ЗАХТЕВ ЗА ЗАШТИТУ УСТАВНОГ ПОРЕТКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ОД АКАТА
И ДЕЛОВАЊА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Жељко Жугић Которанин, Министарству вера уручено 02. јула 2010. године

ЧЕКА ОДГОВОР МИНИСТАРСТВА ВЕРА

28/07/2010  Београд

Аутор: Ј. Тасић

У прилогу доносимо најновији текст г-на Жељка Которанина, стручњака за канонско-црквено право, аутора више бриљантних анализа до сада. Уједно, молитва Богу да се његове досадашњи радови што пре саберу и објаве у једној књизи.

Јучерашња конференција за медије у Медија центру, са темом  „Одлука Врховног Суда Грчке у случају оца Симеона (Виловског) и стање у Српској Православној Цркви”, изазвала је велику пажњу јавности. У наставку доносимо неколико новинарских текстова који преносе речено на јучерашњој конференцији за медије.

У прилогу достављамо „Јавни Апел монаштва рашко-призренске Епархије“ који је упућен са јучерашње конференције за медије, одржане у Медија центру у Београду, са темом „Одлука Врховног Суда Грчке у случају оца Симеона (Виловског) и стање у Српској Православној Цркви“.
Видео запис јучерашње конференције за медије можете погледати  овде.

Архимандрит Симеон доставио је недавно писмо Великом Црквеном Суду СПЦ поводом црквено-судског процеса који је вођен против њега у СПЦ. У прилогу је доставио и коверат који му је својевремено био уручен. С обзиром на многобројне недоумице, расправе, па и изјаве у јавности тим поводом, доносимо факсимил писма упућеног Великом Црквеном Суду СПЦ.

У понедељак 26. јула 2010. у 12 часова у Медија Центру (Теразије 3, II спрат, Велика сала) одржаће се конференција за медије са темом „Одлука Врховног Суда Грчке у случају оца Симеона (Виловског) и стање у Српској Православној Цркви”.

Саопштење за јавност поводом текста објављеног на Званичној интернет презентацији Епархије рашко-призренске под насловом „И поред апела владике Артемија настављају се антицрквене активности одбеглих монаха“.

Недавно су медији пренели изјаву Његове Светости Патријарха Српског г. Иринеја да су Римокатоличка и Православна Црква „једна другој најближе“!

Ова изјава изазива, нажалост, мноштво питања, недоумица, сумњи, чуђења, неверица, протеста, неслагања…

Чиме су то Римокатоличка[1] и Православна Црква „једна другој најближе“, природно се намеће питање?

 „Проповедај реч, настој у добро време
и у невреме, покарај, запрети, умоли
са сваким сношењем и учењем“
(II Тим. 4, 2).