„Ето постао си здрав, више не греши, да ти се шта горе не догоди (Јн. 5,14). Грех не погађа само душу, него и тело. У неким случајевима је то врло очигледно. У другим случајевима то није тако јасно, премда истина да су болести тела све и увек од греха, и због греха – остаје истина.

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу, по благослову надлежног архијереја, Епископа Артемија, организује 02. јуна 2013. године црквенонародно молитвено саборовање, у манастиру светог оца Николаја Мирликијског, у Лозници код Чачка, поводом православне прославе јубилеја 1700 година од доношења Миланског едикта 313. године.

„У време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика тело овог Светитеља пренето је из Мира Ликијског у Бари, у Италији. То је урађено јер су муслимани били навалили на Ликију. Претходно се Светитељ, у сну, јавио једном свештенику у Барију и наредио му је да му се мошти пренесу у тај град.

Неуморне жене! Оне нису дале сна очима, ни трепавицама дремања све док нису нашле Љубљенога! А мушкарци као да траже чврсто тло: иду на гроб, виде га празна и остају у недоумици шта би значило то што га нису нашли. Значи ли то да је код њих било мање љубави него код жена?

Господ мој и Бог мој!, узвикнуо је свети апостол Тома. Осећате ли са каквом се снагом он ухватио за Господа и како га снажно држи? Ни дављеник се не држи чвршће за даску која му даје неку наду на спасење од дављења. Можемо рећи да још не верује онако како би требало онај ко се не односи тако према Господу.

Јуче је цела Србија била сведок новог суноврата Јустиноваца. Одавно су они кренули низбрдицом која нема краја, и која води директно у пропаст. Дуго је о њима грађена слика тобожњих патриота, бораца за правду и истину, тобожњих богослова на светоотачком путу… Пажљиво, пробрано, промишљено, упорно, скоро неприметно… Није недостајало ни оних који су неке од њих називали новим Његошем.

„Свети Оци су за неке људе, славне по свом Хришћанском животу, похвално говорили да васкрсоше још пре општег Васкрсења. У чему је тајна таквог живота? У томе што су они усвојили карактеристичне црте живота после васкрсења, описане у речи Божијој, учинивши их својим особинама.

„Овај славни и победоносни светитељ беше рођен у Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља. Отац му пострада за Христа, и мајка му се пресели у Палестину. Када порасте Ђорђе оде у војску, где доспе у двадесетој својој години до чина трибуна, и као такав беше на служби при цару Диоклецијану.

„Пасха, Господња Пасха! Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу. И гле, ово Васкрсење анђели певају на небесима, видевши у лицу Господа Искупитеља светлост уготовљене славе обожене људске природе, у коју ће се, силом Његовог Васкрсења, обући сви они који истински верују у Њега и који му се из све душе прилепљују.

Свему монаштву, свештенству и свој духовној деци
Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске
У ЕГЗИЛУ

Сверадосни васкрсни поздрав

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

„Васкрсење Твоје Христе Спасе,
Анђели певају на небесима;
И нас на земљи удостој:
Чистим срцем да Те славимо“!