Недеља Мироносица донела је Епархији рашко-призренској у егзилу обиље духовних дарова. Први дар Светих Мироносица био је новопострижени монах из братства светојустиновске обитељи у Барајеву. Наиме, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије је, на Великом вечерњу, уочи Недеље Мироносица, 8/21. априла, у чин мале схиме замонашио искушеника поменуте обитељи, Миљана (Ђурђевића) давши му монашко име Методије (по Светом равноапостолном просветитељу словенском Методију, брату Светог Кирила Словенског).
Након монашења Владика Артемије се присутном народу обратиo пригодном беседом:
„Христос Воскресе! браћо и сестре. Ево Васкрсење Христово доноси радост свакој души која поверује у Господа Христа. Ево Недеље Мироносица, које се удостојиле прве да виде Васкрслог Господа и да објаве људима, пре свега апостолима, а онда и другим људима. Ево сила Васкрсења Христовога делује у Цркви Његовој већ две хиљаде и више година. Ево примера нашег новога оца Методија који је такође сведок Васкрсења Христовога, јер да није светлост Васкрсења обасјала његову душу, шта би га могло покренути на овај монашки пут, колико узвишен толико и тежак, него чувши реч Христову: „Ко хоће замном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и иде за мном.“ Он као и многи пре њега хиљаде и стотине хиљада преподобних отаца одазвали су се на речи Христове, кренули за њим и стигли где? У Царство небеско, тамо где је циљ свакога од нас, Господ је ради тога дошао на земљу, ради тога је постао човек – да људима дарује живот вечни, да их учини житељима Царства небескога. Монашки пут рекох, колико узвишен, јер води узвишеноме циљу, толико је и тежак. Чули сте какве је завете дао отац Методије вечерас. Чули сте шта је све обећао Господу Христу, то човек својим силама не може да испуни и да одржи. Он је то знао, зато је и смирено одговарао: „Да, али с Божјом помоћи. Знам да сам не могу чинити ништа добро, али уз помоћ Божију и труд мој, трудим се да буде тако“. Зато отац Методије, који је вечерас постао слуга овога манастира, постао молитвеник не само за себе и своју братију, него и за све нас овде сабране и за цео наш Православни хришћански народ. Јер чули смо да се род демонски, тј. грех и страсти једино изгоне молитвом и постом. А исто тако отац Методије има потребе да и ви њему помогнете да носи свој крст који је примио на своја плећа. А како ћемо му помоћи? Молити се за њега. Сви ми дужни смо да га унесемо у своје молитве. Да се молимо Богу да га Бог укрепи, да га оснажи, да му дарује снаге и благодат Светога Духа да може да испуни све своје монашке завете. Само тако, браћо и сестре, узајамна молитва њега за нас и нас за њега везује нас са Васкрслим Господом и отвара нам пут за Царство небеско да тамо заједно са свима светима и ми славимо Васкрслога Господа са Оцем и Духом Светим кроза све векове и сву вечност. Амин.“
Након монашења приређена је трпеза љубави за све присутне.
Инфо служба