Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан.

Сретење Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа у Јерусалимском храму од стране праведног Симеона и Ане пророчице. Ово се догодило четрдесетог дана по Рождеству Христовом, када је Пресвета Дјева Марија, према захтеву Мојсијевог закона, донела Младенца Исуса у Јерусалимски храм како би принела жртву за Своје очишћење (иако то њој заправо није било потребно, будући да је непорочно бесемено родила), како би представила Младенца Богу и дала откуп за Њега.

О чему нам све не говори Недеља о блудном сину? Говори и о нашем спокојству и пуноти у дому Оца небеског, и о нашем безумном напуштању Очевог покровитељства ради необуздане слободе, и о богатом наслеђу који човек има без обзира на своју непокорност, о непромишљеном траћењу тог богатства на свакакве непотребности, и о крајњем осиромашењу као последици тога траћења.

Разговор са старцем Гаврилом,
из келије преподобног Христодула са Патмоса,
која припада манастиру Кутлумушу

Један од најпознатијих стараца данас са Свете Горе несумњиво је Гаврило Светогорац. Многи сматрају да он наставља путем који је утро недавно прибројани лику светих старац Пајсије Светогорац. Познат по своме подвижничком животу већ је постао прибежиште којем хрле реке поклоника.

Свештена Општина Свете Горе упутила је писмо Патријарху Вартоломеју, поводом посете Папе Франциска[1] Фанару новембра прошле године на празник светог Апостола Андреја.

Јуче нас је Јеванђеље учило упорној молитви, а сада нас учи смирењу или осећању лишености права на услишање. Не присвајај себи право да мораш бити услишен, него приступај молитви као онај који није достојан никакве пажње, и који себи даје смелост да отвори уста и да узнесе молитву ка Богу једино због бескрајног снисхођења Господњег према нама беднима.

Византијско појање освећује човека без крви[1]. Једно важно исцељујуће средство за измучену душу палога човека, острашћенога, јесте заиста Византијско појање. Због тога је учио мудри лекар душа Старац: „Византијско појање је веома корисно. Ниједан хришћанин не би требало да постоји а да не познаје византијско појање.

На српском језику прошле године појавило се Историјско писмо патријарху Вартоломеју митрополита Пирејског Серафима.

Ово многозначајно писмо које има обим и карактер теолошке студије, усталасало је својом појавом грчку црквену јавност. По први пут су јавно и званично изречене одређене ствари, од стране једног митрополита Грчке Цркве.

Напомена преводиоца

 

Литургијска обнова (или Литургијски препород, Литургијске реформе) у Српској Цркви је узела великог маха, без ефикасног до сада супротстављања реформаторима. И поред противљења које је постојало, реформатори су освајали све већи простор, без суштинског отпора који би био ефикасан. Данас је многоглава хидра литургијске обнове заузела мање-више целу Српску Цркву.