Данас, 23. априла/6. маја, славимо спомен светог Великомученика и победоносца Георгија – празник познат у народу као Ђурђевдан.
Овај славни светитељ родио се у кући богатих и часних родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао.
Већ у двадесетој години доспео је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео велики прогон хришћана, а млади Свети Ђорђе је ступио пред цара и одважно рекао да је и он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за веру.
Тамница, окови, крваве ране по целом телу и сва друга страшна мучења нису поколебали младића. Он се непрестано, усрдно и искрено молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти на велико дивљење народа. Када је Свети Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили веру Христову, а међу њима и царева жена Александра, главни жрец Атанасије, земљорадник Гликерије, потом Валерије, Донат и Тирин.
Цар је најзад одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а свети Ђорђе посечен је 303. године.
Многа чуда дешавала су се од тада на његовом гробу. Господ га је, због његове искрене и непоколебљиве вере, учинио моћним да помаже свима који су у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.
Тропар, глас 4.
Јако пљених свободитељ, и нишчих зашчититељ немошчствујушчих врач, цареј поборниче, побједоносче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Тропар, глас 4.
Као ослободилац заробљених, заштитник сиромашних и лекар болесних, борче против царева, победниче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога да спасе душе наше.
Тропар други, глас 4.
Добар бој си војевао мучениче Христов за веру, изобличивши безбожност мучитеља и као благопријатна жртва си се принео Богу. Зато си примио венац победе, и твојим молитвама Свети Георгије, свима подајеш опроштај грехова.
Кондак, глас 4.
Воздјелан од Бога, показалсја јеси благочестија дјелатељ чесњејши, добродјетељеј рукојати собрав себје: сјејав бо в слезах веселијем жњеши, страдалчествовав же кровију Христа пријал јеси: и молитвамо Свјате твојими, всјем подајеши прегрешени прошченије.
Кондак, глас 4.
Поучен од Бога, показао си се као славни делатељ побожности, сабравши себи руковет врлина. Сејавши са сузама, са весељем жањеш, и пострадавши у крви, Христа си примио и твојим молитвама, свети, свима дарујеш опроштај грехова.