Рукоположење у манастиру Светог Архангела Михаила у Нишу

Пете недеље Великог поста Света Црква врши спомен Преподобне матере наше Марије Египћанке, која представља пример истинског покајања. У пету недељу Великог поста, 1/14. априла, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Архангела Михаила у Нишу. Епископу Артемију су на Литурији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум, архимандрит Варнава (Димитријевић), јеромонах Хризостом (Јовановић), јерођакон Паладије (Матић), јерођакон Дионисије (Морачанин) и јерођакон Методије (Ђурђевић). Литургији је присуствовало око 150 верника, од којих су се многи причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим.

Пре почетка Литургије Владика Артемије је благословио облачење подрасника Николи (Ђорђијевском), искушенику овог манастира.

У току Литургије Владика Артемије је у чин јерођакона рукоположио монаха Методија (Ђурђевића), сабрата манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву.

У својој архипастирској беседи Владика Артемије је истакао значај покајања:

“А покајање које претходи тајни исповести, оно траје непрекидно. Јер шта је, уствари, покајање? То није само испричати пред духовником својим грехе, па сутрадан наставити по старом. Него покајање је пре свега свест о својим гресима и чврста одлука да их не понављамо у даљем своме животу. Као човек који дође у болницу, осећа се да није добро, да је болестан и прими га лекар и он лекару исприча своју причу где га боли, одкада га боли, како га жига и тако даље, да би лекар установио праву дијагнозу његове болести. То је уствари у духовном животу света тајна исповести, где ми говоримо наше грехе, откривамо наше духовне болести пред духовником да би он на основу те дијагнозе могао да одреди и лек. Лек је управо покајање и ако треба епитимија од стране духовника којом се лечимо извесно време колико је одређено од наших слабости. Није добро да болесник буде код лекара, исприча своју причу, утврди се дијагноза, добије чак и терапију и лекове, врати се кући и не користи оно што му је лекар саветовао да би оздравио. Него, лекове које је добио, заборави где су или чак баци у корпу за отпатке. И онда разуме се нема исцељења, нема оздрављења.

Тако и у духовном погледу, браћо и сестре, када добијемо поуку од духовника, када добијемо епитимију, то није казна. То је лек, неопходан лек који нам помаже да се ослободимо својих духовних болести. Зато их треба свесрдно, радосно и ревносно издржати и тако се трудити на своме спасењу.“ – нагласио је Владика.

Уследила је трпеза љубави за све присутне, у току које су најмлађи светосавци при овој катакомби извели пригодан програм.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.