Спомен иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице свечано је прослављен у истоименом манастиру у Новим Козарцима, на дан њеног зимског празновања, 25. јануара. Тим поводом Свету Архијерејску Литургију у манастиру је служио, Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај уз саслужење: протосинђела Иринеја (Ристића), протосинђела Игњатија (Станића), протосинђела Софронија (Ердељана), јереја Славена Стевановића и ђакона Зорана Крстића.
Након Литургије Владика Николај је извршио чин резаља колача и благосиљања жита које је у част иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице принело братсво манастира.
Овом свештеном сабрању присуствовало је око седамдесет светосаваца из разних крајева Србије и расејања.
Верном народу се архипастирском беседом обратио Владика Николај:
„Да да Бог да благодат Духа Светога увек нас сабира и увек да нас Господ благодаћу својом покрива, да нас благослови, укрепи да у ове тешке дане отпадије и отпадништва, издаје вере, издаје свега, издаје благочешћа и истине, да ми останемо у истини, да останемо у благодати, да благодатна сила Божија нас све покрива и испуњава, да нас штити од свега онога што нас одваја од Бога.
За чистоту вере наше, за чистоту вере православне борио се пре свих наш духовник, владика Артемије. Бог је благословио да нас има по целој Србији, па нас има и у иностранству и готово по свим континентима. Таква је благодат Божија, такав је благослов Божији. Где Бог хоће ту се мења природе чин, и без обзира на силу ових световних владара и ових отпадника и безбожника, без обзира на њихову силу и на њихову власт коју имају на Земљи ми ето живимо, славимо Бога и молимо се Богу и окупљамо се овако и да да Бог да се увек овако окупљамо и да благодат Духа Светога буде са нама и у нама и да тако живимо овде на земљи, тако да живимо да нас препозна Господ и прими као истинске слуге своје јер ми на крају крајева овде на Земљи не можемо остати вечно, ми одавде једнога дана морамо ићи. Зато, мудри су само они људи који се сећају свога краја и своје смрти и онда ће мање грешити. И ми зато трудимо се да се сећамо свога краја и своје смрти, да мање грешимо и да нас Господ тако благослови и да умножи свако добро у нама и око нас.
Јер, верујте, ако се овде не трудимо и ако овде не осетимо благодат Духа Светога и ако то не доживимо овде на земљи нећемо се ни спасити, то значи да благодати у нама нема и нећемо то осетити ни у оном животу. Зато да се трудимо овде док смо у телу, овде можемо, овде сада Господ помаже и благосиља, после смрти нема покајања, сад је време покајања, сад је време исправке, сад је време труда а доћи ће, ако Бог да, и време награде. Мали је сваки труд у односу на оно за шта се трудимо, мала је свака мука на земљи и сваки труд у односу на ону благодат и на ону силу благодати.“
Уследила је трпеза љубави за све присутне коју је припремило манастирско братство.
Рецимо и то да је још један спомен иконе Богородице Млекопитатељнице 3. јула по старом тј. 16. јула по новом календару. Тада ће се, ако Бог да, свечано прославити манастирска слава овог нашег најмлађег манастира.
Инфо служба