Пети Молитвени црквено-народни сабор у Лозници код Чачка

„Љубим заповијести Твоје већма него злато и драго камење. Тога ради заповијести Твоје држим да су вјерне, на сваки пут лажни мрзим“

(Пс. 118, 127-128)

Ове псаламске речи уче нас како је владање потребно за очување верности Богу. Без верности Богу, тј. без верности Светом Православљу, нема ни љубави према Богу. Своју љубав према Светом Православљу и мржњу према лажном путу – свејереси екуменизма, Светосавска Србија јасно исповеда делом и речју. Делом – кроз „ограђивање“ по 15. канону Прво-другог цариградског сабора и „Лозничким сабором“; речју – „Саборском посланицом“, која је главна порука „Лозничког сабора“. Милошћу Божијом, и ове, 2017. године, 29. маја/11. јуна, у Недељу Свих Светих, у манастиру Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, одржан је Молитвени црквено-народни сабор, пети по реду. Сабор је био посвећен светилницима Васељене – Свима Светима а главна порука овогодишњег сабрања архијереја, свештенства, монаштва и верног народа била је осуда прошлогодишњег Критског сабрања и свејереси екуменизма.

Саборовање је започело Светом Архијереском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај, Његово Преосвештенство хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, Његово Преосвештенство хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум и 30 свештенослужитеља Епархије. Сабору је присуствовало бројно монаштво и око 1700 светосаваца из свих српских земаља и расејања. Многи од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

У својој архипастирској беседи Владика Артемије је поучио своју паству:

“Чиме су ови светитељи постали то што јесу и удостојили да их Црква слави на данашњи дан, поред онога што сваки дан има своје светитеље, да их данас све заједно слави? Шта су то они посебно учинили? Чиме су они Богу угодили? То нам, браћо и сестре, говори данашње свето Јеванђеље. Темељ њиховога живота на земљи јесте пре свега и изнад свега, Вера у Господа Исуса Христа. Вера Права, Вера Истинита, Вера она коју је Христос проповедао, апостоли проширили, свети оци утврдили и одогматили, а свети мученици својом крвљу запечатили. То је Вера Православна, то је Вера којој и ми припадамо, то је Вера за коју се ми данас боримо, то је Вера којом живимо и коју преносимо на наша млађа поколења. Да би живећи по тој Вери Господњој и ми се удостојили удела ових светитеља Божијих које данас саборно славимо.

Данашњи овај празник, ово наше сабрање данас, браћо и сестре, треба да нам буде охрабрење, да нам буде подстицај да наставимо овим путем да идемо, да се никада нашег пута не постидимо, да нашу Веру увек јавно исповедамо, и пре свега да своју Веру животом својим сведочимо. А сведочимо је ако живимо по закону Божијем, по заповестима Христовим које је Он у Цркви Својој оставио да се помоћу њих спасавамо.“

После Свете Литургије уследило је послужење за све присутне. Након послужења одржана је традиционална Духовна академија. На академији су говорили настојатељ манастира Светог Саве у Жеровници – протосинђел Евтимије (Милентијевић) (на тему: “Сви Свети“) и ктитор катакоме Светог Архиђакона Стефана у Ариљу – Милош (Стефановић) (на тему: „Само Срби да се Богу врате“). Водитељ програма Бојана Рајковић је на академији прочитали рад јеромонаха Гаврила (Кондрашова) из Русије на тему: „Стогодишњица Октобарске револуције – последице по Руску Православну Цркву“. Између појединих предавача програм Академије је био обогаћен прелепим појањем монахиња епархије, чланова породице јереја Јарослава (Кадилова) из Пољске и сестара из катакомбе у Гринбаху. У програму Академије узео је учешће и гуслар  Маринко (Марковић) из Тутина. На крају Академије, од стране хорепископа Максима, прочитана је Саборска посланица. Посланица је усвојена громким аплаузом. Својом посланицом, и уопште својом борбом за чистоту Свете Вере Православне, Светосавска Србија опет и опет кличе:

„Никада се нећемо одрећи тебе, вољено Православље! Никада те нећемо издати, благочешће отаца! Никада те нећемо оставити, мајко побожности! У теби смо рођени, у теби живимо и у теби ћемо умрети. А ако времена то буду тражила и хиљаде пута умрећемо за тебе.“

(Јосиф Вријеније)

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.