Један од војника прободе му ребра копљем,
и одмах изиђе крв и вода (Јов. 19)
Ево дана који је сав ноћ.
Одсуство сунца на небу и одсуство разума и срца на земљи направило је од овога дана најцрњу и најстрашнију ноћ на точку времена.
На Лазареву суботу, 18. марта/31. априла, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог архиђакона Стефана у Ариљу уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Агапита (Бичанина) и јерођакона Паладија (Матића).
Рече Господ: Који једе моје тијело
и пије моју крв има живот вјечни,
и ја ћу га васкрснути у последњи дан (Јов. 6, 54).
Простре блудница косе пред Тебе Господе,
пружи Јуда руке безаконицима;
она да прими опроштај,
а овај да прими сребрнике.
Тада ће царство небеско бити
као десет дјевојака (Мат. 25)
Да ли сте икад видели човека на смрт осуђена, који не брине о себи него о онима који га воде на губилиште? Да ли би могли назвати човеком онога који би ходећи на вешала пружао журно храну и пиће својим џелатима да они не остану гладни и жедни, а сам на себе не би ни помислио?