СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ: ТАЈ ЈЕ ВЕОМА ЛУКАВА ЗМИЈА!

Недавно је објављена књига „Старац Пајсије Светогорац (1924-1994) – сведочанства поклоника“, том 2, издање Αγιοτόκος Καπαδοκία, Солун 2012.

На страни 55. налази се веома занимљиво и важно сведочанство протопрезвитера Георгија Металиноса, професора емеритуса Универзитета у Атини.

„Приликом једне посете Старцу, кад је разговор дошао на Србију и познате нам српске теологе који су студирали у Грчкој, неко је поменуо једно име. И тада је Старац рекао нешто за нас страшно, од чега нам се дигла коса на глави, нама наивнима. ‘Тај кога помињеш је једна веома лукава змија’! Тада смо сви остали зачуђени. Данас међутим, након недавних догађаја у Српској Цркви, сви схватамо значај и истинитост његових речи“.

Наведена реч старца Пајсија односила се наравно на Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Позната је чињеница да је Митрополит Амфилохије провео неко време код старца Пајсија на Светој Гори. Та аура сигурно је у великој мери допринела учвршћивању његовог ауторитета у Српској Цркви. То је међутим била и прилика за старца Пајсија да га упозна.

Познато је такође и сведочење протопрезвитера проф. Теодора Зисиса којим наводи речи старца Пајсија, да је од четворице који су знани као ученици светога Јустина Поповића заправо само један прави, аутентичан − Артемије Радосављевић.

Интересантно је погледати приче, тј. фаме, које круже о Митрополиту Амфилохију, и које личе као да су произведене у неким радионицама

– васкрсао је Православље у Црној Гори
– говори седам страних језика
– написао томове квалитетних књига
– спасао на десетине Срба на КиМ
– о. Јоил, који га исповеда, каже да Митрополит нема ни једнога греха
– игуман манастира Велика Ремета својевремено је говорио за Митрополита Амфилохија и бившег Епископа херцеговачког Атанасија Јевтића да ноћу не спавају, него се моле Богу
– о. Тадеј је за њега говорио да је велики човек
– води се рат старог и новог ДБ против Митрополита Амфилохија

Или пак приче попут ових

– једном приликом, када је ишла литија, један човек револтиран нечим узео је овећи камен и погодио с леђа Митрополита Амфилохија. Митрополит се окренуо, смирено закрстио тога несрећника и са болном гримасом изустио: Опрости му Боже, јер не зна шта ради. Тај несрећник, што га је погодио каменом, ту исту ноћ је напрасно умро.

Уредништво