Архимандрит Симеон: Отворено писмо Епископу бачком Иринеју

ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО
ЕПИСКОП БАЧКИ Г.Г. ИРИНЕЈ
НОВИ САД

ОТВОРЕНО ПИСМО

Ваше Преосвештенство,

Намеравајући већ дуже време да Вам се обратим овим путем, чиним то тек сада, због многобројних обавеза и проблема који нас свакодневно сусрећу. Ценећи Ваше време, као и своје, потрудићу се да што краће изложим повод и смисао обраћања.

У време велике кампање поводом одржавања и отказивања тзв. Параде поноса, пренета је и Ваша изјава дата тим поводом (в. Вечерње Новости, уторак 22. септембар 2009, стр. 6 – „Милост и за светогрдне“). У Вашој изјави је, између осталог, речено:

„Сматрам да је снисходљивост према насиљу или, још горе, отворено или прикривено позивање на насиље, а поготову вршење насиља, тобож у име Цркве Божје и хришћанске вере, према било коме,……., апсолутно недопустиво и супротно свему хришћанском.“

У Вашој изјави је направљена јасна градација, према којој је не само „позивање на насиље“, него чак и „снисходљивост према насиљу“, а „поготову вршење насиља“ – „апсолутно недопустиво и супротно свему хришћанском“. Додали сте и да то важи у сваком случају – тј. „према било коме“.

Изјава прецизна, недвосмислена и одлучна.

Зашто, Ваше Преосвештенство, то начело важи за „било кога“, и за припаднике тзв. Параде поноса, а не важи за клирике Цркве Божије? Да ли у овом случају важе двоструки аршини?

Или, важи и за клирике, али не за све? За поједине важи, а за поједине не важи? Да ли је према појединим клирицима „допустиво“ вршити насиље, те у том случају насиље није „супротно свему хришћанском“? Да ли су и овде примењени двоструки аршини?

Или је појединим клирицима, тј. конкретно управи манастира Високи Дечани и појединим монасима истога манастира, допуштено вршити насиље, и тада то није „супротно свему хришћанском“?

А они којима је допуштено вршити насиље, не устручавају се потом и да позивају на насиље – као што су и чинили монаси Високих Дечана претећи да ће игуману Симеону ако поново дође у Дечане сломити и другу ногу; сличну поруку преносила је и бивша игуманија манастира Кончул Катарина (Вујасин). О каквом се хришћанству овде ради? Да ли је можда у питању „свето насиље“ – инквизиција?

Зашто је према насиљу које спроводе управа и монаси манастира Високи Дечани, од стране групе Епископа СПЦ показана несхватљива „снисходљивост према насиљу“?

Зашто је тада та група Епископа стала у заштиту управе и монаха насилника из Дечана? По којим канонима? Да ли је том заштитом њихово безакоње можда „освећено“, или је остало оно што у суштини и јесте?

Тешко је суочити се са чињеницом, Ваше Преосвештенство, да сте Ви јавно иступили поводом претњи насиљем које су упућиване учесницима тзв. Параде поноса, а да нисте устали против насиља које је учињено у манастиру Високи Дечани, којом приликом су монаси из Дечана нанели тешке телесне повреде своме сабрату, уз то члану делегације Његовог Преосвештенства Епископа Артемија! Још је теже наћи одговор на питање – зашто сте тако реаговали! Чак је под страховитим притиском те исте групе Епископа, Епископ Артемије у јесен 2008. године био приморан да обустави судски процес који је легитимно покренут пред Црквеним судом Епархије рашко-призренске против насилника из Дечана (да ли се и у том случају ради о хулиганима?)! Насилници су, дакле, остали без било какве санкције, чак је према њима показана благонаклоност!

Шта тек рећи за чињеницу да су викар Теодосије и јеромонаси из Дечана вршили богослужење будући под забраном свештенодејства (август 2008), а да је и та њихова канонска кривица, заступањем појединих Епископа СПЦ, скинута са дневног реда! Канони су, међутим, јасни и недвосмислени за овакав преступ.

Несумњиво је да је недавни удар на Епархију рашко-призренску, на Архипастира Епископа Артемија, па и на мене лично (као његовог секретара а затим и архијерејског заменика), путем, између осталог, и невиђене до сада медијске хистерије, препуне незамисливих клевета и неистина, нераскидиво повезан са физичким насиљем учињеним у Дечанима августа 2008, као и многобројним другим везаним догађајима који су томе следили, али и претходили ранијих година.

Као што је очигледно било и насиље које су исти протагонисти учинили након свог бруталног упада у Грачаницу пре 20-ак дана.

С обзиром да насиље из августа 2008. није на адекватан начин санкционисано, тј. рана није добила потребан лек и није залечена (чак је, напротив, раздраживана), за очекивати је било да ће се она даље гнојити и изазивати болесне процесе који ће се ширити на остале делове организма. Управо то је предвидео Епископ Артемије, и изразио у писаном виду још крајем 2008. године, између осталог и апеловао на Синод да предузме потребне мере, након свих немилих догађаја који су претходили.

Безакоње које је учињено у Дечанима августа 2008. чека своје разрешење – да насилници буду кажњени сагласно одредбама светих канона. Очекујемо у том правцу Вашу пуну подршку и заступништво.

9.3.2010.

Архим. Симеон