Подсећање: Тело монаха Харитона донесено у манастир Грачаница

ГЛАСНИК КиМ број 32,  14. новембар 2000.година

ТЕЛО МОНАХА ХАРИТОНА ДОНЕСЕНО У МАНАСТИР ГРАЧАНИЦУ

ПРЕПОДОБНИ ОЧЕ ХАРИТОНЕ, МОЛИ БОГА ЗА НАС

Грачаница, 11. новембар 2000.

Данас је тело монаха Харитона Лукића (1960) кога су прошле године киднаповали припадници екстремистичке ОВК донесено у манастир Грачаницу. Отац Харитон је био монах манастира Св. Архангели код Призрена и 14. јуна 2000., непосредно по уласку немачких снага КФОР-а у Призрен, он је по послушању отишао да обиђе једну српску породицу у Призрену. Код бившег Дома ЈНА, а сада штаба Косовског заштитног корпуса неколико припадника озлоглашене Војне полиције ОВК у црним униформама зауставили су возило које је возио отац Харитон и одвели га у непознатом правцу. Цео догађај видео је један немачки новинар који је одмах обавестио Владику Артемија. И поред свих напора Цркве да пронађе о. Харитона о њему се више ништа није чуло све до августа ове године када је Комисија за ексхумацију пронашла његово тело у једном импровизованом гробу у албанском насељу Тусус, у предграђу Призрена. На истом гробљу је пронађено још неколико тела Срба несталих након завршетка рата док је процес идентификације осталих још у току.

На телу је пронађена одећа на основу које је о. Харитон идентификован, јер су се у џепу мантије налазили његова лична карта и монашка бројаница. Аутопсија је показала да је смрт о. Харитона била насилна јер уз остатке тела није пронађена глава док је неколико кости било сломљено. На мантији и џемперу се у пределу срца види неколико убода ножем док је предњи део џемпера распорен очигледно оштрим предметом.

Тело оца Харитона смештено је у припрати манастирске цркве у Грачаници где сестре монахиње непрестано читају Псалтир, а верници долазе да одају последњу пошту пострадалом монаху. Сутра на дан манастирске славе Св. Краља Милутина владика Артемије ће одслужити парастос заједно са присутним свештенством. Сахрана ће бити 13. новембра 2000 у манастиру Црна Река где је о.Харитон пре пет година почео свој монашки подвиг.

У манастиру Црна Река у понедељак је епископ рашко-призренски и косово-метохијски господин Артемије служио Свету архијерејску Литургију, а саслуживали су старешине, јеромонаси и јерођакони из манастира Студенице, Високи Дечани, Сопоћани, Тврдош, Ђурђеви Ступови, Свети Арханђели, као и свештеници из Епархије рашко-призренске. Појале су монахиње из Жиче, Грачанице, Кончула…

Мноштву монаха и монахиња  и верном народу владика Артемије се обратио речима:

„Сабрани смо, браћо и сестре, са свих страна наше отаџбине у овом малом манастиру Црна Река. Сабра нас Господ поводом испраћаја нашег брата, монаха Харитона, који је у овом манастиру живео и подвизавао се, служио Богу и роду своме, а који је пострадао од злочинаца на Косову, у Призрену, још у јуну месецу прошле године.

Више од годину дана нисмо знали шта је са њим, али Божја воља била је да се његово тело пронађе пре неког времена, да га добијемо и да га онако као што доликује по хришћанском закону и обичају и по монашком закону да га погребемо и сахранимо. Тај догађај, браћо и сестре, сабрао нас је данас овде.

Ми смо завршили Свету Литургију, принели Богу бескрвну жртву, помолили се Богу за душу оца Харитона, али и за цео наш народ да нам Господ дарује милости, да нам дарује мудрости, да нам дарује снаге, духовне и телесне, да истрајемо на нашем хришћанском, крстоносном путу.

Јер, Господ данас у Јеванђељу пита своје ученике, иако он зна све, али ради поуке их пита: ,,Шта говоре људи, ко сам ја?“

А ученици рекоше: “Говоре да си Јован Претеча, неки пророк Илија, неки да је неки од старих пророка. А Господ пита:,,А шта ви мислите, ко сам ја?“

Петар, апостол Петар, који се увек истицао да одговори у име осталих ученика, рече: „Ти си Христос, син Бога живога!“ А Господ им рече: “Немојте то још разглашавати по народу.“ И поче им говорити о ономе што ће са Њим бити – да ће бити предат у руке људи, злочинаца, да ће Га распети на крст, да ће Га убити и да ће трећи дан васкрснути.

Другом једном приликом Господ је рекао: „Где сам ја, хоћу да и слуга ту мој буде.“

Многи мисле – само да будемо у царству небескоме. А Господ је мислио свуда са Њим – и у животу и у смрти, и у страдању и у прогонству. И те Његове речи се испуњавају, ево две хиљаде година. Увек је и у свим временима било оних који су ишли за Господом, који су Му следовали не само у вршењу заповести Божјих, него и свуда са Њим, носећи крст свој, крст страдања, али са вером у Васкрсење, јер је рекао Господ: „Ко верује у мене, ако и умре, живеће.“

Отац Харитон је веровао у Господа и то тврдо веровао. Та његова вера довела га је у манастир. Напустио је све, оставио је све оно што свет нуди и што може понудити и кренуо за Господом који је рекао: ,,Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде.“

И отац Харитон је пре неколико година дошао баш у овај манастир и ми смо га примили као брата у Христу, као искушеника. А јуче овај манастир га дочека као мученика Христовог. И заиста јесте. Он који никоме није никакво зло нанео или учинио, пострадао је у јуну од руку злочинаца.

Зашто је пострадао?

Зато што је хришћанин, зато што је монах, зато што је Србин.

Ми верујемо да је Господ примио његову жртву, да ће га Господ прославити и међу људима, а сигурно га је на небу већ прославио.

Ми смо се данас сабрали да по речима Господњим предамо прах праху, тело земљи од које је и настало, а душу Бог да прими и упокоји у рајским насељима, тамо где сви праведници блаженствују, тамо где је вечна радост, где нема бола, туге и уздисаја, него је живот бесконачни.

Амин“.

Потом је одржано опело на коме се од оца Харитона опростио oтац Милутин Тимотијевић, ректор Богословије у Призрену: ,,Пред нама је човек, пред нама лежи хришћанин, пред нама је инок, односно монах Харитон. Три вредности у једној личности. Као човек обдарен Божјим ликом, знао је своје место у овом животу – да оно што од Бога прими Богу и врати и посвети. Послат је отац Харитон у овај свет да испуни дужности које је Бог пред њега ставио да посвети живот свој Богу и на тај начин узврати љубављу на љубав. Као хришћанин, чуо је речи из Свете књиге које кажу: „А вама је дано не само да у Бога верујете, него и за Њега да страдате.“

Чувши те речи и знајући да нема човека на земљи без муке, без страдања, добровољно се определио за тихо страдање и свакодневно умирање у монашком животу. Хтео је да на разбоју свога живота тка муку по муку, невољу по невољу, док не дође са Христом у царство небеско. А као монах, он се определио и за вечну и бесмртну љубав која зрачи и коју осећа од Бога ка нама и да Му узврати том истом љубављу, Њему, Њему Спаситељу нашем.

Отац Харитон је то све знао и пошао је путем божанским, путем страдања. Знао је он да мученици страдају у једном маху, али он није ни помислио да ће доживети тај дар Божји, дар мучеништва, него је хтео да мучеништвом развученим кроз цео живот достигне свете и велике мученике који су у једном даху то завршили, као што су Свети Димитрије, Георгије, Плакида и многи други и многи други.

Али њему би дато да буде мученик Христов и у једном маху и то велики мученик.Од непријатеља, од злочинаца, од људи који нису људи, који га узеше и на крст распеше, крст муке и страдања. Харитон је то поднео.

И сада као да га гледам како стојимо заједно за певницом у призренској цркви, као да га гледам како хода кроз ходник велике царске Лавре Светих Архангела код Призрена, како дивно и предано чита оне молитве које су му запале, и псалме, и како дивно стоји са нама служећи свако јутро и вече, тражећи Бога у сваком човеку. Није налазио ни у једном човеку лошега и злога, свуда је видео лепоту и доброту. Зато се тако и слободно кретао.

Још предпоследњег дана пре него што ће бити ухваћен, он је својим аутомобилом одвезао једног Србина убијеног испред поште до болнице, сам, без игде икога. Још док тражисмо пратњу да пође са њим, он је већ отишао.

То бејаше Харитон, самопожртвовани и саможртвовани, онај који није желео ни жалио себе ни свога труда. Том љубављу дисао је отац Харитон. Ту љубав имао је која је вечно горела у срцу његовом, окренута ка вечном Богу. Није презао ни од чега, јер је само имао Бога пред собом коме је верно служио. Тај Харитон, на њему се испунило и тихо монашко подвизавање и мучеништво које Бог само одабранима даје. Дао је и њему да би га ми имали, да би га Црква имала, да би га манастир и рашко-призренска епархија имала, да би га Српска Православна Црква имала као првога међу мученицима у овом несрећном рату и у овим несрећним догађањима.

И зато данас наше мисли, наша срца су окренута ка њему, а ми знамо и верујемо у нелажну реч Божју која каже:

Веће љубави од ове нема, кад ко живот свој положи за ближње своје.

А отац Харитон је положио живот свој за Христа Бога Распетога и Васкрслога и самим тим ушао је у ред великих мученика. И моја последња реч би била данас њему окренута и упућена, која у исто време изражава велику веру реч Божју која је нелажна, а она гласи:

Преподобни оче Харитоне, моли Бога за нас.

Амин.“

ОЧЕ ХАРИТОНЕ

Знамо ране твога тијела

Али где је твоја глава

Кажу већ се узнијела

Будном Оку што не спава

 

Они што су нека чују

Монашке ти очи јели

Благо лице сад милују

Бог и Свети Архангели

 

Сад те небо уписује

У велемучен Христов број

Ланцем сужањ исписује

Харитоне оче мој

 

Убица је већ сам безглав

Крстоносна звона звоне

Код Господа ниси мртав

Жив си оче Харитоне.

 

Изгнаник из Метохије

Ранко Ђиновић

Дан 13, месец 11 лета Господњег 2000, индикта осмог

Епархији рашко-призренској

 

САУЧЕШЋЕ МИНИСТРА ВЕРА

Савезни министар вера Богољуб Шијаковић јуче је, поводом проналаска тела и сахране монаха Харитона из манастира Светих Архангела код Призрена, упутио телеграм саучешћа епархији рашко-призренској и манастиру.

„Жртва оца Харитона и остале наше сабраће са Косова и Метохије и овога пута је посведочила нераскидиву везу српске цркве и српског народа кроз историју“, каже се у телеграму саучешћа.

 

НАША ШТАМПА О ОЦУ ХАРИТОНУ

ПОЛИТИКА

У манастиру Црна Река код Рибарића

САХРАЊЕН СРПСКИ МОНАХ КОЈЕГ ЈЕ УБИЛА „ОВК“

У манастиру Црна Река код Рибарића јуче је сахрањен монах Харитон (40) из манастира Свети Архангели код Призрена, којег су прошле године отели и убили припадници тзв. ОВК.

У присуству више стотина верника, старешина манастира Црна Река, Високи Дечани, Сопоћани, Грачаница, Ђурђеви Ступови, опело је одржао владика рашко-призренски Артемије Радосављевић.

Тело монаха Харитона пронађено је обезглављено заједно са телима још неколико Срба у призренском насељу Тусус, где живе Албанци.  Тело оца Харитона је пренето затим у манастир Грачаница.

Отац Харитон је 14. јуна 1999. године, непосредно пред долазак немачког контингента Кфора, кренуо да обиђе једну српску породицу у Призрену.

У том граду пресрело га је неколико припадника озлоглашене војне полиције „ОВК“, зауставили су његов аутомобил и одвели га у непознатом правцу.

И поред свих напора Цркве и владике Артемија о оцу Харитону се ништа није чуло све до августа ове године када је његово обезглављено тело пронађено.

Отац Харитон (Радослав Лукић из Луковачке Реке код Куршумлије) сахрањен је у манастиру у којем је пре пет година почео подвиг.