„Страшни суд! Судија иде на облацима, окружен безбројним мноштвом небеских бесплотних сила. Трубе се чују на свим странама земље и подижу мртве. Уставше мноштво ходи на одређено место, ка престолу Судије, предосећајући већ унапред какву ће пресуду о себи чути. Јер, свакоме ће дела бити написана на челу, и сам човеков изглед ће одговарати његовим делима и наравима.
Деоба на десне и леве ће да се изврши сама по себи. Најзад се све поделило. Настало је дубоко ћутање. Још један трен, и чуће се коначна одлука Судије – за једне: „Приђите!“, а за друге: „Одлазите!“ Помилуј нас, Господе, помилуј нас! Нека буде милост Твоја на нама! Но, тада ће већ бити касно да се тако узвикује. Сада је нужно да се потрудимо да сперемо са нашег бића оне неповољне ознаке које су на њему написане услед греха. А тада ни реке суза, које бисмо били готови да пустимо ради умивања, неће ничему послужити. Стога заплачимо сада барем потоцима, ако не рекама суза. А ако не ни потоцима, оно барем кишним капима.
А ако чак ни то немамо, скрушимо се срцем и, исповедивши своје грехе Господу, измолимо опроштај, дајући завет да га више нећемо жалостити нарушавањем Његових заповести. Затим поревнујмо да верно испунимо завет“. Свети Теофан Затворник.
Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Љуљацима, уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона из Епархије.
Епархији у Егзилу су се прикључила и два нова клирика. Архимандрит Евтимије из Грчке, и протојереј Синиша из Тимочке Епархије постали су клирици наше Епархије.
У својој беседи Владика Артемије је нагласио: „Данас је дакле, браћо и сестре, велики празник, велика недеља и велика поука свима нама, али и велика радост. Јер данас Господ нас је овде обрадовао да са нама имамо једнога дивнога госта из братске Грчке оца Евтимија архимандрита, који је дошао да са нама данас овде се помоли Богу и да види како ми овде живимо и како Бога славимо. Ту је са нама и отац Синиша, свештеник који је дошао из једнога места у нашој држави овде да са нама учествује у страдању за Господа Христа, у исповедању праве истините вере, у борби против греха и зла а нарочито против јереси екуменизма, папизма и глобализма, ради чега смо ми постали мета за многе који нас ненавиде због тога“.
Епископ Артемије је замолио Архимандрита Евтимија да упути свим присутнима неку реч утехе и поуке: „Да вам кажем неку реч о нама после ових уводних речи које сам већ рекао. Ви знате владико, знате оци и сестре, браћо и сестре, моје стање, мој положај, да сам био гоњен од стране епископа који су прихватили јерес екуменизма. Суђен сам и осуђиван од стране њих зато што их нисам помињао у својим молитвама, богослужењу јер су пали у јерес. Казну коју су ми наложили било је рашчињење. Нису постојали канонски разлози, не ослањају се ни на какве каноне. Јер од када постоји јерес онда смо дужни да се удаљимо и од јереси и од јеретика“.
Архимандрит Евтимије је своје наде положио на Православни сабор, који би по угледу на Трећи васељенски сабор решио његов случај: „Због тога сам се ја нашао данас овде са вама којима сам пришао из љубави и због љубави ваше с тим што нисам положио оружје и признао да јеретици побеђују и тражио сам да по вашој оцени одредите привремено мој положај, моје стање док не дође, како кажу Свети Оци, Православни сабор, Православни Епископи, који ће прво осудити јерес, јер као Православнима то им је прва дужност а онда ће дати и коначно решење и мога проблема. За то имамо пример Трећег васељенског сабора који када се сабрао осудио је Нестора као јеретика и оне који су га следовали а онда је вратио чин онима које је Нестор као јеретик био казнио и рашчинио“.
После Свете Литургије уприличена је трпеза љубави.
Инфо служба
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.