Видовдан у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву

Свака грађевина, да би опстала, мора имати чврст темељ, било духовне или материјалне природе. Тај темељ је вера. На том најтврђем темељу Црква Божија стоји два миленијума и стајаће у векове. Али Она и сведочи да није свака вера темељ, већ само једна, права, на којој је Она сазидана и у којој расте у вечности. То је Вера Православна, на којој зидаше свети апостоли, свети оци, свети мученици Христови.

На том темељу у последњих шест година, монаштво и верни народ србски, предвођени Епископом рашко-призренским у егзилу Г. Г. Артемијем, сазидаше тридесет катакомби, тридесет светионика србске земље и целе васељене.

Том вером настављено је традиционално прослављање Видовдана, ево већ шесту годину у катакомби-манастиру светог Јустина Ћелијског у Барајеву.

И као што свети мученици први улазе у Царство Небеско, тако и учесници Световидовданске Литије сваке године први стижу у манастир да прославе свете косовске мученике, којима бескрвно подражавају подносећи напор пешачења пута од 35 километара. Светолазаревском вером и свеноћном песмом, око 120 учесника овогодишње Литије, започело је Видовданску прославу.

Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Артемије уз саслужење хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, хорепископа новобрдског и панонског Г. Г. Максима, хорепископа хвостанског и барајевског Г. Г. Наума, осам свештеника и четири ђакона наше крстоносне епархије. По завршетку Свете Литургије, одслужен је и Парастос свим војсковођама и војницима пострадалим за Крст часни и слободу златну од Косова до данас.

Верном народу обратио се, Видовданском беседом, хорепископ хвостанско и барaјевски Г.Г. Наум, у којој је истакао врлине којима су били украшени свети великомученик Лазар и сви србски мученици.

„Да би се неко удостојио да мученички пострада за Христа, да умре за Христа, он мора најпре да живи за Христа и у Христу. Да би се задобила небеска слава светих мученика, да би неко био прослављен од Господа, мора најпре сам, својим животом, да прослави Господа, јер Господ рече: „Прославићу оне који Мене прослављају“. Свети великомученик Лазар косовски и сви мученици србски, удостојили су се тог великог дара – мучеништва за Господа. Претходно су живели у Господу и за Господа. Били су украшени свим светим врлинама. Оно што их је највише красило, то је била вера у васкрслога Господа Исуса Христа. То је вера која Бога гледа. Том вером живео је свети великомученик Лазар косовски, знајући да је без ње немогуће угодити Богу и ући у Царство Небеско. Због тога се и борио против јереси у своме царству.“ У својој беседи, Преосвећени Владика је говорио и о другим врлинама Светог Кнеза Лазара истичући при томе његову љубав према Богу и ближњима, милостивост и смирење.

Преосвећени је поменуо и јерес екуменизма: „Још је свети великомученик Лазар косовски био и Крстоносац. Носио је Крст свој кроз живот. Онај ко не носи Крст Христов, није Христов следбеник. Наш народ се устима светог кнеза Лазара определио за Царство Небеско. Примимо у срце тај Косовски Завет. И данас се Срби опредељују или за Царство Небеско или за царство земаљско. Данас постоји само једна разлика – нису нас напали Турци него јеретици екуменисти. И колико је душа претежнија од тела, толико је напад јеретика екумениста лукавији, опаснији и душегубнији од напада Турака. Ко сада није веран Господу, када нема крвног гоњења, неће бити веран ни када дође то теже гоњење. Носимо Крст исповедништва и смирено примимо сваку рану која нам дође од непријатеља. И данас се определимо за Царство Небеско.“

После кратке паузе, уследила је Видовданска Академија, која се сваке године одржава.
Академија је почела тропаром и кондаком светом великомученику Лазару и новомученицима србским, а завршила песмом „Ој Косово, Косово“ коју су отпевале монахиње наше епархије.

На почетку се поздравним словом, пред око пет стотина верника, обратио Владика Артемије и том приликом уручио ЗАХВАЛНИЦУ добротвору – ПОРОДИЦИ НИКОЛИЋ: САНТИПИ, (а постхумно) ДАНИЦИ-ДАНИЕЛИ и ЛИЛЈАНИ из Урошевца, коју им додељује епархија рашко-призренска у егзилу као уздарје за испуњену делатну љубав у борби за очување чистоте светог Православља и храброг исповедништва речју и делом „Косовског Завета“.

Ове три србске хероине постале су симбол србског страдања на Косову и Метохији 21. века. Током целог периода рата од 1999. г. провеле су у свом родном граду, често пљачкане и пребијане од стране шиптара и припадника ОВК. Ову веома потресну, али и охрабрујућу причу о мајци Даници-Даниели и њеним ћеркама Лилјани и Сантипи, можете прочитати овде.

Водитељи Видовданске Академије били су Бобан Ковачевић и Бојана Рајковић.

Иван Благојевић, професор факултета у Косовској Митровици, и Немања Милошевић из Ниша, студент завршне године Академије, одсвирали су на труби „Песму Косовских јунака“.

Богдан Мијушковић из Шабца, уз гусле је отпевао део песме „Косовски Бој“.

Монахиња Серафима (Џепина) из манастира светог Николаја код Чачка, отпевала је песме „Видовдан“ и „Догодине на Косову“.

Марко Пејковић из Београда, докторант политокологије и професор санскрита, прочитао је Реферат под називом „Косовски завет и Косовска издаја“.

Видовданску Академију можете погледати у видео прилогу.

Након Академије уследила је трпеза љубави. У својој беседи хорепископ новобрдски и панонски Г. Г. Максим, у име целе епархије, изразио је благодарност домаћину манастира владици Науму, те учесницима Видовданске Литије и Видовданске Академије.

Извињавамо се што у видео прилогу ову беседу немамо у целости.

Слава Господу и светом великомученику Лазару и свим мученицима србским на овом дивно прослављеном 627. Видовдану. Догодине на Косову!

Монахиња Серафима

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.

Прочитајте транскрипт беседе изговорене у трпезарији.