Најрадоснији хришћански празник, Рођење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, у нашем народ познат као Божић, свечано је прослављен у свим катакомбама Епархије рашко-призренске у егзилу.

Драга браћо и сестре, поштовани пријатељи, обраћамо вам се са благословом Преосвећеног Владике Артемија.

Другог дана по Божићу, Православна Црква слави Светог првомученика и архиђакона Стефана. Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења.

Данас је Божић, данас се рађа Бог као човек! Ради чега? Само ради две истине, браћо и сестре: да нам каже шта је Једини Истинити Бог, и да нам каже шта је једини истинити човек. Јер ми људи не само да не знамо шта је Бог, него не знамо ни шта је човек.

Божић је први од дванаест великих хришћанских празника. Богослужбено име овог празника је – Рођење у телу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. Српски народни назив овог празника – Божић, настао је од речи Богић (=мали Бог).

У предвечерје Рођења Бога у телу доносимо једну од најпознатијих химни овога празника – Ирмос Прве песме Божићне Катавасије – ”Христос раждајетсја славите…”.

Ова Катавасија пева се од почетка Божићног поста. На видео-запису у прилогу појање је Светогорских монаха.

А Р Т Е М И Ј Е

По милости Божјој православни епископ
Епархије рашко-призренске
У   Е Г З И Л У

Свему свештенству, монаштву и свим правоверним
синовима и кћерима Српске православне цркве
сверадосни хришћански поздрав

МИР БОЖЈИ!  ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Ништа важније од Божића! Зашто? Зато што је Бог сишао у овај свет. А дотле, где је био? Ми смо Га отерали својим гресима са земље, не треба нам Бог. То сваки грех говори, хтео ти или не, јер сваким својим грехом ми одгонимо Бога са земље.

У наредном прилогу доносимо видео запис предавања Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима на тему “Брак и породица“. Предавање је одржано у организацији СНО „СРБИ НА ОКУП“ (огранак у Аустрији), у Бечу, 18. децембра 2017. године. 

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1997, БРОЈ 4 (20), СТРАНЕ 65-87

Како се канон који омогућава да се обраћеник из неке одређене јереси прими у Цркву без крштења (миропомазањем на основу анатеме јереси) појављује као потврда, и као продужетак, канона који осуђује примање јеретика уопште без крштавања?