Рајица Марковић: Христос или субота

Син Човечији је изнад суботе, каже Господ наш Исус Христос. Шта је то затворено суботом а није човек, можемо видети ако се осврнемо око себе. На сваки корак чућемо, морам ово, морам оно, очигледно је да се од некад слободних Срба претворисмо у јеврејско робље. Закон никога не може да васкрсне, а ми дозволисмо да нас обману и затворе у законску државу смрти.

Пружисмо се у хоризонталу па с ње све беремо и добро и зло велике и мале, све за време и у времену. Заустависмо вертикалу, ништа нам више не силази одозго од Бога, Оца Светлости. Све нам постаде линеарно, укидосмо Крст затворивши се у вакуум. Господ подиже и обара, за многе од нас доле, и све оне изнад нас, више и не важи. Господ одмара док хоризонтала уместо Њега подиже и обара. Хоризонтална, земаљска мудрост разваљује Божији и ствара свет по својој мери. Бог је живот и животодавац и кад се свет затвори за његов утицај у свету се зацари смрт.

Људски живот тад се креће од суботе до среде и Великог петка, од законског прогона до законског Распећа. Благодат Божија издиже изнад законске суботе али издигнути потпада под силу закона који брани чињење добра изван закона. У актуелном тренутку један део нашег народа делује по благодати позван да брани угрожене националне интересе. Једни, они на Косову и Метохији одазивају се позиву упућеном из вечности изласком на барикаде, други из других делова Србије, подизањем свога гласа и узбуњивањем дремљивог Србства. Свако на свој начин сарађује Богу. Други део народа затворен суботом, за плату служи закону не бавећи се суштином. Два морања једно против другог, Србин на Србина, један за Бога и Светог Саву, други за паре и Европску Унију. Подељени у два непомирљива табора чекамо разрешење.

Седамдесет година наш народ животари затворен у оквире законске суботе. Пре тога двадесетак, и тако све уназад кроз историју. Једино смо у изнуђеним, ослободилачким ратовима успевали да успоставимо реалну, по Христу благодатно устројену владарску хијерархију и солидарну народну заједницу. У ратним околностима хоризонтална светско-људска хијерархија невољно је уступала место вертикалној Богочовечанској хијерархији. Најбољи су то постајали по сили Божијој а не по указу земаљских закона, способност се доказивала делом а не додељеном привилегијом. Последњи који је доживео преображај од комунистичког официра у Србског Генерала био је Ратко Младић, што му је и највећа кривица.

Ми Православни народи остасмо чувари Божије благодати и због тога сметња свима отпалима од благодати. Није ни чудо што нам ти отпадници пројектују и мирове и ратове помно пазећи да не преступимо границе у које нас обманом сабијају. Шта све не раде не би ли нас удаљили од Божије благодати. Убеђују нас да смо мали и слаби а ми заборависмо да сила у слабости налази испуњење. Поверовасмо у њихове неискрене приче изневеривши Истиниту Реч Божију. Испланирају нам неки мир гори од сваког рата којим они управљају преко својих намештеника из наше средине. У том њиховом миру напредује се људским манама уместо врлинама док се врлине прогоне силом закона. Неискрен мир избацује талог на површину а врлину притиска на дно. У оваквом миру уместо истинског живота имамо његову симулацију. Уместо да непоколебиво ступамо за Христом немајући где да ослонимо главу, ми побегосмо у сигурност законске суботе. Тамо где се уместо Христове љубави зацари законска субота она се лако преметне у безакону. Неприметно постајемо Божији непријатељи и њихове слуге. Хлеб нам више не зависи од Оца небеског него од временског господара суботе а он се намеће сакривен подметнутом, заплашеном и обманутом већином.

Из ропства се излази или Духовним или физичким ратом. Да смо водили добар Духовни рат не бисмо пали у ропство. Да смо остали верни праведном миротворству не бисмо заслужили мач Божији. Уплашени од суда људског остависмо закон Божији и потпадосмо под Суд Божији. Из овог стања палости само нас рат може спасити. И све указује да нам он и незван долази. Још се иза брда ваља за природне очи невидљив али изоштреном шестом чулу видан. То је нужно зло Суда Божијег за ослобођење од слободном вољом прихваћеног из руке кушача понуђеног зла.

Шта нам је чинити у данима пред нама, питање је на које имамо давно дат одговор, он гласи, покајање или пропаст. Покајање за грешна дела према Богу и човеку, повратак на Богочовечански Пут праведности и смирено предавање Божијој вољи. Увек кад се лицемерјем фарисеја зацарила субота, дух трговачки простом већином господарио над Духом Истине, Господ Христос је подизао војску својих изабраника да врате отету слободу. Данас кад нам отимају наше Косово и Метохију институције од националног значаја ћуте, нека их нека ћуте ти значајни, нека чувају своја значајна места у свету, то им је једино и остало. Бог из обичног верног народа бира друге и надахњује их Духом Србских Ослободиоца да старо у вакууму изјаловљено помере и поставе ново благодатно и Богоугодно.

Грешни раб Христове слободе
Рајица Марковић