Подршка за Владику Артемија из Грчке – Света обитељ Преподобног Никодима из Гуменисе код Солуна (метох светогорског манастира Симонопетра)

Обитељ овог светогорског метоха је изашла у грчку јавност са кратким обраћањем (дана 9.1.2017, на блогу Актинес http://aktines.blogspot.rs/2017/01/blog-post_37.html), у којем је подсетила на махинације најпознатијих српских епископа који су учествовали на Критском разбојничком “Сабору“. Овим јавним иступом братија ове свете обитељи је помогла борбу разобличавања екумениста из СПЦ која се ових дана води на грчким православним порталима и блоговима. Из овог обраћања издвајамо закључак, у којем обитељ јасно истиче да је данас једини борац за чистоту вере у СПЦ, али и једини прави ученик светог аве Јустина, управо владика Артемије:

“Сетимо се овде из скорије прошлости, истражујући фотографски материјал доступан на интернету, свега онога што се тиче активности самог Иринеја бачког, као и његових истомишљеника, црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) и умировљеног Атанасија (Јевтића), и свих оних који се позивају на учење светог Јустина (Поповића) ради јачања православља, али стоје далеко од тог истог учења.

Само је један од ученика светог Јустина (Поповића) остао, и остаје веран православној Традицији светог Јустина. То није нико други до свети владика рашко-призренски и косовско-метохијски (сада у егзилу) Преосвећени Артемије.

Из свете обитељи преподобног Никодима, Пендалофос-Кукуш“

Настојатељ обитељи преподобног Никодима геронда Хризостом

Следи пун превод обраћања обитељи овог светогорског метоха:

Како је промакло нашој пажњи?

Много се говори о ставу српских епископа који су учествовали на Сабору у Колимбарију (место на Криту где је Сабор одржан – прим. прев.), а који нису потписали текст под називом: “Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом“.

Одиста се они издвајају као (наводни) исповедници и састављачи егзегетског меморандума,[1] од којих је један и Преосвећени Епископ бачки Иринеј.

Али, да ли је то баш заиста тако?

Епископ бачки Иринеј са папом

У његовом (из јула 2016. године) тексту (Епископ бачки Иринеј: Зашто нисам потписао Критског Сабора у вези односа Православне Цркве “са осталим хришћанским светом“ http://aktines.blogspot.gr/2016/07/blog‐post_69.html#more), Преосвећени Иринеј, правдајући се зашто није потписао спорни документ Сабора у Колимбарију, између осталог наводи:

“Лично мислим, да је прикладно да остане назив Црква само за римокатолицизам (који се, што је чудно, уопште не помиње засебно у тексту, док постоји претерана напомена о Светском савету цркава), јер више од хиљаду година дуг теолошки спор између њега и нас није решен на нивоу Васељенског Сабора, ако не рачунамо лажне Саборе у Лиону и Ферари-Фиренци. У начелу дакле – и барем теоретски – дозвољено је да гајимо наду да ће се неки будући Васељенски Сабор заокупити темом овог раздора и да ће успети да подигне “камен спотицања“, који се састоји у питању Filioque и осталим питањима, као што су претерани примат заједно са чувеном “непогрешивошћу“ Епископа Рима. Из ове визуре може постојати само оправдање за римску Цркву, невезано за њене догматске разлике, тријадолошка застрањења и црквене новотарије, без да су оне релативизоване, али ни занемаране, без да су игнорисане, али ни преузимане. Вредно помена је и да су се, (од Рима одвојене кроз шизму током Реформације) хришћанске заједнице удаљиле, и авај, и данас се из дана у дан све више удаљују, колико од Рима, толико и од наше Цркве“.

Епископ бачки Иринеј пали јудејску свећу у синагоги

Шта нам овде каже једноставним грчким језиком Преосвећени Иринеј? Нама каже да је један разлог зашто није потписао документ тај, што он сам мисли да не можемо (без обзира на све озбиљне разлике које, како признаје нас деле од папизма и захтевају лек) да не доделимо назив “Црква“ папизму, класификујући га или деградирајући га на ниво осталих јереси…

Преосвећени Иринеј дакле овде постаје “већи папа од папе“, и са разоружавајућом искреношћу (интересантно како је промакло пажњи оних који су саставили текст под називом: “Критски тзв. Сабор у Колимбарију и његово екуменистичко коло“, и који њега још приказују за пример православног јерарха) изјављује да није потписао … да не би увредио папизам.

Он наводи да папизам и његове заблуде нису званично осуђене на Васељенском нивоу (последично он имплицира да не можемо званично назвати папизам јересју док је она као таква номинално неосуђена), иако ми знамо како су на III (431) и IV Васељенском Сабору (451) на најопштијем нивоу, и потом и уже на саборима: још увек православног папе Лава 810 у Риму (осуда филиокве), Фотија Великог 879-880. у Цариграду (који се још назива и Осми Васељенски – осуда филиокве и застрањења папског примата), цариградских патријарха и митрополита 1054 (анатема и брисање папе из Диптиха), у Влахерни Цариграда 1285 (осуда филиокве, лажне Лионске уније и латиномислећег Патријарха Јована Века), Григорија Паламе у Цариграду 1341, 1349, 1351 (који се још назива Девети Васељенски – осуда “створених енергија“), у Ферари-Фиренци 1439-1440 (тачније одбијање св. Марка Ефескког да потпише одлуке овог папског сабора), у Јерусалиму 1443 осуда сабора Ферара-Фиренца), у храму Свете Софије у Цариграду 1450 (осуда сабора у Ферари-Фиренци), у Цариграду 1482 (осуда сабора у Ферари-Фиренци и предуслов за прихватање у Цркву оних који се враћају из латинске јереси), у Цариграду 1593 (поводом формирања Патријархата Русије – осуда новотарије грегоријанског календара), у Цариграду 1722, 1727, 1755 (осуда јеретичког крштења, латинског кропљења и предуслови за крштење западњака), 1838, 1848, 1895 (осуда латинских новотарија) осуђене папистичке преваре, а да не помињемо плејаду Светих Отаца који су осуђивали јерес папизма.

Геронда Хризостом са монасима у манастиру преподобног Никодима

Сетимо се овде из скорије прошлости, истражујући фотографски материјал доступан на интернету, свега онога што се тиче активности самог Иринеја бачког, као и његових истомишљеника, црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) и умировљеног Атанасија (Јевтића), и свих оних који се често позивају на учење светог Јустина (Поповића) ради јачања православља, али стоје далеко од тог истог учења.

Само је један од ученика светог Јустина (Поповића) остао, и остаје веран православној Традицији светог Јустина. То није нико други до свети владика рашко-призренски и косовско-метохијски (сада у егзилу) Преосвећени Артемије.

Из свете обитељи преподобног Никодима, Пендалофос-Кукуш

(са грчког превео Марко Пејковић)

————————————————————————————–
[1] Ради се о не-догматским примедбама СПЦ на припремне документе уочи Сабора – прим. прев.