СВЕТИ КАНОНИ СУ ВЕОМА СТРОГИ ПРЕМА ХРИШЋАНИМА КОЈИ ОДАЈУ ПОШТУ УМРЛИМ ЈЕРЕТИЦИМА (пдф)
Анти-екуменистички блок: О Хришћанима који одају пошту умрлим јеретицима

СВЕТИ КАНОНИ СУ ВЕОМА СТРОГИ ПРЕМА ХРИШЋАНИМА КОЈИ ОДАЈУ ПОШТУ УМРЛИМ ЈЕРЕТИЦИМА (пдф)
На велики празник славних првоврховних апостола Петра и Павла по благослову Његовог Преосвештенства епископа рашко-призренсог и косовско-метохијског у егзилу г.г. Артемија, организована је саборна прослава у новооснованом манастиру Светог Преображења Христовог у селу Леушићи на планини Рајцу, код Горњег Милановца.
На имању и у кућу, која полако прераста у манастир, пре три недеље по благослову епископа Артемија уселило се мало сестринство на челу са монахињом Варваром.
Увод
Доносимо текст Архимандрита Симеона настао 2005. године који за тему има Модел обнове цркава на Косову и Метохији који је покушавала да наметне тзв. међународна заједница, као и Модел обнове који је примењивала Епархија рашко-призренска, као власник, чувар и творац тих светиња.
Текст несумњиво има везу и са данашњим временом, што пажљивим читаоцима сигурно неће промаћи.
Епископ Артемије вишекратно је тражио покретање црквено-судског поступка против викара Теодосија Шибалића.
У четврту недељу по Духовдану Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету архијерeјску Литургију у љуљачкој обитељи светог Јована Претече.
Његовом Преосвештенству саслуживали су клирици наше Епархије између осталих и настојатељ манастира светог Антонија Великог код Пирота, протосинђел Јаков са својим сабратом јерођаконом Натанаилом, који је на овој Светој Литургији од стране Његовог Преосвештенства рукоположен у чин јеромонаха.
Свети Никита Ремезијански у Белој Паланци
На велики хришћански празник Ивањдан, када прослављамо највећег међу рођеним од жена (Мт. 11, 11), светог Јована Претечу, Света Црква слави и спомен једног великог угодника Божијег, који у нашем верном народу није довољно познат. У питању је свети Никита Ремезијански (335 – 414), епископ Ремезијане, некдашњих Извора, а садашње Беле Паланке код Пирота.
СЛАВЉЕ СЕПАРАТИЗМА. ДЕ-ФАКТО ПРИЗНАЈА КОСОВА ОД СТРАНЕ СРПСКИХ ВЛАСТИ
Најновија рунда преговора Београд – Приштина, пета по реду, која је започела у Бриселу 8.03.2011, завршава се српским де-факто признањем независности Косова. 2. јула су српске власти дозволиле шиптарима слободно кретање (уз прихватање личних докумената које издаје Приштина), Приштини су предали фактички потпуне компетенције у сфери издавања докумената о грађанству, а признају се и дипломе Приштинског универзитета, издате после 2008.
Без краља не ваља а како би нам било с њим показа се на Газиместану. Седамдесетогодишњи вакуум између Краља и народа донесе, сасвим очекивано и извесна удаљавања. Краљ је у међувремену постао европејац који не зна србски језик а народ је гажен чизмом комунизма и његовим наставцима постао жељан слободе и истине и најобичнијег људског живота достојног човека.
Синод Српске Цркве, на челу са носиоцем кардиналског прстена Амфилохијем Радовићем, подржао је августа 2008. отворену побуну у манастиру Дечани, стао на страну безаконика, додајући на већ учињено – мноштво нових безакоња, којима је сам био узрок.
Епископ рашко-призренски Артемије дао је августа 2008. отпуст из Епархије игуману манастира Дечани викару Т.