После чина монашења надахнутом беседом присутнима се обратио Владика Ксенофонт.
„Ево од вечерас роди се и монах Давид који понесе име тога свога небескога заштитника да би се и њему усличио, све овоземаљско да презре и одбаци као што каже апостол Павле: „Као трице, као прљавштину“ која се избацује напоље, која ништа пред очима Христа не значи, а пригли све оно непролазно и трајно и вјечно, пригрли сладост и љепоту Царства Небескога. Нека Бог укрепи монаха Давида, да се он за нас моли Богу да Бог и нас помилује у дан суда, а ми свакако за њега да се молимо, јер није лако испунити све ово што сте чули вечерас, што је обећао Богу, не гордо и самоувјерено да ће сам да изврши и да ће то тако да буде како је он замислио, него коленопреклоно спуштајући и очи своје ка земљи, очи тјелесне ка земљи, а очи срца свог уздижући ка Небу, тражећи од Бога благослов и благодат да све што буде извршавао буде са помоћу Божијом. Како он тако и ми, браћо и сестре, да све што радимо у животу своме са благословом и благодаћу и помоћу Божијом да нам буде е да бисмо се сви једнога дана нашли пред Престолом Пресвете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, која нека би нас благосиљала сада и увјек и кроза све вјекове. Амин. Боже дај.“
Након монашења приређена је трпеза љубави за све присутне.
Инфо служба
Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.