СЕРАФИМ ПИРЕЈСКИ: СКАНДАЛИ ПРИМОРАЛИ ПАПУ БЕНЕДИКТА НА ПОВЛАЧЕЊЕ

Повлачење папе Бенедикта 16. – у свету Јозефа Алојза Рацингера – који антиканонски држи свечасни Патријаршијски трон старога Рима, може се сматрати очекиваним, јер су током кратког времена његовог антиканонског управљања јеретичком религиозном заједницом Римокатолицизма на видело избили страшни скандали, што је све учинило немогућим њихово даље контролисање од стране „болесног“ Бенедикта 16. То је иначе основни разлог повлачења, као што се нашироко коментарише како у самом Ватикану, тако и на међународној сцени. Највећа рана његовом угледу нанета је када је започео круг открића о гнусним и срамним педофилним скандалима тзв. Римокатоличког „клира“.

Током читаве 2010. године тема педофилних Римокатоличких „служитеља“ доминирала је сензационалним открићима међународних медија, са ударном вешћу – да је највероватније у процесу прикривања ових прљавих и одвратних злочина учествовао и сам Бенедикт 16, када је као „Архиепископ“ Минхенски Римокатоличког „свештеника“ Петра Халермана само преместио из Есена у Минхен, иако је овај био под оптужбом за педофилију, те је овај конкретни злочинац и након судске пресуде за силовање једног детета 1986. године, неометан од своје надлежне „црквене“ управе – тада Архиепископа минхенског Рацингера – наставио своје злочиначко деловање, и разрешен је дужности тек након избијања великог скандала 2010. године.

За његово време експлодирао је и једнодушни бес Холандске и Ирске Скупштине због ужасних скандала педофилије у њиховим земљама, који су се бројали на хиљаде, да би као врхунац протеста дошло до затварања амбасаде Ирске у Ватикану. Такође је започело истраживање педофилних скандала – покренуто од стране федералне владе Аустралије – које је обухватило читав континент, проглашен је „блаженим“ његов претходник Јован Павле 2. за чије је време систематски заташкавано на стотине хиљада случајева педофилије Римокатоличких „клирика“, док су у Америци непрекидно на тапету биле одбране Римокатоличких „кардинала и архиепсикопа“, уз истовремено исплаћивање одштете која се мерила милионима долара, жртвама гнусне педофилије – израза Римокатоличког „хришћанског морала“.

Истовремено други скандал, који се и лично тицао сада у оставци Бенедикта 16, био је скандал Vatileaks, када су двадесет високих функционера Ватикана и његов лични „батлер“ изнели на видело многа поверљива документа из његове канцеларије, а која су чинила материјал за књигу Sua Santita, le carte segrete di Benedetto XVI (Тајни документи Бенедикта XVI) Gianluigi Nuzzi-а, где се откривају милионски трошкови за забаве које је организовао Ватикан за предузетнике и пријатељске фирме, са прањем прљавог новца и многим другим незаконитим радњама.

Врло је карактеристично да је америчко Министарство Финансија упозорило да је Ватикан „склон“ прању прљавог новца и сврстало га заједно са Јеменом, Румунијом и Вијетнамом.

Италијанска Централна Банка Bank Italia прибројала је и IOR (власништво Ватикана) међу валутно-финансијска друштва изван ЕУ која треба да буду контролисана по основу Законодавства за борбу против токова прљавог новца, док је Ватикан повукао свој капитал из 9 италијанских банака како би га пребацио у Немачку.

Италијанско Правосуђе блокирало је милионе евра који припадају IOR (власништво Ватикана), који су ван законских процедура путовали из трезора Ватикана у JP Morgan Frankfurt и у Banca Fuccino, док је банка Banco Artigiano обавестила Тужилаштво да је IOR (власништво Ватикана) тражио реализацију банкарских трансакција избегавајући законске процедуре.

Према Одлуци Суда у Риму из 2010. Cosa Nostra (Италијанска мафија) имала је огромне депозите у IOR (власништво Ватикана) и у ватиканској Banco Ambrosiano. IOR (власништво Ватикана) чува финансијске тајне Ватикана у пореском рају Карибских острва Kaiman, док је Централна банка Ватикана APSA добила зелено светло за издавање металних новчаница евра, иако није пружила ниједну гаранцију транспарентности, што је изазвало снажне протесте надлежних судских органа Италије.

Да ли је било могуће да све ово носи на својим плећима осамдесетпетогодишњи станар Ватикана? То је међутим плата за отцепљење од тела Христовог, од тела Цркве. Апсолутна потврда непрекидног злочина грубог хуљења и одрицања Пресветога Духа од стране Римокатоличке религиозне заједнице, јесте urbi et orbi гажење 13. свештеног Канона Шестог Васељенског Сабора одржаног 680. године у Цариграду – који „Римској Цркви“ строго забрањује целибат, следећи блаженој речи Устројитеља Цркве Господа да „не могу сви примити ту реч до они којима је дано“ (Мт. 19, 11) – са видљивом последицом извршених на хиљаде злочина педофилије.

Што се пак филоправославног става одлазећег лидера Римокатоличке јеретичке заједнице тиче, негативну потврду томе пружају пропаст спровођеног богословског дијалога – са трабуњањима о тобожњем догмату Петровог примата – због његовог непокајаног упорствовања у злослављу, изопачавању истине предате од стране Апостола и јереси, али и именовање 25. 5. 2008. лжеепископа Унијата у Грчкој г. Димитрија Салахе, као и – његовим посредовањем код свог претходника на месту Председника надлежне комисије за „чистоту учења“ – оспоравање заједничког потписа Римокатоличких представника у спровођеном богословском дијалогу на документу донетом у Freising-у, којим је осуђена Унија.

Смирено се молимо да му Бог дарује покајање.

+ Митрополит Пирејски Серафим

Извор: Митрополија Пирејска             

Превод:
Архим. Симеон