„А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога“ (Гал 4, 4), да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Пресветој Дјеви у Назарету, говорећи: „Радуј се, благодатна… ево зачећеш и родићеш сина, и надјени му име Исус“ (Лк 1, 18 и 31). У то време изиђе заповест од кесара Августа, да се попише сав народ у Царевини римској. Сходно тој заповести требаше свако да иде у свој град и тамо се упише.
Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Дjевом у Витлејем, град Давидов, јер обоје беху од царског колена Давидова. Па како се у тај малени град слеже много народа ради пописа, не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући, због чега се склонише у једну пећину овчарску, где пастири овце своје затвараху. У тој пећини, а у ноћи између суботе и недеље, 25. децембра роди Пресвета Дева Спаситеља света, Господа Исуса Христа. И родивши Га без бола, као што Га је и зачела без греха, од Духа Светога, а не од човека, она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле.
Потом приђе и праведни Јосиф, и он Му се поклони као божанском плоду девичанске утробе. Тада дођоше и пастири из поља, упућени од ангела Божијег, и поклонише Му се као Месији и Спаситељу. И чуше пастири мноштво ангела Божијих где поју: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“ (Лк 2, 14). У то време стигоше и три мудраца с Истока вођени чудесном звездом, са даровима својим: златом, ливаном и измирном, и поклонише Му се као Цару над царевима, и дариваше Га даровима својим (Мт 2).
Тако дође у свет Онај, чији долазак би проречен од пророка, роди се онако како би проречено: од Пречисте Дјеве, у граду Витлејему, од колена Давидова по телу, у време када више не беше у Јерусалиму цара од рода Јудина, него цароваше Ирод туђин. После многих Својих праобраза и наговештења, изасланика и весника, пророка и праведника, мудраца и царева, најзад се јави Он, Господар света и Цар над царевима, да изврши дело спасења људског, које не могоше извршити слуге Његове. Њему нека је вечна слава и хвала. Амин“.
На празник Рождества Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Његово Преосвештенсво Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслуживање протосинђела Варнаве, протосинђела Варсануфија, протосинђела Иринеја, јеромонаха Мартинијана, и јерођакона Дамјана, Паладија и Јоасафа.
Велики број верника се сабрао, да дочека овај најрадоснији Хришћански празник. Протосинђел Иринеј је прочитао Божићну Посланицу Епископа Артемија: „Никакво гоњење и страдање, без обзира од ког долазило неће нас одвојити од љубави Христове и скренути са Његовог пута, јер утеху налазимо у томе што знамо да ово зло и неправда које данас проживљавамо, није само наша „привилегија“, јер ево већ двехиљаде година обистињују се речи светог апостола Павла да ће „сваки који хоће побожно да живи бити гоњен“ и да нам „кроз многе невоље ваља ући у Царство Небеско“.
Након Свете Литургије уприличена је трпеза љубави, коју су спремили монаси из манастира, са својим настојатељом протосинђелом Варсануфијем.
Инфо служба