Празник Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана у нашем народу је познат и као „Свети врачи“. Овим дивним мученицима Христовим и бесплатним лекарима посвећена је катакомба у Рготини код Бора. На дан њиховог спомена, 1/14. јула, катакомба је свечано прославила своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију тим поводом служио је Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум уз саслужење: протојереја Жељка Марића, протосинђела Хризостома (Јовановића), јереја Добрице Чакаревића и јерођакона Лонгина (Милинковића). Светој Архијерејској Литургији присуствовало је монаштво епархије и око 100 верника из разних крајева Србије. Неки од њих сјединили су се са Господом кроз Свето Причешће.
Након Свете Литургије Владика Наум је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана принели братство храма и овогодишњи домаћин славе Синиша Ристић из Зајечара и Алексије Чакаревић из Неготина. За идућу годину пријавили су се Љиљана Савић из Неготина, Слободан Митић и Зоран Симић из Београда.
Надахнутом архипастирском беседом верном народу обратио се Владика Наум:
„Бринимо се најпре за своју душу, одложимо далеко бриге о телу, пићу, о оделу. Бринимо се како да угодимо Господу, како да извршимо заповести Господње, како да се Богом богатимо. Човек се богати Богом када се богати молитвом, добрим делима, постом, милостињом и осталим јеванђелским врлинама. Ето то је наш основни задатак, то је циљ нашега живота да се, дакле, Богом богатимо, да се сјединимо с Њим кроз Свете Тајне и свете врлине и будемо спремни за онај дан, да по изласку из тела уђемо у Царство Небеско, то је циљ нашега живота. Такви су били свети мученици и бесребреници Козма и Дамјан, то су били врлински људи који су најпре тражили од Бога Царство Небеско, трудили се да угоде Господу. Њихов живот је био непрестано богослужење, непрестана мисао о Царству Небеском, о Богу. Увек је био Бог у њиховим мислима, у њиховом срцу и њиховој души. Имали су велико богатство, били су синови побожних хришћанских родитеља, живели су у трећем веку и богатство које су добили, наслеђено од родитеља, они су сиромасима раздавали и тако се богатили небеским благом. Ревносно су се трудили у посту и молитви, трудили се да служе Господу и душом и телом. Због тога, због те ревносне службе њихове Господ им даде небеска блага своја, даде им све јеванђелске врлине, даде им и дар чудотворства те су они лечили људе полагањем руку својих од различитих душевних и телесних болести“, беседио је Владика Наум.
Уследила је трпеза љубави за све присутне. Том приликом се присутнима пригодном речју обратио брат Милоје Стевановић, а најмлађи верници су извели пригодни програм.
Инфо служба
Све беседе Владике Наума налазе се овде.