Свету Великомученицу Марину, у народу познату као Огњена Марија, Света Црква прославља 30. јула по новом календару тј. 17. јула по старом календару. Ова дивна невеста Христова је небеска заштитница женског манастира епархије у егзилу у Дудовици код Лазаревца. Своју небеску заштитницу манастир је свечано прославио Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт. Владици Ксенофонту је на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г.Наум и више свештенослужитеља епархије. Светој Архијерејској Литургији присуствовало је око 250 светосаваца. Неки од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.
Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Свете великомученице Марине принели сестринство манастира и овогодишњи домаћини славе: Слађана и Небојша Грбовић из Мратишића и Стефан Станић са породицом из Београда. За наредну годину пријавили су се: Лазар и Соња Костић из Уба и Јован Миљковић из Инђије.
Потом је Владика Ксенофонт уручио захвалнице добротворима манастира и то: Братству Св. Јована Милостивог из Канаде, Веси Узуновићу из Лазаревца, Милутину Неофитовићу из Лазаревца, Станку Чучковићу из Београда, Милораду Антонијевићу из Лазаревца, Миловану Ћајићу из Београда, Драгу Ферендији из Београда, Горану и Љупки Мијаиловић из Горњег Милановца, Стефану и Марији Станић из Београда, Слађани Тодосијевић-Грбовић из Мратишића, Славојки, Стани и Станици Драгичевић из Бањана, Милану Станисављевићу из Лазаревца и Љубиши и Весни Јовановић из Лазаревца.
У својој архипастирској беседи владика Ксенофонт је најпре говорио о животу и подвизима свете великомученице Марине а затим додао:
„Гледајмо у свету Марину, браћо и сестре, клањајмо се светим моштима њеним, цјеливајмо их са љубављу, поштујмо свети помен њен. И трудимо се у животу своме да слиједимо по ревности по љубави и по смирењу свету Марину, не такве назнабожачке ревнитеље какви су били Олимврије и Едесије који су били спремни да туђу крв проливају за своја убјеђења. Нажалост, браћо и сестре, и данас има таквих који су за своје идеале спремни да пролију туђу крв, који су за своје идеале спремни да другога бију, да другога туку, да другога пљуну а нијесу спремни да сами себе жртвују да своју крв пролију. Јер питаху једном једнога човјека: „треба ли, каже, хришћанин да пролива крв?“ А он каже: „наравно да треба, али крв своју а не крв туђу.“
Данас има много примјера, браћо и сестре, да постоји таквих ревнитеља који су врло радо и врло брзо спремни да чак и туђу крв пролију зато што мисле да тиме Богу службу чине. Не будимо такви него смирено приносимо сами себе и једни друге и сав живот свој на жртву умну, словесну на олтар Христа Бога нашег да би нас тако Христос препознао као своје. И у овом нашем ревновању за свету Вјеру Православну будимо такви, не будимо као Олимврије, не будимо као Едесије, не будимо као они који су спремни да само другога прокуну, да другога прокажу, да другога нападну, да другога оптуже, да туђу крв пролију зато што мисле да су у праву.
Нека би дао Бог да сви ми побуђени и пробуђени примјером свете Марине у смирењу срца свога, у ранама срца свога у трпљењу мука својих побједимо ђавола који већ ето вјековима на род људски напада да бисмо се удостојили једнога дана да сви заједно станемо пред лице Пресвете Тројице кога је и прослављала животом својим и смрћу својом и ова света мученица данашња.“
Уследила је трпеза љубави приређена од стране сестринства манастира и овогодишњих домаћина славе. У току трпезе приређен је пригодни програм.
Инфо служба