Недеља пета поста – Глувна у Дежеви

У Недељу пету Великог поста – Глувну, Његово Преосвештенство Епископ рашко- призренски у егзилу Г. Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Симеона Мироточивог у Дежеви, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Висариона (Шуловића), протосинђела Евтимија (Милентијевића) и јерођакона Паладија (Матића). Литургији је присуствовало око стотину верника из Новог Пазара, Рашке, Лепосавића и Косовске Митровице. Многи светосавци су на Литургији приступили Светом Причешћу, том залогу нашег спасења.

У својој надахнутој архипастирској беседи епископ Артемије се осврнуо на живот Свете Марије Египћанке, велике покајнице Господње, којој је ова недеља и посвећена. Говорећи о овој дивној светитељки, о покајању које је она принела Господу, владика је рекао:

„Она је била једна велика и тешка грешница у Александрији, али, када се њена душа пробудила, када је њој Света Богородица помогла и упутила је на пут спасења, она је отишла у пустињу да се подвизава у молитви, посту и у борби са својим страстим и својим гресима. Пуних четрдесетседам година она се борила у пустињи са својим страстима као са љутим зверовима. За све то време она није видела ни једно људско биће, ни једно лице човека чак ни зверове, него је живела она са Богом и у Богу и ради Бога. Велике невоље, то само Господ зна шта је она преживела и препатила за тих 47 година у пустињи. Али је зато благодат Божја обасјала њу, очистила је и она је постала једна од највећих светитељки у крилу Цркве православне. Њено покајање је, дакле, било делотворно.

Покајање, шта значи сама реч? Значи преумљење, промена ума, промена срца. Оно што се до данас сматрало за добро видимо да то није добро, оно што нам је било тешко и што смо сматрали да је лоше то прихватамо као добро а то значи подвиг. А Господ је рекао како се зли род демонски, то јест наши греси, изгоне из човека – само постом и молитвом. Пост и молитва јесу два крила којима хришћанин узлеће на небо, наравно вођен и руковођен увек молитвом јер молитва је главни штит и одбрана хришћанину од свих напада непријатеља видљивих и невидљивих. О тај наш штит ломе се све стреле нечастивога које упућује на нас а ми се наоружавамо Крстом Сина Божјега на коме је Он био разапет, на коме је пролио Своју божанску крв ради нашега спасења.“

Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави коју је манастирско братство, уз помоћ многих верника, приредило за све присутне.

Уредништво

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.