Настављајући дело свог духовног оца, епископа Артемија, духовног руковођења монаштва, епископ Ксенофонт је био у канонској посети манастиру Светих
Архангела у Готовуши 25. и 26. децембра. После исповести братије овог манастира епископ Ксенофонт, уз саслуживање протосинђела Дамјана и јерођакона Георгија, служио је велико вечерње а потом извршио монашење у чин велике схиме протосинђела Кирила давши му име Урило.

Беседау Недељу Светих Праотаца 

(пред Божић)

1965. године у манастиру Ћелије

И ми смо сви данас у Светом Еванђељу Спасовом. Чули сте данас Свето Еванђеље[1], а оно је и моје и твоје и свачије, сви ми људи учествујемо у њему. Тако је Господ објавио овоме свету наше људско Еванђеље, које важи за свакога од нас.

Спомен дивног угодника Божјег и великог заштитника рода хришћанског, Светог оца нашег Николаја Мирликијског Чудотворца (19. децембар), свечано је прослављен у свим катакомбама епархије у егзилу.

Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај служио је на празник свог небеског заштитника Светог Николаја Мирликијског, 19. децембра, Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Лозници уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, протосинђела Софронија (Ердељана), ђакона Зорана Крстића и јерођакона Симеона (Васића).

У понедељак, 13. децембра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог првомученика и архиђакона Стефана у Ариљу. Епископу Ксенофонту су на Литургији саслуживали: протосинђел Агапит (Бичанин) и јерођакон Георгије (Радојичић).

Међу највећим светилима Цркве Христове, као најсјајнија звезда, несумљиво стоји многопоштовано и преузвишено име, по животу, вери и по делима, Светог Николаја мирликијског Архиепископа, великог пастира и чудотворца. Овај угодник Божији представља прави дар Божији целом роду хришћанском и васцелој Цркви Христовој. У овом служитељу Божанских Тајни као на многоплодном дрвету благодат Божија је прорасла многе хришћанске и еванђелске врлине.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О МНОГИМ БРИГАМА И О ИЗНЕНАДНОЈ СМРТИ

Лука 12, 16-21. Зач. 66.

Господ Исус Христос дошао је међу људе да излечи душу људску од крадљивости. Јер је крадљивост тешка болезања душе људске.

Краде ли син од оца? Не; него слуга краде од господара. Онога часа када се Адамов синовски дух превратио у слугарски дух, његова се рука пружила ка забрањеном плоду.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О МИЛОСТИВОМ САМАРЈАНИНУ

Лука 10, 25-37. Зач. 53.

Господ Исус Христос дошао је да промени мере и судове људске.

Људи су мерили природу саму собом. И мера је била погрешна.

На празник Ваведења Пресвете Богородице, 4. децембра, у катакомби посвећеној икони Пресвете Богородице Млекопитатељице у Новим Козарцима (надомак Кикинде) одслужена је прва Света Архијерејска Литургија. Литургију је служио Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, уз саслужење протосинђела Иринеја (Ристића), протосинђела Никодима (Малешевића) и јерођакона Онуфрија (Ђурђева).

На свеопште задовољство наше епархије, у среду 1.12.2021. године на Факултету техничких наука, Универзитета у Новом Саду, свештеник Епархије рашко-призренске у егзилу, јереј Славен Стевановић, Мастер инжењер архитектуре, са највишим похвалама и оценама, одбранио је докторску дисертацију под називом: „Типолошки модели архетипске колибе кроз писану историју и теорију архитектуре“.