Каква је само вера капетана! Задивила је и самог Господа (Мт. 8, 5). Њена суштина је у исповедању Господа Богом свега, свемоћним Владиком и Наредбодавцем свему што постоји. Због тога је и молио: „Само реци реч и оздравиће слуга мој. Верујем да се Теби све потчињава и да све слуша Твоје наредбе.“

Такву веру Господ тражи од свих. Такву и од нас очекује. Ко има такву веру, ни у чему нeћe оскудевати, и добиће све што тражи. Тако је обећao сам Господ. О, када бисмо и ми пошли за таквом вером! Но, и она је дар, и тај дар треба тражити и то опет - са вером. Тражимо је, у крајњој мери, из oceћaњa потребе за њом, тражимо је стално, са напором, потпомажући њено развијање у нама одговарајућим размишљањем, а изнад свега послушношћу заповестима Божијим. Свети Теофан Затворник

Опширније...
 
Свети владика Николај: Недеља четврта по Духовдану ПДФ Штампа Ел. пошта
ЧЛАНЦИ - Домаћи
недеља, 06 јул 2014 06:04

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ВЕЛИКОЈ ВЕРИ

Матеј, 8, 5-13. Зач. 25.

Ако се човек не испуни дубоким смирењем, кротошћу, понизношћу и послушношћу пред Богом, како ће се спасти? Како ће се спасти безбожник и грешник, кад се једва спасава праведник (I Петр. 4, 18)? Не задржава се вода на високим литицама планинским, него на ниским, равним и удубљеним местима. Ни благодат Божија не задржава се на охолим људима, који се узвисују и пркосе Богу, него на смиреним и кротким, који су удубили душу своју смирењем и кротошћу, понизношћу према величанству Божијем и послушношћу вољи Божијој.

Опширније...
 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Страна 1 од 105

АПЕЛ ЗА ПОМОЋ

Епархија рашко-призренска у егзилу апелује на верна чеда Православне Цркве, пре свега Православне Србе у отаџбини и расејању, да, према својој моћи и љубави за очување Истините Вере, својим прилозима допринесу и помогну васпостављању стабилнијег функционисања Епархије рашко-призренске у егзилу, у даљем вршењу своје мисије, у условима када је Права Вера угрожена....

pantokrator1
proglas

С обзиром да је трон Епархије рашко-призренске узурпиран од стране незаконитог Епископа, који се налази у расколу са Једном, Светом, Саборном и Апостолском Црквом, те да је Епископу рашко-призренском Артемију, од стране такође незаконитих муслиманских власти у Приштини, а на захтев из узурпираног средишта Православне Епархије у Грачаници, уз сагласност и благослов Патријарха Српског и Синодалаца из Београда[1], физичком силом онемогућен приступ својој пастви и својој Епархији[2], Епископ рашко-призренски принуђен је да борави ван граница своје Епархије.

Узурпиравши трон, нелегална управа узурпирала је и све органе функционисања Епархије. Стога, у циљу постепеног васпостављања и омогућавања функционисања Епархије рашко-призренске у прогонству у којем се налази, Епархија установљује своју интернет-страницу на адреси www.eparhija-prizren.org, путем које ће се обраћати јавности, саопштавати информације које се тичу њеног живота и рада, и износити релевантне ставове поводом актуелних догађања.

На адреси www.eparhija-prizren.org биће доступни подаци о активностима Епископа рашко-призренског г. Артемија, као и могућност контакта са Управом Епархије.

shara3

[1] Тиме су Патријарх Српски и Синодалци изразили, не по први пут, да признају безаконо насталу државу Косово и њене нелегалне институције, овога путa обраћајући се муслиманској Влади да прогна Православног Епископа и монахе из своје Епархије и манастира у којима живе, драматично слабећи на тај начин и онако веома ослабљен корпус српског народа на Косову и Метохији.

[2]Канони строго забрањују Епископу да дуже одсуствује из своје Епархије, осим када је физички онемогућен да јој приступи, као у случају запоседнутости Епархије од стране варвара. Данашње одсуство Епископа Артемија из своје Епархије оправдано је сличном ситуацијом.

 

БЕЗАКОЊЕ СИНОДА И САБОРА

Епископ Артемије (Радосављевић) постављен је за Архијереја Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске  1991. године.

Безаконом и неканонском одлуком Синода СПЦ суспендован је са  места епархијског Архијереја у фебруару 2010. године.

Маја 2010. године трајно уклоњен одлуком СА Сабора СПЦ са управе Епархије рашко-призренске.

Неканонском одлуком СА Сабора СПЦ, без саслушања и суђења, у одсуству, лишен је епископског чина у новембру 2010. године.

Пријава за мејлинг листу

info@eparhija-prizren.org

Архива

+ + +