У прилогу доносимо два одговора Епископа Артемија на питања верника о посту. Одговори су преузети из књиге Епископа Артемија – ПРАКТИЧНА ВЕРОНАУКА.
Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 2004, ВАНРЕДНИ БРОЈ
Овај потресни извештај који је написан на основу низа непосредних сведочења очевидаца само су један скромни покушај да се прикаже стравична слика погрома који ће остати упамћен као један од најбестијалнијих покушаја да се уништи један народ, његова култура и његови духовни споменици, не у времену рата, већ у присуству 18.000 војника НАТО савеза и под протекторатом Мисије УН.
Јеванђеље о посту
Матеј, 6, 14-21. Зач. 17.
Не предавати се непријатељу основно је правило за војника у борби. Војсковођ унапред упозорава, да се сваки војник чува замки непријатељских, да не би био преварен и заробљен. Осамљен, огладнео, озебао и оголео војник ће бити у великом искушењу, да се преда непријатељу.Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2011, број 1-2 (67-68), стр. 65-68
Еклисиологија светог Григорија Паламе1)
Већ смо говорили о томе, да се кроз учешће у Христовим тајнама човек причешћује Његовом нетварном енергијом и сједињује с њим у једно тело и један дух.
Јеванђеље о Страшном Суду
Матеј 25, 31-46. Зач. 106.
Они који су бројем бројали и рачуном рачунали тврде, да на земљи има једна и по милијарда живих људи. Од ових милијарду и по живих људи ниједан једини вам не зна, по својој памети, рећи шта ће бити са светом на крају времена, и шта ће бити с нама после смрти.Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта, Свесрпска народна организација „Срби на окуп“, месни одбор Крагујевац, организује предавање на тему „Грех у православном предањуˮ. Предаваање ће одржати Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум, у четвртак, 14. марта 2024. године са почетком у 17.
У Недељу о блудном сину, 3. марта, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у селу Шести Габар код Књажевца уз саслужење: протосинђела Хризостома (Јовановића), јереја Добрице (Чакаревића) и јерођакона Артемија (Милаковића).