Архим. Симеон: Симпозијум о Пост-отачкој јереси

Са великим успехом одржан је Симпозијум, чији је организатор Митрополија Пирејска, о Пост-отачкој јереси. У препуној сали око 2000 присутних, који су у Атину ради Симпозијума организовано пристизали из свих крајева Грчке, са пажњом је пратило излагања, у којима су предавачи износили ставове и аргументе у вези са „новом“ Пост-отачком теологијом. Потврдило се још једном, организовањем наведеног Симпозијума, да Митрополит Пирејски Серафим изражава свест и савест Цркве о многим питањима и изазовима који се данас постављају пред црквену пуноћу.

Симпозијум је преносила радио-станица Митрополије Пирејске и интернет телевизија.

Треба истаћи да су међу предавачима доминирали професори Теолошког Факултета из Солуна, чак четворица, док је био присутан један професор Теолошког Факултета из Атине. Уколико се њима дода и Митрополит Јеротеј Влахос, који је такође студирао на Универзитету у Солуну, стиче се увид у апсолутну доминацију Солунског Универзитета на овом Симпозијуму. Као седми предавач учествовао је један млади истраживач.

Поздравне поруке Симпозијуму, преко својих изасланика, упутили су Патријарх Јерусалимски Теофил и Архиепископ Атински Јероним. Присутни су били Архиепископ Синајски Дамјан, Митрополит Китирски Серафим, Митрополит Глифаде Павле, Епископ Маратонски Мелитон, домаћин Митрополит Пирејски Серафим, који се обратио и поздравном речју учесницима, Заменик министра просвете, који је такође поздравио скуп, мноштво игумана, професора, клирика, монаштва и велики број верног народа. Митрополит Пирејски у својој речи нагласио је да је „данашњи Симпозијум сведочење истине, наспрам тзв. Пост-отачке теологије наших дана“.

На поменутом Симпозијуму по први пут, на тако високом нивоу, од званичних лица, и не у аудиторијуму Старокалендараца, чуле су се тешке речи на рачун Патријарха Вартоломеја, због његове екуменистичке политике.

Такође, по први пут, имали смо случај да једна Митрополија организује Симпозијум на коме се сасвим јасно и директно прозивају, описују, критикују, чак и именују носиоци јереси Екуменизма и њеног исчадија Пост-отачког богословља.

Сви предавачи у својим излагањима нагласили су да Пост-отачко богословље има своје корене у Протестантизму, да је страно Православном богословљу, да одбацује Свете Оце и да угрожава не само Православну Цркву него и нацију.

Игуман манастира Велики Метеори Архимандрит Атанасије у својој поздравној речи присутнима, позвао је надлежне органе Грчке Цркве да се одговорно позабаве овим проблемом.

Посебно је занимљива чињеница да је Митрополит Јеротеј Влахос, по први пут јавно, како изгледа, жигосао и изобличио теологију Митрополита Пергамског Јована Зизјуласа, као основни чинилац Пост-отачке јереси.

На удару се нашло богословље личности (онтологија личности) Митрополита Зизјуласа, као и његова евхаристијска еклисиологија (литургијско богословље). При свему томе Митрополит Јеротеј Влахос није ниједном поменуо име Преосвећеног Зизјуласа, али је било више него јасно, свакоме ко има макар елементарна теолошка знања и познаје савремена теолошка кретања, о коме се заправо ради.

Митрополит Јеротеј најавио је, такође, да припрема обимнији рад у коме ће детаљније анализирати питања обрађена у предавању.

Након Симпозијума, међутим, нису изостале критике (и не по први пут) на рачун Митрополита Јеротеја Влахоса, зато што никад (па ни овога пута на Симпозијуму када је критиковао Пост-отачку теологију) када разобличава Екуменизам као јерес, и његова учења, не наводи ни једно име, не наводи носиоце те јереси, припаднике, покретаче, иако та јерес није непозната, није нова, има своје носиоце и присутна је у животу Цркве већ десетинама година. Напротив, врло често, у многим приликама, налази повод да похвали, истакне и подржи рад Патријарха Цариградског Вартоломеја. Чак је у храму светог Димитрија, у седишту своје Митрополије, узидао мермерну плочу у спомен посете Патријарха Вартоломеја Митрополији 2008.

Већ након најаве Симпозијума, а пре његовог одржавања, у јавности су се појавиле реакције гласноговорника припадника Пост-отачке јереси, тј. заправо Екуменизма. Видело се да је Симпозијум, који је био још увек у припреми, унео забуну и немир, изгледа и зебњу, у њихове редове. Тако да нису недостајали ни аутори који су у својим написима предстојећи Симпозијум назвали „лов на вештице“! А да би подржали своје ставове, призивали су у помоћ једног од корифеја кварења Отачке мисли и противника Отаца – Христа Јанараса{footnote}Од њега су се исцрпно учили и „наши“ Оцеборци, а пре свих изгледа бивши херцеговачки Атанасије Јевтић.{/footnote}! Отаца, чије мошти мироточе од божанског благовољења на њима, а које они подвргавају „контекстуалном“ вредновању и оцењивању.

Митрополит Калавритски Амвросије у обраћању верницима своје Митрополије за Недељу Православља, посебну пажњу посветио је проблему Пост-отачке теологије.

Нагласио је том приликом да „и сам термин Пост-отачко богословље указује на схватање да је већ прошло време Отаца Цркве, да је снага њихове речи прошлост, њихова мисао је превазиђена, сада је више ‘демоде’! Сада нам је потребан неки нови богословски израз, како бисмо придобили савременог човека!“

По мишљењу Митрополита Амвросија Постотачко богословље је покрет који може да развеје у ваздух јединство Цркве.

У свом предавању на Симпозијуму Митрополит Јеротеј Влахос упозорава: „У последње време појављује се и шири једно јеретичко учење које поткопава целу грађевину православног учења… Не удара се директно на догматско учење Светог Писма, Васељенских Сабора, него се углавном подмукло нападају претпоставке православног богословља. Пише се и говори да су Оци Цркве од трећег века па надаље изменили првобитно црквено предање“.

Проф. др Димитрије Целенгидис у излагању на Симпозијуму истиче да „Знаменити постотачки богослови сасвим извесно немају претпоставке светоотачког богословља. Јер, заиста, како би и могли да потврде да их имају, када дрско уводе превазилажење Отаца Цркве, и када покушавају да унесу у црквену богословску мисао један богословски и гносеолошки релативизам западног типа, који као своју претпоставку има научну академску опремљеност и богословски рационализам… Научно-академски критеријуми које уводе постотачки богослови, као потврду своје објективности, не поклапају се обавезно са црквеним критеријумима православног и незаблудивог богословствовања… Ово не представља једно Оцеборство спољашњег типа, него пре свега Богоборство, пошто оно што Оце Цркве заиста чини Оцима, јесте њихова нестворена светост, коју индиректно али суштински уклањају и укидају, са оним што уводе својим постотачким богословљем“.

Проф. др Теодор Зисис указао је да су „Папизам, Протестантизам и Просветитељство, који су први потценили Свете Оце, стекли добре ученике и присталице међу Православнима, углавном међу припадницима свејереси Екуменизма, међу које спада и Академија Богословских Студија из Волоса, која је и проузроковала полемику, својим оцеборачким Симпозијумом о постотачком и контекстуалном богословљу… Пошто се сада са Екуменизмом пројектује једна слична и још гора апостасија (од оне на Сабору у Флорентији 1439, прим. прев), сматрају да су им велика препрека Оци Цркве и желе да их превазиђу“.

Вероватно није без значаја ни чињеница да је Митрополит Димитријадски Игњатије, заједно са још неколицином Митрополита Грчке Цркве, један од корифеја покрета који се залаже за превођење богослужбених текстова на савремени говорни језик. И поред тога што ова анти-предањска активност изазива велико незадовољство и противљење код верника његове Митрополије, који отворено протествују на богослужењима, на којима он лично покушава да поједине богослужбене текстове (као Паримеје на вечерњу) прочита преведене на говорни језик, и поред званичног става Светог Синода Грчке Цркве, који се недавно због многобројних протеста изазваних покушајима увођења говорног језика у богослужење, изјаснио против превода на говорни језик, тј. за верност предању и очување вековима коришћених богослужбених текстова на архаичном грчком језику, Митрополит Игњатије не обазирући се на све то наставља са праксом увођења у богослужење текстова преведених на савремени грчки језик. У том циљу је и недавно у Академији Богословских Студија у Волосу одржан Симпозијум са темом „Богослужбени језик“.

Слична тенденција присутна је нажалост и у Српској Цркви, где се последњих година неконтролисано, од стране познатих актера, који су и узрок немира и беспоретка у Српској Цркви, преводе свештени текстови са црквено-словенског на говорни језик, и пласирају верном народу као пожељна пракса, као „напредак“, као „развој“ који ће привући народ Цркви и помоћи му да боље разуме богослужење! То је заправо нео-варлаамизам, рационални приступ Вери, који као што је познато проистиче их схоластицизма. И то је карактеристика тзв. Пост-отачког богословља, заправо Оцеборства, које своје присталице има и у Српској Цркви.

Архим. Симеон

{gall}galerije/atina_2012{/gall}