Протојереј Игор Тарасов: Исповедање Православне Вере против јереси екуменизма

Протојереј Игор Тарасов: ИСПОВЕДАЊЕ Православне Вере против јереси екуменизма

У име Оца и Сина и Светог Духа.
Ми, хришћани Руске Православне Цркве, будући пуноправни чланови Свете, Саборне и Апостолске Цркве (у даљем тексту – Цркве), на чијем је челу Сам Господ наш Исус Христос,

– одричемо се и јавно одбацујемо јерес екуменизма, коју данас проповедају неки чланови наше Цркве.
Ако морални греси одвајају човека од Бога, тим више то чине греси због погрешног вероучења – јереси.

Јерес, коју проповеда епископ или свештеник, шкоди и верницима. А епископи и свештеници морају да воде рачуна о томе да они, које напасају, правилно славе Бога.

Христос је Пут, Истина и Живот. Јерес је лаж и хула на Оваплоћену Реч, на Богочовека Исуса Христа. Она се рађа као духовна обмана и узима облик сличан Истини, али супротан њој по суштини.

Резултат пада у јерес је помрачење разума, жестокост срца, губитак Божје Благодати, духовна срмт.

Екуменизам је религиозни синкретизам (који спаја неспојиво) – руши ограду Цркве и у њу пушта све јереси, које су раније одсекли свети оци. Он мења Символ Вере, не мењајући текст, већ мењајући садржај појма Црква.

Губитак живе везе са Светим Предањем, гашење љубави према Богу из мирољубља, усвајање новог толерантног (попустљивог према јереси) богословља ствара основу за продирање смртног отрова јереси екуменизма у црквени организам.

Стога, после пажљивог разматрања следећих докумената:

«Основни принципи односа Руске Православне Цркве према инослављу» (2000. год.),

«ПОСЛАНИЦА Светског самита религиозних лидера» (2006. год.),

«Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом» (који се предлаже за одобравање Свеправославном сабору у јуну  016. године),

која су одобрили Архијерејски сабори Руске Православне Цркве, и упоредивши ове текстове, као и мишљења неких јерараха са Правилима светих Апостола, одлукама Васељенских и Помесних Сабора, делима светих отаца и учитеља наше Цркве, и откривши у њима формулације СУПРОТНЕ НАШОЈ ВЕРИ, ми као живи чланови Тела Христовог, исповедамо нашу несагласност са јересју екуменизма и ограђујемо се од ње!
Кад нам кажу

да се Црква, коју је основао Христос, током времена, под утицајем историјских разлога, поделила на различите конфесије – православље, католицизам и протестантизам,

да свака од конфесија, које су се раздвојиле, садржи известан део Божанске Истине, те да нико не може да претендује на то да поседује Њену целовитост,

да треба да «препустимо прошлости теолошке проблеме, који нас деле» и да успоставимо јединство хришћана, вративши се у првобитно јединство Цркве првог миленијума,

Ми одговарамо: МИ ТАКО НЕ ВЕРУЈЕМО!

Ми верујемо да се Света, Саборна и Апостолска Црква никад није раздвајала и да не може да се раздвоји, јер на свом челу има Христа и живи Духом Светим, који је у њој делотворан, и садржи Божанску Истину у свој пуноћи и целовитости;

Ми верујемо да ће Света Саборна Апостолска Црква обасјавати свет светлошћу Истине до краја века, а сваки човек или заједница, који искривљују догме Православне Вере, се одваја од Истине-Христа и од Његове спасоносне Благодати;

Ми верујемо да религиозне заједнице, које су отпале од Цркве, – католици, протестанти, Копти, Јермени, остали јеретици и расколници, могу да се сједине с њом само кроз покајање и повратак у окриље Мајке Цркве.
Кад нам кажу:

да је католичка конфесија православнима «сестра-црква», а римски папа «наш брат»,

да треба прогласити мораторијум (непримењивање) на дефиницију «јерес» у погледу католика,

да, пошто не успевамо да превладамо разлике, треба да почнемо заједно да се молимо и причешћујемо, како би Благодат Духа Светог исцелила постојеће разлике,
Ми одговарамо: МИ ТАКО НЕ ВЕРУЈЕМО !
Ми верујемо да су католици, одвојивши се од Православља и увевши нове догме, постали расколници и јеретици, да су одбацили Истину-Христа и постали по вери наши противници;

Ми верујемо да, називајући јеретике јеретицима, ми исповедамо Истину и Заповест Љубави према заблуделима јер их овим позивамо на Спасење кроз покајање и повратак у окриље Православне Цркве;

Ми верујемо да тамо где нема јединства вере, не може бити ни јединства у светим тајнама;

Ми верујемо да не можемо да се молимо Христу заједно са онима, који Га газе, искривљујући Учење Његове Цркве.
Кад нам кажу:

да се свет променио и да неки древни канони у савременим условима нису делотворни,

да је због заједничког одговора на нове изазове, ради мира и безбедности, узајамног разумевања и сарадње неопходно успоставити јединство хришћана у целом свету,

да је учешће Цркве у екуменистичком покрету засновано на Јеванђељској заповести Љубави и на речима Христа «Да сви једно буду…» (Јн. 17, 21),

Ми одговарамо: МИ ТАКО НЕ ВЕРУЈЕМО!
Ми верујемо да Свето Предање садржи потпуно Учење о Цркви (еклезиологију), којим су одређене границе вероучења Цркве и које је  довољно за било који историјски период;

Ми верујемо да су сви «који верују у Христа», али који се налазе ван ових граница, колико год и чиме год нам били слични, јеретици и расколници, а њихове заједнице – јеретичке и расколничке религиозне организације, које немају спасоносну Благодат Божју;

Ми верујемо да односи са јеретицима и расколницима могу да се граде само у оквиру правила и канона Цркве и да имају само један циљ: спасење заблуделих кроз покајање и повратак у окриље Православне Цркве, «да се сви људи спасу и дођу у познање истине» (1 Тим. 2, 4);

Ми верујемо да, испуњавајући другу заповест Јеванђеља – Љубави према нашој заблуделој браћи из других конфесија, притом не  можемо да кршимо прву заповест – Љубави према Богу – да допуштамо компромисе у Вери, да искривљујемо учење о Цркви Христовој.

Ми верујемо да позив Спаситеља: «Да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у Мени и Ја у Теби, да и они у нама једно буду…» (Јн. 17, 21) нарушавају сами екуменисти, покушавајући да споје Истину са лажи, Светлост са тамом, Христа са велијаром.
Кад нам кажу:

да имамо истог Свевишњег као јудеји, муслимани, будисти и католици,

да све религије различитим путевима воде до Бога,

Ми одговарамо: МИ ТАКО НЕ ВЕРУЈЕМО!
Ми верујемо да само Православна Вера, коју садржи наша Црква, открива човеку могућност познања истинског Бога – Творца света;

Ми верујемо да само православно исповедајући Исуса Христа за Сина Божјег, и само кроз Њега човек може да достигне Спасење;

Ми верујемо да су учења осталих религија, колико год да су «духовна», и колико год имала појмове и догме сличне Православљу, заправо, у својој суштини, лажни путеви и да не могу да доведу до Бога;

Ми верујемо да су компромиси у питањима вере недопустиви, каквим год се миротворним, мисионарским или другим циљевима они правдали;

Кад нам кажу:

да потрага за изгубљеним јединством треба да се заснива на предању Древне Цркве, другим општим моментима хришћанске вере,

да Православна Црква признаје католицизму делотворност њихових светих тајни чињеницом вишегодишњег примања католика у Православље кроз миропомазање, то јест без поновног крштења,

да ради сведочанства о пуноћи Христове Истине и о својим духовним благима Православна Црква мора да учествује у међународном екуменистичком покрету, као и у раду Светског Савета Цркава,

да су највиши критеријум Цркве у питањима вере Архијерејски или Свеправославни Сабори,

Ми одговарамо: МИ ТАКО НЕ ВЕРУЈЕМО!

Ми верујемо да постојање неких компоненти вере у католичанству, које су заједничке са Православљем, заједничке историје до раскола у 11. веку, не мења његову јеретичку суштину, услед искривљавања Апостолске Вере од стране католика и увођења нових догми: «Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста» (Мт. 23, 38);

Ми верујемо да црквена пракса икономије (привременог одступања од канона) при прикључивању инославних Цркви, колико год се широко она  простирала и колико год дуго се примењивала, не може да буде основа за измену светоотачког Учења о Цркви;

Ми верујемо да ради сведочења Истине свету и ради просвећења оних, који у тами седе, наша Црква треба свето да чува чистоту Православног Учења о Спасењу, да чврсто стоји на светоотачким принципима Мисије Цркве у свету;

Ми верујемо да одлуке Сабора и документа, чије прихватање од стране Црквене Пуноће су Сабори одобрили, морају у потпуности да одговарају правилима, канонима и догмама Цркве, да буду формулисана у светоотачким терминима и да не садрже вишезначне изразе.

Жалећи што се до дана данашњег нису сазивали Сабори за осуду јереси екуменизма и оних, који ову јерес скоро један век проповедају, газећи како Апостолска правила, тако и одлуке Васељенских и Помесних Сабора,

ми одбацујемо данашњу праксу екуменизма и ограђујемо се од ње, и то:

– од заједничких молитви с јеретицима, каквим год разлозима се оне правдале.

– од учешћа Руске Православне Цркве у међународном екуменистичком покрету и њеном присуству у Светском Савету Цркава.

– од праксе венчања мешовитих бракова између православних и инославних.

Амин.

АНАТЕМИСАЊЕ, КОЈЕ ЈЕ 1983. ГОДИНЕ ОДОБРИО АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ, ОНИХ, КОЈИ ИСКРИВЉУЈУ УЧЕЊЕ О ЦРКВИ:
«На оне, који нападају Цркву Христову и уче да се она, наводно, поделила на гране, и који тврде да Црква очигледно не постоји, већ од грана и раскола, инославља и иноверја треба да се сједини у једно тело; и на оне, који не разликуу истинско свештенство и свете тајне Цркве од јеретичких, већ уче да ће, тобоже, крштење и евхаристија јеретика довести до спасења; и на оне који опште са овим јеретицима, или им помажу, или штите њихову нову јерес екуменизма, сматрајући је братском љубављу и уједињењем разједињених хришћана, нека буде Анатема.»
После уједињења РПЦЗ с РПЦ МП 2007. године ово анатемисање је остало делотворно.