На Васкрсни понедељак Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву, уз саслужење настојатеља обитељи архимандрита Наума (Мирковића), протосинђела Игњатија (Станића), јереја Жељка (Јовановића) и јерођакона Василија (Младеновића).
Литургији је присуствовало око 150 верника из Београда и околине.
У својој веома надахнутој архипастирској беседи Владика Максим је говорио о Светом Васкрсењу Христовом као увиру и извору свих хришћански празника, најбитнијем догађају у читавом космосу, у читавој историји рода људског. При томе је Владика нагласио:
„Сваки човек у свом животу има неки посебно битан моменат кога се увек сећа и памти а у постојању, у животу рода људског нема битнијег и важнијег момента од Светог Васкрсења. Васкрсење Христово представља тај најбитнији догађај у историји рода људског. Свето Васкрсење Христово представља основу и темељ на коме почива читав домострој спасења Христовог. Свето Васкрсење Христово представља ону основну истину коју су Свети Апостоли проповедали широм васељене. О томе нам сведочи Свети апостол Павле који каже: „Ако Христос није васкрсао узалуд вера наша.“ Вера у Богочовека Христа, вера коју имамо у Њега испуњава се управо у овоме најсветијем и најдивнијем догађају Његовог Светог Васкрсења. Свето Васкрсење представља основу сваке истинске радости православних хришћана. Једино уколико будемо наш живот утемељили на Светом Васкрсењу Христовом, уколико читав наш живот буде једно продужено славословље Светог Васкрсења Христовог, наш живот ће заиста имати смисао. Јер до Христа и до Васкрсења Христовог свако дело људско и сав живот људски, све оно што су људи током свог земаљског живота чинили и радили, њихово оснивање породица, свако њихово дело, свака њихова грађевина завршавала се смрћу и гробом. И то је та трагична истина која је морила и мучила читав род људски. Свако дело руку људских пре Христа завршавало се гробом. Свако дело људских руку завршавало се смрћу и зато је човек без Христа и без Васкрсења Христовог био најтрагичније и најтужније створење у читавом космосу и његов живот био је најтрагичнији и најтужнија појава у читавој васељени. Христос Богочовек Својим Васкрсењем управо је ту злохуду судбину људску исправио и уклонио, ту највећу тугу и највећу невољу која је последица греха а зове се смрт. Тог највећег непријатеља рода људског и свега људског Христос Богочовек уништио је Светим Васкрсењем и тиме све нас обрадовао, подарио нам извор вечите радости јер од Христа и од Христовог Васкрсења нама је дата могућност да вером у Њега и животом по Његових Светим заповестима нас саме и наш живот претворимо у вечност, да ововременим пролазним животом купујемо онај Вечни Живот. То је та мудра трговина на коју смо сви ми, православни хришћани, и сви људи који поверују у Христа и крсте се, позвани и призвани. Да будемо мудри трговци, да срце своје, свој ум, своју душу своје биће не везујемо за овоземаљске пролазне ствари већ за оне небеске, по речима Светог владике Николаја који каже: „Шта год ткаш везуј конце за небо.“ Сви ти конци испредени су управо тајном Светог Васкрсења Христовог“.
Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави за све присутне. За време трпезе љубави Владика Максим и архимандрит Наум одржали су кратку, али веома саржајну, промоцију најновијег двоброја (83/84) епархијског часописа „Свети Кнез Лазар“.
Уредништво
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.