Новонастала реалност, која се нашла у потпуној противуречности са идејом националне државе, на крају је довела до питања бесперспективности светског национализма, који је изражаван кроз политички ционизам, и потребе трагања за новим „израелским идентитетом“. Дискусије које су вођене у јеврејској заједници биле су оштрије што је она била различитија: ционисти су стали насупрот јудејаца, ортодоксни Јевреји – насупрот Јеврејима из белог света, конзервативни јудеизам – насупрот реформистичком, и т.д.

У Љуљачкој обитељи је у среду 2. новембра/20. октобра, текуће године, прослављен спомен светог великомученика Артемија, заштитника и молитвеника Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског у егзилу г.г. Артемија.

Имендан Владике Артемија је по традицији увек окупљао скоро сво монаштво наше Епархије, та традиција је и у овим, ванредним, условима прогонства, у којима пребива наша Епархија испоштована.

Писмо је написао Александар Јовановић, капетан-пилот Боинга 747-400, а тренутно капетан-пилот Боинга 747-800 тренутно највеће летелице на свету (тежина 415 тона, вредност 315 милиона долара). Александар је прелетео до сада 20 милиона километара (за 17 година на Боингу 747) иобишао земаљску куглу много пута, радећи за једну од највећих компанија за превоз терета и роба са седиштем у Луксембургу.

„Је ли им′о Србин каквог брата
Да му вјерно вјерну руку хвата,
У невољи, кад му пропаст пр′јети
Да с њим гине и с њим да се свети,
Да му чује лелек и јауке,
Па слободи да рашири руке?

У двадесету недељу по Духовдану његово преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу г.г. Артемије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру-катакомби светог Јустина Ћелијског у Барајеву, уз саслуживање клирика наше Епархије. На литургијском сабрању било је пар стотина верника из Београда, околине, као и из удаљенијих места наше земље.