„Свети Сава, архиепископ српски. Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон.

„Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Бојогављења, Црква је од старине посветила дан по Богојављењу спомену његовом. За овај дан везује је још и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука пожелео је да пренесе тело Јованово из Севастије, где је велики пророк и посечен био од Ирода, у Антиохију, своје родно место.

„Када Господ Исус беше навршио 30 година од Свог телесног рођења Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели: „Почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан.“ При крштењу Господа у води објавила се свету она тајна, која се у Старом Завету наговештавала о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, тојест тајна божанске свете Тројице.

Доносимо превод на енглески ОСВРТ НА ПИСМО ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА владике Артемија.

The days of joy, the days of Christmas celebrations, to be more precise the 13th day of January, brought us a curious greeting via Fax — a letter from Patriarch Irinej, full to overflowing with “love and fatherly concern,” and just as we were about to think that the letter was sincere, full of good intentions and sent to us personally, we learned that at that very moment it was put on the official site of the Serbian Orthodox Church.

„Св. Василије Велики архиепископ Кесаријски. Рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим светским наукама тога времена. Школски другови су му били: Григорије Богослов и Јулијан, доцнији цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом.

„Исцељено је десет губавих, а вратио се само један да заблагодари Господу (Лк. 17, 21-19). Није ли таква пропорција захвалности и међу свим људима који су примили добро од Господа? И ко од људи није примио добро, или, боље речено, шта имамо и шта бива са нама што није добро?

„Свети првомученик Стефан, архиђакон. Сродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима.

„Други дан Божића Црква хришћанска одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато, што се тога дана сабирају сви верни, да прославе њу, Матер Богорoдицу, и што се торжествено, саборно, служи у част Њену.

 У дане радосних божићних празника, тачније 13. јануара 2014. године, стигла нам је, путем телефакса, необична „честитка“ – писмо од стране Патријарха Иринеја, препуно „љубави и очинске бриге“. И таман да помислим да је писмо искрено и добронамерно упућено нама лично, сазнајемо да је оно, истог момента, већ стављено на званични сајт СПЦ, чиме је, сада већ као јавни документ, изгубило карактер приватног личног писма.

„Слава Теби Господе! Опет смо дочекали светле дане Христовог рођења. Веселимо се сада и радујмо се. Да би увећала наше радовање, света Црква је у ове дане одредила пост као извесну врсту ограничења. Завршавајући пост и приближавајући се празнику, ми осећамо као да излазимо на слободу.