Еко-акција у близини катакомбе Св. Саве у Жеровници

К ада је Господ створио првог човека Адама и увео га у рај, дао му је заповест да га обрађује и чува. Ова заповест није престала да важи ни када су Адам и Ева истерани из раја због непослушности и непокајања. Тиме је та заповест само постала тежа за испуњавање јер је Адам имао да обрађује земљу, у зноју лица свога, а која је била проклета због његовог преступа, и која ће му осим плодова рађати и трње и коров.

Наша земаљска отаџбина Србија је Богом благословена са богатим природним ресурсима, повољном климом и изванредним лепотама. Међутим, сви смо сведоци како се недомаћински и немарно односимо према њој. Ово важи како за надлежне институције, тако и за наш народ. Где год да се окренемо видимо нагомилано смеће и разни отпад. Када путујемо ибарском магистралом и хоћемо да станемо на неки од многобројних извора воде поред пута, буквално не можемо да му приђемо од количине смећа која се налази око њега. Нити где видимо канту, нити је ко задужен да то место одржава. Веома ружно и видљиво за све који пролазе, и наша велика срамота пред страним држављанима.

Тамо где их има, канте за смеће су по правили увек препуне и отворене, а пси луталице разносе смеће унаоколо. Реке су посебно погођене и незаштићене у Србији. Ова запуштеност и немарност у очувању и одржавању творевине Божије иде дотле да нам авај и гробља често личе на мини депоније. А гробља су најсветија места после храмова Божјих.

Пробили су нам уши властодршци у Србији о европским вредностима и европском путу, а гле не могу, не умеју или неће већ годинама и деценијама да уреде област прикупљања и рециклаже смећа и отпада, као и казнене политике против несавесних и немарних. Нажалост, овакву еколошку некултуру нисмо срели ни у једној другој земљи и народу. Ово је једна од највећих и необјашњивих мана наше државе и народа. За то нам нису други криви. Ако надлежни не знају како се то ради, могу да питају оне државе које су ту област успешно уредиле. Ова проблематика је још израженија на Косову и Метохији.

Када је преосвећени епископ Ксенофонт боравио код нас на прослави манастирске славе – Савиндана и видео на шта личи корито реке Ибар, ужаснуо се. Тешко је ту слику описати речима. Као да је подсећала на неке сцене из пост-апокалиптичких филмова, након нуклеарног опустошења. Река Ибар скоро да се није ни видела од количина флаша, кеса и осталог смећа на обалама, на острвцима и на комплетно „окићеном“ дрвећу поред реке. Једном речју – ужас!

Да не бисмо само негодовали и окретали главу од тих заиста страшних призора, владика је покренуо иницијативу и дао благослов да братија и верници наше катакомбе спроведу еколошку акцију чишћења једног дела обале и реке Ибар. Стицајем околности нисмо успели да издвојимо неку суботу за то, а природа је у међувремену олистала и прекрила већи део смећа. Због тога смо у договору са владиком одлучили да ову акцију одложимо за рано пролеће следеће године, ако Бог да. Тада ћемо позвати све наше вернике да се укључе у ово богоугодно дело.

Оно што смо могли ове године да урадимо је да очистимо природу у непосредној близини катакомбе, јер се ту налазила мини дивља депонија. Иако је акција била целодневна и напорна, није нам био потребан велики број људи. Чишћење смо спровели нас четворица: братија манастира уз несебичну помоћ јереја Игора Данчетовића и брата Илије Ковачевића.

Домаћинство које је купљено за катакомбу се налази на крају овог дела села и било је ненастањено више година. То су несавесни мештани злоупотребили и из године у годину ту одлагали велике количине смећа. Када смо купили земљу за цркву, прочистили смо канал из кога је одвежено 25-30 камиона земље и смећа. Међутим, и након тога неки неваспитани мештани су наставили да бацају отпад на мало удаљеније место, повише манастира и тако су формирали нову мини депонију.

Достојно је човека да се креће и обитава у чистом и уређеном окружењу. Посебно су наши манастири одувек представљали такве оазе и део неба на земљи, својим миром, уређеношћу и лепотом. Та лепота и мир коју душа доживи при доласку у манастир оставља на њу снажан утисак и печат. На нама је затим, црквеним пастирима, да душе људске уз помоћ Божју узводимо од ове вештаствене и пролазне лепоте, ка лепоти истинској, непролазној, првозданој, ка лепоти Царства Небеског а која је сакривена у дубинама православнне вере.

Протосинђел Евтимије

Настојатељ катакомбе Св. Сава

28.9.2021. год.

Жеровница