Монашење и храмовна слава у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског

Прослава овогодишње храмовне славе манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву протекла је у знаку троструке радости. Прва, и највећа радост, је била радост због хиротоније настојатеља овог манастира Г. Наума за хорепископа хвостанског и барајевског, у недељу 12. јуна. Друга радост се збила на бденију, уочи празника Преп. Јустина Ћелијског, 13. јуна, када је сабрат манастира, искушеник Ненад (Ивановић), од стране Епископа Артемија, замонашен у малу схиму са монашким именом Никита. Трећа радост је била радост пријема у манастирско братство новог искушеника – Немање (Васића) из Јагодине, на сам дан храмовне славе, и то као 12 члана.

На бденију, након монашења Владика се обратио новопостриженом монаху Никити и окупљеном народу следећим речима:

„Монашки живот јесте живот покајника. Монаштво јесте двоструко покајање. То није ствар тренутка, није ствар момента, није ствар дана или месеца, него целога живота. А то значи да је монах увек свестан своје слабости, својих грехова, својих немоћи и осећаја потребе Божије у своме животу. То је, дакле, покајање, свест о својим гресима, кајање за њих и борба да их не понављамо. Јер без те решености да се боримо са својим гресима, са својим искушењима, покајање неће донети жељенога плода.“

На сам празник Светог Јустина Ћелијског Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Литургију уз саслуживање хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума као и 15 свештенослужитеља епархије. Литургији је присуствовало око 300 светосаваца. Неки од њих су се и сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

После Литургије владика Артемије је извршио чин резања колача и освећења кољива које су принели манастирско братство и овогодишњи домаћини: протојереј Жељко Марић, Срећко Мартиновић из Београда и Горан Јосијевић са Каблара. За домаћина наредне године пријавила се сестра Евгенија Нонковић из Београда.

Окупљеном народу се архипастирском беседом обратио Владика Артемије. Том приликом владика је рекао:
“Шта казати о оцу Јустину, браћо и сестре. Књиге и томови могу се написати о њему, његовом животу и његовом раду. Како то све сажети у један кратак говор њему у част и у славу Божију? Заиста је то немогуће и немојте очекивати од мене. Ја сам са оцем Јустином провео многе године, знам га, али недостају речи којима би се његов подвиг, његов труд, његова вера могли описати. У сваком случају, оно што каже у његовом светом тропару, он је био сасуд Божији, он је био изабраник Божији који се целога свога живота трудио да живи по Богу, у Богу и са Богом. Он због свога принципијалног става да заступа увек истину, да заступа увек праву истиниту веру, он је изазивао таквим својим ставом многе оне који су били склони било каквом попуштању, колаборацији итд. Зато је отац Јустин био много за живота гоњен, пострадао, премештали га са једног места на друго, али он је знао да је свуда земља Господња и свуда је ишао са Господом својим и служио Њему. Отац Јустин није био човек који угађа људима. Његова једина брига је била да се Богу не замери и да Његову истину не изневери. Његов рад на манастиру Ћелије код Ваљева, где његове свете мошти сада почивају, он је Богу само познат, његови вапаји молитвени, његове сузе, његове молитве. Многи су људи долазећи у Ћелије после литургије оца Јустина говорили: „Овде први пут сада осећамо шта значи Света Литургија.“
Отац Јустин је беседио на свакој Литургији, сваке недеље, празника и онда када је било доста народа и када је било мало народа. Некада и само монахињама, сестрама тога манастира, али, он је говорио као да пред собом има увек хиљаде верника који га слушају. И не само да је проповедао, него је писао. Његова дела, његове књиге, његова Житија Светих, његово тумачење Светога Писма, његова Догматика – ко их може све описати и објаснити. Али онај који има љубави за Бога, ко има љубави за истину он ће да чита ма шта од оца Јустина и да доживи духовну корист од тога.“

Након Свете Литургије уприличена је, од стране манастирског братства и овогодишњих домаћина, трпеза љубави за све присутне. Том приликом су се могле чути предивне богомољачке песме Светог Владике Николаја у извођењу верника при светојустиновској катакомби.

Уследило је заједничко фотографисање владика, монаштва и верног народа, чиме је и завршено ово благодатно четвородневно саборовање у славу Божију у обитељи Светог Јустина Ћелијског у Барајеву. Својим манастиром, хиротонијом, монашењем, умножењем братства, благодатним четвородневним саборовањем, Свети Јустин Ћелијски јасно говори да је благослов Божији са епархијом у прогонству и да су његове молитве за српски народ, пред Престолом Божијим, услишене. Ко има уши да чује нека чује.

Уредништво

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на монашењу.
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.