Сваког од дана Велике Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче.
Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.
Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе
Манастир Свете великомученице Марине налази се у селу Дудовица код Лазаревца, у засеоку Маринац. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г. Г. Артемија манастирски живот као и изградња манастира, на овом благословеном месту, започео је још 2011. године, када је породица Драгана Ристивојевића одлучила да поклони своје имање за потребе монаштва епархије.
Пете недеље Великог поста Света Црква врши спомен Преподобне матере наше Марије Египћанке, која представља пример истинског покајања. У пету недељу Великог поста, 1/14. априла, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Архангела Михаила у Нишу.
Јеванђеље о служби и страдању Сина Божијега
Марко, 10, 32-45. Зач. 47.
Смирење Господа нашега Исуса Христа исто је онако за дивљење као и Његова чудеса, укупно са васкрсењем, чудом над чудима. Обукавши Себе у скрушено и ропско тело човечје Он је постао слуга слугама Својим.На велики и радосни празник Благовести (25. марта/7. априла), који представља почетак нашега спасења, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Преображења Господњег у Леушићима. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: архимандрит Варнава (Димитријевић), јеромонах Георгије (Марковић) и јерођакон Паладије (Матић).