Храмовна слава и рукопoложење у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског

Великог угодника Божијег, земаљског анђела и небеског човека, чврстог поборника православља, Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског, Света Црква прославља 1. јуна по старом тј. 14. јуна по новом календару. На дан његовог спомена у истоименом манастиру у Барајеву свечано је прослављена храмовна слава. Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење   Преосвећених Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја и хвостанског и барајевског Г.Г. Наума  и више свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је бројно монаштво епархије и око 300 светосаваца из разних крајева Србије. Неки од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

У току Литургије Владика Ксенофонт је у чин јерођакона рукоположио сабрата овог манастира монаха Лонгина (Милинковића).

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част преподобног Јустина Ћелијског принели манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: Мирослав и Горица Васић из Јагодине, Горан и Добринка Косовац из Гаја и Мирослав и Мирјана Станић из Земуна. За наредну годину пријавили су се: Иван и Гордана Младеновић из Лесковца, Жељко Алексић из Пиносаве и Наташа и Светлана Мијин из Београда.

Потом је Владика Ксенофонт уручио захвалнице добротворима манастира и то: Хору „Преподобни Јустин Ћелијски“, Томки Замфировић из Београда, Драгици Ђорђевић из Раковице, Ненаду Зечевићу из Пљеваља, Бојану и Нери Тркуља из Београда и Даници Тишма из Београда.

Владика Ксенофонт је у својој архипастирској беседи најпре говорио о богоугодном животном ткању Светог Јустина а затим поучио присутни народ :

„Шта рећи о човјеку који нам је толико оставио, толико записао, који нам је дао ту духовну вертикалу и на овој земљи повезавши се са Светим Златоустом, новим Златоустом Светим Николајем Жичким, са руским исповједницима из бијеле миграције руске заграничне цркве, па је био духовно чедо Антонија Храповицког, преко њега успоставивши ту духовну везу са руском црквом, са Оптинским старцима. Када читате оца Јустина врло често видите у предању које је нама оставио отац Јустин, дакле нашем старцу, знате и не треба да понављам да је наш старац духовно чедо Преподобнога оца Јустина и тако се та низводна линија ево све до нас и преко нас свештеника и монаха своди ка свима вама а онда и ка свему српском народу, јер, ако Бог да, да се продужи та линија и та нит и то предање кроз српски народ до краја свијета и вијека. Оно што је учио отац Јустин, а није учио ништа ново него остали светитељи Цркве Божије, оно што су учили Свети апостоли, оно што је учио сам Господ Христос у своме Светом Јеванђељу да се његова блага вијест Благоја Врањског, Јустина Ћелијског, Јустина Српског, да се та блага вијест кроз читав српски народ пролије и да се сачува кроза све вјекове и кроза сву вјечност. Амин. Боже дај.“

Празнично славље настављено је трпезом љубави током које се пригодном беседом обратио ладика Наум а затим је хор “Преподобни Јустин Ћелијски“ извео пригодни програм.

Инфо служба