Недеља Светих Праотаца у манастиру Свете Великомученице Марине у Дудовици

Божић је први од дванаест великих хришћанских празника. У црквеним књигама се назива и „Мала Пасха“, а свети Јован Златоусти га назива „часнијим и славнијим од свих празника и мајком свих празника“. Да није било Божића не би било ни Васкрса (празника над празницима), ни Духовдана, ни Цркве, ни Хришћанства. Бог је постао човек да би спасао Адама и потомство његово од власти греха и смрти. Бог постаје човек да би човек постао бог – бог по благодати“ – уче нас Свети оци Цркве. Због тога је Рођење Христово догађај од космичке важности а Света Црква се труди да своја чеда достојно припреми за дочек овог свесветлог и радосног празника, слично припреми за дочек Васкрсења Христовог. Поред припреме четрдесетодневним постом, молитвом, исповешћу, Причешћем, Света Црква пред Божић има и богослужбену припрему у коју спадају: Недеља Светих Праотаца, Недеља Светих Отаца и претпразништво Рођења Христовог.

У Недељу Светих Праотаца (недељу која, по старом календару, пада између 11. и 17. децембра) Црква се у богослужбеним стихирама сећа старозаветних Праотаца, светих Патријараха, Пророка и Праведника, који су живели пре Закона датога на Синају, као и оних који су живели под Законом, то јест свих светих Праотаца од родоначелника праоца Адама до светог праведног Јосифа, Заручника Пресвете Богоматере Христа Спаса. Заједно с њима спомињу се ове недеље и сви свети старозаветни Пророци, који су пророковали долазак Христа Спаситеља, почев од пророка Мојсија и Самуила па све до Светог Захарије и Јована Крститеља. Такође се ове недеље спомињу и сви старозаветни Праведници, који су се оправдали вером у долазећег Месију, Христа Спаситеља, и тога дана се прославља њихова велика вера и богоугодне врлине. Посебно се помињу и славе благочестива Три Младића, Ананија, Азарија и Мисаил, и са њима Пророк Данило, који су у огњеној пећи Вавилонској усред распаљеног пламена тајанствено изображавали тајну Свете Тројице и тајну Оваплоћења Христовог од Свете Дјеве, коју огањ Божанства не опали.

Код Срба је Недеља Светих Праотаца позната као „Материце“, посвећена је мајкама и украшена је лепим породичним обичајима.

Недеља Светих Праотаца је ове године пала 14./27. децембра и богодолично је прослављена у манастиру Свете Великомученице Марине у Дудовици код Лазаревца, где је Свету Архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Артемије уз саслужење 4 свештенослужитеља епархије у егзилу. Литургији је присуствовало око 70 верника из Лазаревца и околине. Мањи број верника се на Литургији причестио пречистим Тајнама Христовим.

У својој архипастирској беседи Владика Артемије је говорио о достојној припреми за сусрет са Богомладенцем Христом кроз пост, молитву, покајање, исповест, уклањање од греха, о богослужбеној и народној светковини Недеље Светих Праотаца (Материце), као и о смислу јеванђелске приче о вечери и недостојним званицама (Лк. 14, 16-24), која се чита у Недељу Светих Праотаоца.

После Свете Литургије, у манастирској трпезарији, од стране сестринства манастира приређена је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.