Рајица М: Пионизација човека и народа

Мир је друго име за необјављени рат који нечастиви непрестано води против части, а да подсетим оне не малобројне заборавне, вечни носилац славе и части је Бог. Живот је незаустављиво кретање и непрекидни рат свести и савести против несвесних стихија у свету и човеку. Нови и стари човек боре се у човеку за власт над човеком. Стари човек, човек младићког доба чијим венама букте страсти и нови човек, човек зрелог доба који благодаћу Божијом господари укроћеним страстима не могу се никада помирити. Нови човек производ је хришћанског откривења, рађа се одозго Духом Истине и живи по Јеванђељу Христовом у покајању и уздржању.

Актуелни свет, распаљујући људске страсти, враћа човечанство у власт старог човека прехришћанског паганина. На том ступњу људског живота савест бива угушена и власт над човеком у потпуности преузима његова грешна природа. Све је дозвољено ако омогућава продужетак живота и уживања. Морал је мртав, ућуткан морањем стицања неопходних потреба за преживљавање. И елита и народи нађоше се у једном истом ланцу и лонцу у коме се елита иживљава док народна већина преживљава.

У данашњем свету тело постаје идеал коме се идолопоклонички служи. Телесно мудровање које се шири из образовних институција директно је супротно Божијој Истини а телесно живљење пут силаска и пропасти без повратка. „Покајање или пропаст“, више нико и не чује, убрзао се темпо живота па се нема времена за кајање.

Свет на који смо сами себе осудили, порушио је свет хришћанског братства и на његово место успоставио неопагански свет робова и господара. Појединци и народи одсекавши себе од части изједначише се са бесловесним створовима. У овакав свет увели смо сами себе, у почетку неопрезним одступањем од вечних норми а затим невољним прихватањем, све већег наметнутог, отпадништва. Већина светске популације, омамљена грешним чулима, јурца широким путем пропасти.

Првородним грехом људски живот је претворен у трагедију коју само покајници доследно живе док ђаво за своје следбенике режира непрестану комедију и радосни пир чула на коме новци врше све и чему је крај вечна погибија.

На овом пиру и у овој комедији која се игра на великој, светској позорници, лаж је одавно легализована и законом заштићена и то људским слабостима у комедији лично ангажованим. С ким си онакав си, часна јединка не може да дозволи себи да постане део нечасне целине а то је светска народна већина себи дозволила па сад неоправдано кука.

Ових дана, жандармерија која би по опису посла требала да брани Србе на Косову и Метохији напала је силом те исте Србе, бранећи своја радна места, председника Србије Европске а наше Бориса Тадића и владајући систем коме она и он служе. У Европску Унију, руку под руку са комшијом Тачијем милом или силом.

Референдум косовскометохијских Срба, показатељ већинске народне воље, згажен је голом силом евроатлантских и домаћих чизмаша.

Као што се види проблем Срба, и на Косову и Метохији и остатку Србије, нису само неодговорни политичари, који су у крајњем случају само политичке фигуре у светској шаховској партији, него и већински део народа пристао на статус пиона који се у овој партији највише и најлакше једу и међу собом и од чељусти крупнијих фигура.

Председник Србије није могао сам да оствари паклени план рушења србских барикада на северу Косова и успостављање граница виртуелне државе Косово и он то није сам ни учинио. Иза њега стоји систем масним привилегијама уклопљен у систем светског безакоња које се намеће без алтернативе.

Референдум Срба на Косову и Метохији само је један у низу живих доказа да је слободна људска воља згажена чизмом оних моћника који слободу презиру док пари ропски служе.

Излазак из овог безизлаза, не налази се у предстојећим изборима на којима ћемо на шаховској табли новим фигурама заменити старе, док ће се партија растакања Срба и Србије наставити у континуитету до последњег пиона.

Једино излазак из онога што се зове изборна превара отвара нам пут из безизлаза и силазак са шаховске табле на којој нас и коњи и ловци подједнако лове и топовима туку.

Рајица Марковић