Подсећање: Откривен амерички план како извући Косово из Србије

ГЛАСНИК КиМ број 158, 8. мај 2003. године

СРБИЈИ НОВАЦ, КОСОВУ НЕЗАВИСНОСТ

За неколико месеци треба да почну преговори Београда и Приштине о коначном статусу Косова, а најкасније до јуна 2005, као резултат тих преговора, биће проглашена „Независна држава Косово“!  Тако у својој најновијој анализи „Постизање договора о коначном статусу Косова“ виде развој ситуације на Балкану утицајни Janus Bugajski (као главни аутор), Brjus Hicner и Pol Vilijams. Студију су урадили за потребе четири организације: Центра за стратешке и међународне студије из Вашингтона, Пројекта за Дејтонски мировни споразум, Националног Албанско-америчког савета и Групе за јавно међународно право и политику.  Само неколико месеци раније, Бела кућа одлучно је одговорила на Ђинђићеву иницијативу о почетку преговора: „Још није време!“ Међутим, сукоб Вашингтона са „Старом Европом“ ставио је косовски проблем у сасвим другачију перспективу. У тренутку када америчка спољна политика доживљава жестоке критике, Белој кући је потребно да покаже ефикасност својих акција. Зато „амерички пројекат“ на Балкану, кад је Косово у питању, мора бити доведен до краја, а не остављен као „врућ кромпир“ са којим нико не зна шта да ради. Осим тога, решавање статуса Косова, како предвиђа Бугајски, обезбедиће Америци даље присуство у Европи и донети јој нове партнере (Србија и Црна Гора, Косово, Македонија, Босна), спремне да подрже све будуће акције Вашингтона.

 

Двојно држављанство Србија-Косово

 

Да би намамили Србе за преговарачки сто на коме ће се, према плану Бугајског, већ налазити спремљен папир о независном Косову, који Београд треба само да ратификује, међународна заједница наредних  неколико месеци треба да учини извесне уступке српским властима.  Бугајски и сарадници пишу:

– Кључ за резолуцију о независности Косова јесте убедити Србе да је за њих најбоље да прихвате то решење. То ће бити најлакше урађено кроз заједничку подршку САД и ЕУ Србији независној од Косова и од Црне Горе. То се може постићи пакетом иницијатива и обећања Београду, који ће се заузврат одрећи суверенитета над Косовом. Тај пакет треба да садржи:

Увећање развојне (финансијске) помоћи Србији кроз ЦАРД програм;

Политичку подршку за улазак у НАТО и ЕУ;

Значајну финансијску, техничку и обавештајну помоћ у борби против организованог криминала;

Гаранцију заштите људских права Срба на Косову;

Гаранцију заштите свих српских верских и културних споменика на Косову.

Окупљање око зеленог стола, тврди Бугајски, треба да се деси већ за неколико месеци, почетком 2004. године:

– Треба да буде јасно да то неће бити преговори између Београда и Приштине, већ међународни процес који ће одредити природу и структуру независне и суверене државе Косово.

Јасан и детаљан споразум о коначном статусу треба да буде припремљен као основ за преговоре. Тај папир имаће следеће елементе:

Косово је независна држава у постојећим границама;

Косово ће имати суверенитет над целом Косовском Митровицом, која ће бити под специјалном администрацијом УН или ЕУ, слично моделу Брчког, како би се град, кроз процес, реинтегрисао у Косово;

На Косову ће остати мали мултиетнички заштитни корпус под контролом НАТО, који ће надгледати спровођење споразума о коначном статусу;

Могуће двојно држављанство (Србија-Косово);

Успостављање безвизног режима између Косова и Србије;

Посебни трговински договори о заједничким инвестицијама и културни споразуми;

Све стране треба да се сагласе да споразум о коначном статусу неће угрозити територијални интегритет суседних држава.

 

У Бриселу или Америци

 

Према плану, преговори о коначном статусу Косова биће организовани по узору на Дејтон. Разговоре ће водити радна група састављена од представника САД, ЕУ, УН и НАТО, а учествоваће и делегати из Македоније и Албаније, „јер се споразум тиче нових државних граница“. Сви делегати биће потписници споразума.

Преговори треба да буду вођени у Бриселу или, што је још пожељније, у Америци (јер тако преговарачи неће бити под утицајем медија, а Вашингтон ће тиме себи обезбедити присуство у региону и након проглашавања независности Косова).

– Преговори ће бити вођени по моделу Дејтона – интензивни разговори у фиксном временском року и са јасном поруком од почетка: да ће коначни споразум бити постигнут. За разлику од Дејтона, преговори ће се водити директно између супротстављених страна.

Постигнути споразум, предвиђа Бугајски, на крају ће верификовати и Савет безбедности УН новом резолуцијом, након чега следи донаторска конференција да би се обезбедила помоћ Косову. УНМИК тада уступа место трупама УН-ЕУ.

Полазећи од претпоставке да се будући статус Косова мора знати пре почетка преговора, а да се може преговарати једино око детаља, Бугајски као оптималан статус ове српске покрајине види независност.

Повратак Косова под суверенитет Београда, по његовом мишљењу, не долази у обзир (јер би аутоматски изазвао оружану побуну Албанаца), док би независност била најбезболније решење (Срби се, процењује Бугајски, неће дићи на оружје).

– Осим тога, то би и Македонији и Босни послало јасан сигнал да је етничка подела недостижан циљ.

Исто тако, нереално је и стварање нове, троделне уније Косово-Црна Гора-Србија, јер би то била права „политичка химера“, пошто ни тренутна заједничка држава СЦГ вероватно неће опстати.

– Једина могућа, мада лоша алтернатива јесте подела по узору на Кипар, као што је предложио и српски премијер Ђинђић, мада и то има мале наде за успех, као што је показао пример Босне, чија слаба федерална структура не може да обезбеди јаке институције неопходне за владавину закона, економски развој и национално помирење. Осим тога, подела Косова може бити озбиљан преседан за суседне земље, више него признавање независности у садашњим границама.

 

Спречавање „ланчане реакције“

 

Пре почетка преговора, као својеврстан уступак Вашингтону, који је коначно дозволио разговоре, Београд и Приштина, пише Бугајски, треба да се одрекну својих територијалних претензија према другим државама – Срби према РС, а Албанци према Македонији. На овај начин Вашингтон очекује да ће да спречи „ланчану реакцију“ даљег цепања Балкана, што би узроковало кризу коју би Бела кућа тешко могла да контролише.

Чиме се бави Центар за стратешке и међународне студије?  Снабдева светске лидере предлозима политичких решења   Студија „Постизање договора о коначном статусу Косова“ настала је као резултат два панела одржана у просторијама  Центра за стратешке и међународне студије. Првог, одржаног 19. новембра 2002. године, где су, између осталих,  присуствовали и бројни конгресмени, експерти за Балкан и  представници невладиних организација. Друга конференција на исту тему одржана је 14. марта 2003. године, у просторијама Центра  за људске вредности, при универзитету Принстон. Тада је настао и  прелиминарни нацрт ове студије.

– Већ четири деценије Центар за стратегију и међународне студије  „снабдева“ светске лидере стратешким промишљањем и  конкретним политичким решењима за актуелна и нова глобална  питања – пише на званичном веб сајту ове институције, на чијем  челу се налази бивши заменик америчког секретара одбране Џон  Амр, а у чијем борду седи и сенатор Сем Нан.

Зато, пре почетка преговора, морају почети и разговори Приштине и Скопља. Почетак тих разговора планира се већ за неколико недеља. Даљи кораци у приближавању преговора о коначном статусу, а који су већ почели да се остварују, следећи су:

Пренос надлежности у области унутрашње безбедности, приватизације и буџета са УНМИК администрације на привремену косовску владу;

Косовска влада мора да покаже вољу у постизању свих стандарда за које се залаже Михаел Штајнер. Зато, косовски парламент мора да донесе неколико резолуција којима ће се промовисати међунационално помирење Срба и Албанаца и којима ће се потврдити територијални интегритет околних држава;

Повратак неколико десетина хиљада протераних Срба је императив. Сви повратници морају да приложе документа о свом пореклу и имовини на Косову;

Дијалог између Приштине и Београда мора да се води у некој земљи ван овог региона. Сва техничка питања морају бити решена пре почетка преговора о статусу и треба да се усредсреде на заједничку сарадњу:

– размена научних сазнања и сарадња невладиног сектора,

– заједничке акције у борби против организованог криминала,

– сарадња у проналажењу несталих особа са Косова;

ЕУ мора да помогне структуралне реформе на Косову и његово приближавање Европи, кроз повећану помоћ у оквиру КАРД програма. Параметри те помоћи биће утврђени на самиту у Загребу, у јуну 2003. године.

 

Нова нација – Косовари

 

Посебан део анализе тиче се будућег идентитета Албанаца на Косову, односно решењу питања како треба да се зове народ  новоформиране државе Косово. Бугајски предлазе три могућа  решења, с тим што предност даје термину који и сам користи –  „Косовар“.

„Албанци са Косова“. Тиме се имплицира да су они саставни  део албанског националног корпуса. Коришћење тог термина ојачаће албанско јединство и снагу и омогућити успостављање  историјског континуитета, али ће изазвати зазирање осталих народа  на Балкану да је права намера стварање „Велике Албаније“.

„Косовари“. Они се могу прогласити за нову, посебну нацију  у процесу етногенизације.Овај термин би, међутим, могао да наизглед ниподаштава албанско јединство и створи сукобе између  самих Албанаца.

„Грађани Косова“. Овакво територијално одређење има предност зато што из своје дефиниције не искључује припаднике  других верских и националних заједница.

То ће, предвиђа Бугајски, утрти пут за преговоре о будућности Косова, која је, заправо, већ позната – независност.

 

Пита се Стејт департмент

 

Питање је, међутим, да ли ће овај план на било који начин и у било ком делу прихватити сам Стејт департмент. Јер, док он у последње време води видно помирљивију и рационалнију политику према Србији, многи конгресмени и сенатори, под утицајем пре свега моћног албанског лобија, и даље чине све да прогурају што бржу независност Косова. И овај документ може се посматрати као покушај на истој таласној дужини.

Било би, међутим, крајње несмотрено одбацити га као таквог и не узети у озбиљно разматрање. Многи слични документи у прошлости касније су постајали оперативни папири америчких власти.

 

М. Кордић, Недељни телеграф 30.04.