Преподобни Максим Исповедник прослављен у Кули

„Цариграђанин по роду и најпре високи дворјанин на двору цара Ираклија, а потом монах и игуман једног манастира недалеко од престонице. Највећи бранилац Православља од тзв. монотелитске јереси, која се ишчаури из јереси Евтихијеве.

Наиме: као што је Евтихије тврдио, да је у Христу једна природа, тако су монотелити тврдили, да је у Христу једна воља. Максим се опре томе тврђењу и нађе се као противник и цара и патријарха. Но он се не устраши, него истраја до краја у доказивању да су у Господу биле две воље као и две природе.

Његовим настојањем одржи се један сабор у Картагини а други у Риму, и оба та сабора анатемишу учење монотелита. Страдање Максимово за Православље не да се описати: истјазаван од кнежева, обмањиван од прелата, пљуван од масе народне, тучен од војника, прогоњен, затваран, док најзад, са одсеченим језиком и руком, не би осуђен на доживотно прогонство у земљу Скитску, где три године проведе у тамници, па предаде душу Богу, 666. године.“

Свету Архијерејску Литургију поводом празника Преподобног Максима Исповедника и имендана протосинђела Максима, служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије,  уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона из Епархије.

Владика Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања кољива, које је припремио протосинђел Максим.

После Свете Литургије Епископ Артемије се обратио присутнима са беседом: „Данас управо славимо једнога таквога дивнога светитеља преподобног Максима исповедника, чије име носи наш отац Максим настојатељ ове свете обитељи, који се целога живота свога борио са лажним учењима, са разним јересима и исповедао име Господа Христа и православну веру пред свима. Пред царевима, пред патријарсима, пред читавим саборима и није се ничега плашио него је остао доследан и истрајан у своме исповедању вере. На крају то своје исповедање вере, своју истрајност у томе, он је и својом крвљу засведочио. Зато се и зове исповедник. Не само да је и устима и језиком исповедао него и животом својим доживљавао и пострадао за своју веру. Он се борио тада против лажних учења која су ширили неки јеретици, међу којима је био нажалост и патријарх тадашњи и цар, цео сенат. И на једноме сабору њиховоме са једне старне била су четири патријарха, био је цар, цео сенат, стошездесет владика а са друге стране био је сâм свети Максим монах обичан.“

Инфо служба

 Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.