Један од основних постулата православне еклисиологије и један од основних фактора који доприноси правилном функционисању Цркве, не као некакве идеолошке организације, већ као живог организма, напајаног Богочовечанским благодатним и животворним енергијама главе Цркве – Христа, јесте саборност. Саборност је испуњење самог предназначења Цркве, као иконе, носиоца и пројаве оне унутар-тројичне саборности, свезане савршеном љубављу и једносушним јединством.

Пре пар дана десеторица избеглих монаха-клирика примили су Оптужнице подигнуте од стране Црквено-судског Тужиоца Епархије Рашко-призренске протојереја-ставрофора Милорада Цветковића. У оптужницама, које изобилују неистинама, клеветама, извртањем чињеница, а по саставу и садржини су правно неписмене, епархијски Тужиоц предлаже Црквеном суду да казни:

Посматрајући догађаје нашег времена, долазимо до закључка да је време у коме живимо – време недостатка  страха Божјега код људи, време богоодступништва, време очекивања страшног гнева Божијег. На то нас наводи општа поплава греха и то оних најтежих попут содомског греха – греха због кога је Бог строго казнио древне градове Содому и Гомору, пославши на њих сумпорну огњену кишу.