Српско Удружење Ћирилица: Протест због затирања ћирилице

Бр. 02/13-04
25. јануар 2013. године

Р Е П У Б Л И К А  С Р Б И Ј А
Национална служба за запошљавање

Поштовани,

У последње време нам се обратио велики број грађана и чланова нашег удружења, са молбом да реагујемо на поставку Вашег сајта, када је о употреби српског писма. Тема нашег писања је управо латинично писмо којим је сајт написан, без могућности пребацивања на ћирилицу.

Треба ли подсећати да је све вредно у српској историји написано ћирилицом, да је Свети Сава сва своја дела, укључујући и Крмчију написао ћирилицом и да је управо он видео у томе јемство самосталности Српске цркве, у крајњој линији јемство одржања српства. Да напоменемо да и Свети владика Николај Велимировић није имао разумевања за оне што затиру српску ћирилицу, јер тиме „одбацујемо половину Православља, одвајамо се од српске писмености из прошлости и трампимо боље за горе. То значи и увредити свете апостоле словенске Кирила и Методија, огорчити српски народ“.

Да је ћирилица једино српско писмо поткрепљујемо чињеницом да је Српска православна Црква, од стицања аутокефалности 1219. године па до данас, користила само ћирилицу. Тако се и сада обраћа својим верницима и осталим грађанима и преко интернета.

Да ли је потребно да се у Београду, главном граду, позивамо на законске одредбе и да ли је могуће да установа која послује у оквиру државног система Србије не поштује одредбе члана 10 Устава Србије, којим се каже да је службени језик у Србији српски, а службено писмо ћирилица. Према томе, службена употреба ћириличног писма предвиђа се када установа или организација долази до обављања законом повереног јавног овлашћења.

Сходно закону о језику и писму, исписивање на латиници могуће је на просторима Републике Србије где је присутна хрватска национална мањина у одговарајућем законском проценту, јер је то њихово званично писмо, а не на територији где српско становништво износи апсолутну већину од преко 90 % – према резултатима последњег пописа.

Латиница (Гајева латиница, гајевица) којом се обраћате грађанима Србије је ортографски хрватска латиница и по међународном стандарду ISO 12199 Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet) међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала свој хрватски језик са својом хрватском латиницом (коју ми и даље користимо) све што се напише на таквој гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Како Хрватска улази 2013. године у Европску унију, она је већ и тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу јер ту важи правило један језик – једно писмо. И тако, све што се постави у електронској форми у сајбер простор на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком.

Правна основа нашег захтева за употребу ћирилице је у члану 10 Устава Србије, као и у општим начелима резолуције Парламентарне скупштине Савета Европе о мерама за уклањање наслеђа бивших комунистичких система. С обзиром на то да се и у Европи чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, културу и духовну баштину, логично је и неотуђиво право на очување свог језика и писма. Због тога, управо ми Срби из матице треба да будемо водиља обесправљеним Србима у суседним државама.

Као што знамо, латиница је одувек била окупационо писмо за православне Србе, које је насилно, по први пут, у Србију (и Црну Гору) стигло на бајонетима Аустро-Угарских војника 1915. године. С обзиром на чињеницу да је и данас ћирилица протерана са окупираног нам Косова и Метохије, постављамо питање да ли мора бити прогоњена и из слободног дела Србије, или се варамо?

Зато Вам се обраћамо, да учините симболичан, али велики корак и ваше електронске странице (енглески site) пребаците на ћирилично писмо, као могућност употребе поред латинице – јер, како рече проф. Лазо Марков Костић: „Ћирилица је наша светиња, саставни део нашег бића. Без ње ми нисмо оно што морамо бити, ми без ње нисмо Срби“.

Надамо се да ћете разумети наше обраћање и ускоро предузети одговарајуће мере, извршити исправке и омогућити приступ електронској презентацији на ћирилици, као и да ћете нас о Вашим намерама и спроведеним активностима обавестити.

Напомињемо да се нашим молбама прво одазвало Предузеће Бус-Плус.

Српско удружење Ћирилица из Београда ће непрестано инсистирати на Уставу и закону, као и на вековној традицији.

У Београду
25. јануар 2013. године

С поштовањем и уважавањем
Управни одбор Удружења Ћирилица