Шта доноси предстојећи попис?

Коме треба тотални попис – апсолутни увид у нашу имовину?

Ових дана, поред свих збивања која су интензивна, било због њихове природе, било због подметања од стране режима како би се скренула пажња народа са кључних и животних ствари, на сцени је и обука примљених кандидата за рад на предстојећем попису становништва.

Зашто све пописују и има ли разлога да им верујемо?

Норвешка је једна од ретких земаља која је пре другог светског рата имала врло детаљно пописано становништво и његова материјална и интелектуална добра, тако да је Хитлер могао одмах да направи увид по коме је стрељао интелектуалну елиту и сабирао харач. Који је разлог зашто ово спомињемо? Наиме, попис који следи, закључујући по инструкцијама које се могу прочитати из „Водича за пописиваче“, до те мере је детаљан да човека почиње да плаши чим се упути у детаље.

У водичу се може прочитати да сви подаци служе само за статистику и да је њихова тајност загарантована, али се при пописивању узимају лични подаци, име и презиме као и матични број. Уверавање грађана од стране „државе“ (читај: режима) да сви подаци остају у тајности је посве дискутабилно за сваког иоле свесног грађанина који има у виду природу политике тренутно владајуће диктатуре квислинга који су продали и издали све што се могло. Нема разлога да се режиму сад верује да неће проследити Бриселу или Вашингтону један мали „ексел-фајл“ са свим подацима пописа грађана и њихове имовине. Да и не говоримо о томе, да су много поверљивији подаци из државних архива на захтев Брисела, а од стране квислинга на власти до сада били достављани Европској унији и НАТО савезу на увид и коришћење – а зашто онда не би користили и податке са пописа становништва и његове имовине.

Шта заправо то значи?

Као што смо се могли уверити из поступака режимске полиције, у последње време се „безбедносне мере“ примењују само на сопственом народу и то у случају легитимних протеста изазваним неправдом режима према већини радног или уопште становништва. Полиција спречава и бије, сељаке, малинаре, демонстранте против параде срама, хапси или спроводи натраг свештена лица, забрањује прилаз Београду или Косову народу чији су и Београд – престоница, и Косово света земља предака и потомака. Ето како је ова земља окупирана и изнутра. С обзиром да све то и знамо о гледамо и на својој кожи у облику пендрека осећамо, ЗАШТО БИСМО ОНДА ВЕРОВАЛИ РЕЖИМУ КОЈИ ПОПИСУЈЕ СВЕ? И зар није провидно већ да ће, с обзиром на то да је попис финансиран и од ЕУ, сви подаци управо бити доступни онима који су и до сада све радили на поробљавању нашег народа.

Оправдани страх од детаљности пописа

Свако ко је старији од 20 година се сигурно може присетити како су пописи изгледали пре. На њима се изјашњавало о националној и верској припадности, брачном статусу, броју укућана, условима становања у начелу (кућа или стан).

Шта се све данас тражи од грађана да се о томе изјасне?

• почев од баналности да ли имате WC шољу у тоалету, до тога да ли поседујете рачунар, колико аутомобила, чиме идете на посао…;

• укупно земљиште: обрадиво и под шумом, воћњаком, ливадом, број појединачних садница воћа по врстама, извори воде;

• тип домаћинства, тачан број домаћих животиња, по врстама, број кошница, принос; сва имовина, величина поседа, материјал од ког је кућа, радне машине;

- рад појединца ван посла, производња, чиме се иде на посао…

• итд.

Помоћу овакве статистике, и режим и њихови тутори су у стању да потпуно контролишу, оно што су до сада насумице радили, а то су нпр:

• контрола (читај смањење) сточног фонда, приноса жита, воћа и поврћа, ради контроле исхране становништва генетски модификованом храном;

• експлоатација шума (од стране истих оних који су секли далматинске горе да би правили Венецију);

• увид у нпр. принос меда и тачна информација о томе где има меда или других намирница, како би могло да се манипулише расподелом, откупом, ценом…

Да ли је у питању параноја?

Пошто већ свако може јавно и јасно да се увери у то докле је дошао овај режим са издајом и продајом свега што имамо, скоро да је непотребно осврнути се на било шта додатно. Само ради подсећања, поменућемо и то на који начин функционишу базе података о једном обичном грађанину – потрошачу, па ћемо се присетити колико циљаних рекалама и понуда долази појединцу – потрошачу од стране банака или трговинских корпорација на основу евиденције о томе каква је врста сарадње клијента са банком или са неким супермаркетом (евиденције се врше нпр. преко Меркатор-пика картице, или АКСА клуб картице, како и преко свих електронских докумената, банковних картица итд.) Ако знамо ово, зашто би онда било далеко од остварења нпр. акција забране држања коза – или нечега другог, чега се можемо сетити да је у историји бивало управо ради контроле самосталности произвођача од стране тоталитарних система у времену када ће посао имати ретки а једини начин здраве исхране ће морати да се базира на конкретној пољопривредној производњи.

Добро промислити!

Из поменутих разлога сматрамо да би свако требало да се добро замисли над овим и оваквим од ЕУ финансираним пописом пре него што се изјасни о свему што се у попису захтева. Горе смо навели само неке ставке по којима се види да попис иде сувише детаљно, а поред тога постоје и питања о деци или родбини која је у иностранству, о издавању станова итд.

Данас је све теже бити слободан, држава више не брани интерес појединачног грађанина него служи интернационалним компанијама за тоталитарну и тоталну контролу грађана-робова. Зато смо више него уверени у то да док не дође до ослобођења државе од паразитске жуто-бриселске компаније која НЕМА добре намере према грађанима ове државе, и до општег уверења свих или већине да се држави може веровати кад њоме буду владали домаћини. До тада НЕ ТРЕБА ИМАТИ ПОВЕРЕЊЕ у акције типа предстојећег пописа исто онако како већ велика већина грађана наше земље нема поверења у квислиншки режим који бије малинаре и полицијским акцијама спречава народ који жели да помогне својим суграђанима на Косову и Метохији.

За крај треба напоменути, да се у инструкцијама за пописиваче наводи да национално и верско опредељење није обавезно навести, али остало (сва имовина, материјална и интелектуална као и степен образовања) јесте обавезно навести.

Сетимо се Норвешке у другом светском рату!

Предраг Остојић