Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај

Кратка биографија

Његово Преосвештенство Хороепископ Николај (Николић) је рођен је 26. фебруара 1952. године у селу Соколова код Лазаревца од оца Љубомира и мајке Дмитре. На крштењу је добио име Негослав. Основну школу и гимназију завршио је у Лазаревцу. Апсолвирао је на Ветеринарском факултету у Београду. У манастир Црна Река долази 1983. године. У чин расофора замонашен је од стране Епископа Павла, потоњег Патријарха српског, уочи Аранђеловдана 1986. год. У малу схиму замонашен је од свог епископа и духовног оца Владике Артемија, 18. 08. 1991. год. Надаље, све чинове прима од свог духовног оца – Владике Артемија и то: чин јерођакона (Аранђеловдан 1991. год.), чин јеромонаха (други дан Васкрса 1992. год.), чин протосинђела (Аранђеловдан 1992. год.). Сва рукоположења примио у свом манастиру – Црној Реци. У чин архимандрита је произведен 26. децембра 2010. године у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима.

За хорепископа изабран 20. фебруара 2015. год. на седници Епархијског савета.

Хиротонисан је 26. априла 2015. у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Лозници код Чачка.

Од свог доласка у манастир Црну Реку, под окриље Светог Петра Коришког, монашки живот оца Николаја протицао је у великом труду на свим послушањима. Хранећи се светим послушањем и мудро руковођен саветима свог игумана, касније и Епископа, Владике Артемија, отац Николај је напредовао из силе у силу. Због свог врлинског монашког живота Господ му је доделио место настојатеља манастира Црна Река 1992. године. За време његовог игуманства Црна Река постаје највећи расадник монаштва у Србији и шире. До 2010. године, када је и наступио прогон од стране екумениста и глобалиста, кроз Црну Реку пролази око 100 монаха. Многи од њих су сада игумани светосавских катакомби и борци за Праву Веру широм света. Од 2010. године са својом братијом се налази у егзилу.

Многе душе је отац Николај привео Богу чупајући их из канџи греховног живота. Многи манастири мушки и женски добили су своје нове чланове захваљујући духовном руковођењу оца Николаја. Многи хришћански бракови склопљени су и правилно настављани на пут побожности његовим старањем. Његове проповеди, савети, уопште пастирско деловање донели су Цркви Божијој неизмерну корист у наше време. Све то чини га заиста достојним узвишене архипастирске службе у Цркви Божијој.

Отац Николај је дуго година био члан Црквеног суда Епархије рашко-призренске.

Тренутно је члан Епархијског савета Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу.

Његовом хиротонијом Црква Божија добија још једног правог архипастира – борца за чистоту Свете Вере Православне, трубу Православља, мудрог учитеља, неуморног делатеља на њиви Господњој, пример праве побожности и љубави према Господу.