Подсећање: Уништавање свега Српског на Косову и Метохији се и даље наставља

ГЛАСНИК КиМ број 137, 21. новембар 2002. године

ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА ТРАЖИ ЗАШТИТУ ПРАВА НА УПОТРЕБУ ЋИРИЛИЦЕ У ЈАВНОМ ЖИВОТУ И АДМИНИСТРАЦИЈИ

Грачаница 14. новембар 2002.

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска најоштрије протествује због агресивне кампање коју већ три године спроводе косовски Албанци са циљем маргинализације српске православне културе, језика и традиционалног српског ћириличног писма на Косову и Метохији. У последње време посебно је приметна нетрпељивост према ћирилици у новим институцијама, које декларативно промовишу мултиетничност, а у стварности раде на албанизацији свих сегмената друштва и затирању последњих трагова вековног српског постојања на овим просторима.

Један од најновијих примера дискриминације над српским језиком, писмом и културним идентитетом јесте недавно одбијање надлежних у Скупштини Косова и Метохије да размотре примедбе на предлог закона о телекомуникацијама, које је писмено предао г. Ранђел Нојкић, само зато што су писане ћирилицом. Оваква реакција је сасвим непримерна и представља отворени пример институционалне дискриминације.

Арогантно и некултурно понашање албанских посланика у Скупштини Косова и Метохије јасно показује да се ова институција јавно злоупотребљава за кршење основних људских права и слобода, међу којима су права на очување националног и културног идентитета као и употребу сопственог језика и писма. Након завршетка рата 1999. године ћирилица је дословно избрисана из јавног живота, иако су најстарији писани споменици са ових простора управо писани тим писмом, које је вековима очувано и под турском влашћу. Међународни представници, нажалост, мирно толеришу албанску кампању против ћирилице, тако да су сви званични документи које међународне институције припремају на српском језику и јавни натписи (који још нису прецртани или уклоњени) писани искључиво латиницом, што је неприхватљиво и представља посебан вид културне дискриминације над српским народом.

Српска Православна Црква, као најстарија институција српског народа, апелује на надлежне међународне представнике да се заштити легитимно право српског народа на Косову и Метохији на употребу традиционалног ћириличног писма у администрацији и друштвеним институцијама.

Инфо-служба ЕРП КИМ

 

Састанак српских представника са цивилним администратором

АЛБАНЦИ БЛОКИРАЛИ ЗГРАДУ ОПШТИНЕ У ПОДУЈЕВУ

Подујево, 14. новембра

Током састанка трочлане српске делегације Удружења избеглих и расељених са Космета „Видовдан“ са цивилним администратором УНМИК-а у Подујеву Михаелом Верлингом, у згради општине умало није дошло до инцидента који је спремношћу УН полиције избегнут. Наиме, док је трајао састанак стотинак Албанаца опколило је зграду општине.

По речима Часлава Бојовића, председника „Видовдана“, опсада зграде трајала је два сата да би потом окупљени Албанци, уз јаке снаге УН полиције отишли у Мердаре.

Бојовић објашњава да је трочлана делегација у Подујево стигла на позив Михаела Верлинга како би са локалном радном групом разговарала о могућностима повратка, као и о питањима безбедности и поновног започињања живота у подујевској општини. Бојовић такође каже да је, после овог инцидента, питање да ли уопште има смисла и разговарати са представницима албанске заједнице на чему стално инсистира Михаел Штајнер. Јер, очигледно је да Албанци не само да не желе повратак Срба, већ не желе да виде ниједног Србина на својој територији.

 

НА ЛЕКАРКУ ПУЦАНО ИЗ СНАЈПЕРА

Непознати нападачи пуцали су из снајпера на лекарку Јелицу Крчмаревић из Клокота – „За мало сам избегла сигурну смрт“

Грачаница, 18. новембар 2002. год

Данас, око 12.00 часова непознати нападачи, пуцали су из снајпера на медицинско возило у коме се налазила др Јелица Крчмаревић (51), лекар из села Клокот, недалеко од Витине. Док се докторка Крчмаревић својим возилом на коме је био знак црвеног крста, кретала путем из села Могиле према Косовској Витини, непознати нападачи су испалили неколико хитаца из снајпера који су оштетили возило не повредивши лекарку. Др Крчмаревић редовно обилази болеснике по српским селима витинског краја и запрепашћена је да се неко усудио да пуца снајпером на медицинско возило. Др Крчмаревић је протествовала код надлежних представника УНМИК-а након овог инцидента.

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска најоштрије осуђује овај напад који још једном потврђује да за Србе не постоји основна безбедност кретања, па чак ни када се возе у колима црвеног крста.

  

ОСУДА НАПАДА НА СТАН ПОРОДИЦЕ ПЕТКОВИЋ У ОБИЛИЋУ

Грачаница, 20. новембар 2002.

Епархија Рашко-призренска најоштрије осуђује вечерашњи бомбашки напад на стан Јованке Петковић у Обилићу. Приликом експлозије која се догодила у 19.00 часова стан је демолиран, а двоје њене малолетне деце само чудом Божјим нису повређена.

Као и у претходним нападима на Србе у Обилићу, циљ албанских екстремиста и даље остаје да протерају последње преостале српске становнике из овог краја. Апсолутно је несхватљиво да поред низа апела које су представници Цркве и СНВ КИМ упутили УНМИК-у и КФОР-у, међународни представници нису у стању да зауставе дела насиља и омогуће миран и достојанствен живот српском становништву.

ЕРП КИМ Инфо-Сервис

 

Алармантна ситуација у Обилићу

Грачаница, 20. новембар 2002.

Општина Обилић налази се северо-западно од Приштине и позната је као индустријска зона у којој је пре рата живело становништво различитог етничког порекла. Безбедносна ситуација за преостало српско становништво након рата 1999 године у овој општини је изузетно тешка. Од 10.000 предратног српског становништва сада је преостало само 3.600 Срба који већином живе у оближњим српским селима. У самом граду Обилићу број Срба је тренутно пао на 580 од којих 15% чине интерно расељена лица која су овде потражила уточиште из других општина. Већинско становништво чине косовски Албанци чији се број након рата удвостручио приливом породица из оближње Дренице. Бројни српски станови су насилно заузети и њихови власници још не могу да остваре своја станарска права. Истовремено на Србе се врши велики притисак да продају своју имовину. Ромско становништво је посебно пострадало након рата. Тренутно у граду живи само 15 Рома, а осталих 650 живе у избегличком кампу или по српским селима. Ромску четврт су припадници ОВК запалили до темеља одмах након рата и до сада ниједна кућа није обновљена.

Срби из Обилића су проживели три веома тешке поратне године. Према Комитету за заштиту мањинских људских права, који је регистрован код УНМИК-а као НВО, након доласка КФОР-а у овој општини убијено је 17 Срба. Седам Срба је убијено само у једном масакру 1999. године. У нападима албанских екстремиста од краја рата до данас повређено је 72 Срба док је 600 српских и ромских кућа спаљено. Од рата до данас обновљено је само 5 српских кућа док је истовремено огромна хуманитарна помоћ отишла највише у руке албанског становништва. Поред ових великих људских и материјалних страдања српско и не-албанско становништво живи под сталним психолошким притиском. Од рата на овамо уништено је преко 120 српских надгробних споменика и срушен је споменик Милошу Обилићу који је красио главни трг. Албанци све чешће овај град називају Кастриот и најављују да ће име града и општине ускоро бити званично промењено.

Оближња српска села Црквена водица и Јанина водица и даље остају у потпуној изолацији и само уз велики ризик појединци се усуђују да својим возилима дођу до посебне аутобуске станице за Србе у Обилићу или железничке станице. Од лета 1999. год. у овим селима је убијено 6 Срба, а 27 је рањено, од њих 12 деца до 14 и 15 година који су повређени у бомбашком нападу албанских екстремиста на дечје игралиште у лето 2000. год. Укупно је у атарима ова два села спаљено и уништено 65 ромских и 5 српских кућа. Највећи делови српске земље се не обрађују због непостојања безбедности и страха од подметнутих мина. Пољопривредна производња је на минимуму и људи живе у доста тешким условима са просечним породичним приходом од 35 – 40 евра по породици месечно.

Срби и други не-Албанци у овој општини немају основну слободу кретања и слободан приступ здравственим и образовним установама. Они у потпуности зависе од сиромашних сеоских амбуланти и школа у српским селима. Економска ситуација и даље је очајна због јаке етничке дискриминације и непостојања безбедности. Након рата сви Срби који су радили у Косовској термоелектрани остали су без посла и до дан данас међународна Мисија УН није обезбедила услове за рад српских радника у овој електрани.

Након извесног затишја безбедносна ситуација у општини Обилић поново је погоршана у последња три месеца:

-3. октобра, 2002 – Непознати нападачи изрешетали су мецима кућу породице Анђелковић у Јаниној водици у 2 сата изјутра.

-5. октобра, 2002 – Албанци отварају ватру на кућу Новице Илића у Обилићу (око 17.00 часова). Само игром случаја нико од укућана није повређен.

-12. октобра, 2002 – Албанци каменују воз који саобраћа између Лешка и Косова Поља. Једна српска старица је повређена у нападу.

-13. октобра, 2002 – Норвешки батаљон организује фудбалску утакмицу са Албанцима у српском селу Племетини провоцирајући локално становништво које три године живи у изолацији и страху.

-17. октобра, 2002 – Локални косовски Албанци каменују кућу Станка Марковића (75) након завршеног политичког митинга.

-18. октобра, 2002 – И поред очајничких апела родитеља КФОР-у да наставе са пружањем пратњи српској деци која путују у школе КФОР суспендује војну заштиту па су многа деца принуђена да не иду на наставу док неки родитељи премештају своју децу у ужу Србију да би тамо наставили школовање.

 

ГЛАСНИК КиМ број 138, 29. новембар 2002. године

Састанак владике Артемија и генерала Минија

ЖИВОТ БЕЗ ТЕРОРИЗМА

Грачаница, 23. новембра

Главнокомандујући снага Кфора на Космету генерал Фабио Мини посетио је јуче после подне манастир Грачаницу, где се састао са владиком рашко-призренским и косовско-метохијским Артемијем и разговарао о ситуацији на Косову и Метохији. Најважнија тема био је тежак положај у коме се већ три године налазе српско и неалбанско становништво. Поклонивши књигу „Распето Косово“, која сведочи о порушеним српским светињама на Косову и Метохији, владика је инсистирао да снаге Кфора наставе да обезбеђују православне храмове, нарочито на подручју Метохије.

– Кључна ствар за побољшање положаја српског народа на Косову и Метохији јесте повратак расељених и уједно заштита православних храмова, а што је по Резолуцији 1244 Савета безбедности у надлежности међународне заједнице. Такође је наглашена и важност привођења криминалаца правди – рекао је владика Артемије.

„Сузбијање тероризма главни је предуслов за нормалан живот на Косову и Метохији. Нема другог пута и начина да се ситуација на Косову и Метохији побољша. Толико је злочина почињено, а до сада ниједан починилац није откривен. Докле год се они слободно крећу по Косову и Метохији, ми не можемо бити слободни“, рекао је владика Артемије после завршетка састанка, додавши да је казао генералу Минију да је због тога и мисија Кфора доведена у питање.

Инциденти који су се десили у последњих неколико дана на Косову и Метохији, илустрација су нечега што се збива већ дуже време. Владика Артемије је пренео речи генерала Минија – који није желео да се обрати новинарима после састанка – да ће се генерал залагати за сузбијање криминала, као и то да ће сви починиоци бити изведени пред лице правде. Он је владики Артемију обећао да ће Кфор озбиљно радити на нормализацији живота свих заједница, што подразумева и заштиту свих православних објеката и културно-историјских споменика.

Као доказ за ту тврдњу команданта Кфора пренео је Минијево обећање да ће током овог викенда снаге Кфора обезбеђивати манастир Високи Дечани, где ће се вечерас, уочи празника ктитора манастира Стефана Дечанског, замонашити два искушеника овог манастира.

Б. Радомировић

 

Телеграм руског патријарха поглавару СПЦ

МИНИРАЊЕ СВЕТИЊА НЕМА ОПРАВДАЊА

Његовој светости патријарху српском господину Павлу јуче је стигао телеграм поглавара Руске православне цркве, Његове светости патријарха московског и све Русије господина Алексеја Другог, у којем се изражава жаљење због најновијег минирања православних светиња на Косову и Метохији.

„Са дубоком жалошћу сазнао сам о новим злочинима екстремиста – експлозијама у храмовима у косовским селима Ђураковац и Љубово. За уништавање споменика духовне културе нема и не може бити оправдања. Руска православна црква се увек залагала за мирну коегзистенцију народа који исповедају различите религије“, каже у поруци поглавару СПЦ руски патријарх Алексеј Други, напомињући да се моли Богу „да дарује свемогући Господ мир многострадалном косовском крају“.

М. К.

 

ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА ОСУЂУЈЕ БОМБАШКИ НАПАД НА ПОВРАТНИЧКУ ПОРОДИЦУ У ГЊИЛАНУ

Грачаница, 26. новембар 2002. године

Синоћ, 25 новембра, око 20 часова експлодирала је подметнута бомба у Улици Стојадина Трајића у Гњилану, испред кућа Миомира и Миодрага Чучкића, у које су се недавно вратили из избеглиштва у централној Србији. Иако нико није повређен, јака експлозија изазвала је узнемирење седам чланова ових породица, нарочито њихове деце која су се у тренутку експлозије налазила на окупу у кући. Пре више од два месеца пред куће породице Чучкић биле су постављене две експлозивне направе које на срећу нису експлодирале.

Православна Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска осуђује овај најновији напад албанских терориста чији је циљ да протерају преостале Србе са Косова и Метохије и створе етнички чисту албанску територију. И поред упорних српских захтева да се стане на крај екстремистима Мисија УН и КФОР и даље нису спремни да се суоче са суштинским проблемима и обезбеде заштиту за угрожени српски народ.

 

Албански екстремисти пуцали из аутоматског оружја на кућу Бојана Вукадиновића код Обилића

НАПАД НА СРПСКУ КУЋУ КОД ОБИЛИЋА

Грачаница, 26. новембар 2002 године

Рано јутрос, око један сат после поноћи, албански екстремисти пуцали су из аутоматског оружја на кућу Бојана Вукадиновића из Јањине воде, општина Обилић, потврдио за КИМ Радио председник Српског националног већа за општину Обилић Мирче Јаковљевић. У тренутку напада, у кући Вукадиновића, било је и двоје малолетне деце али на срећу повређених није било. Према речима Јаковљевића у овом месту остало је још 15-так српских породица које су свакодневно изложене провокацијама Албанаца.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА

 

Коме се жури да реши коначни статус Косова и Метохије

ЗАБРИЊАВАЈУЋА САДАШЊОСТ

Ишчекивање изнуђене децентрализације Косова и Метохије због које су косовски Срби тешком муком изашли на минуле косовске локалне изборе 26. октобра 2002. године, а од којих су косовски Албанци, пак, очекивали коначан корак ка дуго обећаваној независности Покрајине, последње две недеље заменио је политички хит број један – решавање коначног статуса. Лицитирање рокова и решења, које су углавном форсирали Приштина, Унмик и западна дипломатија, уз повремено оглашавање Београда, пратио је појачан терор над преосталим косовским Србима и међуалбански обрачуни, што је заправо била увертира за управо завршену балканску турнеју Кофија Анана, генералног секретара УН.

Иако је после Анананове посете постало јасно да и ниво власти у Београду може да утиче на став о брзини косовског расплета, Небојша Човић, шеф Координационог центра Савезне и републичке владе за Косово и Метохију, тврди за Данас да је „цела међународна заједница стала иза принципа да се разговору о коначном статусу Косова приступи тек када се испуне стандарди за мултиетнички живот у Покрајини. Сви други приступи везани за исхитрене одлуке не би допринели решењу проблема, него би додатно искомпликовали ситуацију и поново увели регион у нестабилост“, категоричан је Човић.

У најновојој причи о статусу „ногу је повукла“ Уставна Комисија, убацивши Косово и Метохију у преамбулу Уставне повеље Србије и Црне Горе, због чега је остала без једног свог члана, Ферхата Диносе (Демократска унија Албанаца). На иницијативу три водеће политичке странке косовских Албанаца, почетком новембра привремена Скупштина Косова је без српских посланика усвојила Резолуцију којом се спорна преамбула Уставне повеље проглашава неважећом, док је „косовски премијер“ Бајрам Реџепи запретио проглашењем независности Покрајине, уколико међународна заједница прихвати уставни споразум између Србије и Црне Горе.

 

ПРОТЕСТ ПОСЛАНИКА

У знак протеста због одбијања захтева да се Скупштина изјасни о Резолуцији 1244 Савета безбедности УН и понашања Неџата Дација, председника парламента, које је оцењено као „институционална дискриминација“, 22 српска посланика напустила су седницу пре изгласавања Резолуције коју је Михаел Штајнер, шеф Унмика, исто вече поништио. Штајнерово завођење реда под паролом „ни Београд, ни Приштина не могу прејудицирати будући статус Косова, који је отворен и о коме ће одлучивати СБ УН“, међу лидерима косовских Срба доживљено је као увођење „принципа лажне симетрије“ и „кршење и Резолуције СБ“.

Ни косовски Албанци нису били баш одушевљени „млаким реаговањем света на наопако понашање Београда“, због ког је, судећи према извештајима агенција, „флеке“ пред Хавијером Соланом морао да вади српски премијер Зоран Ђинђић, који је у Бриселу обећао да ће се преамбула Уставне повеље држати толико помињане Резолуције 1244 УН.

Док су се међународни званичници чудили албанској нервози због документа за који још нико не зна када ће бити усвојен, Момчило Трајковић, председник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије и лидер Српског покрета отпора, приметио је да „о статусу Косова и Метохије и његовој евентуалној независности не може самостално да одлучује ни СБ. Резолуција 1244 је ту потпуно јасна и не помиње независност Косова. Косово и Метохија су део СРЈ, а као отворено остало је питање степена аутономије коју ће оно добити у оквиру Југославије, о чему СБ, такође, не може самостално да доноси одлуке – објаснио је Трајковић.

Истини за вољу, текст Резолуције 1244, усвојен 10. јуна 1999. године, потврђује „приврженост свих држава чланица СБ суверенитету и територијалном интегритету СРЈ и других држава региона“, уз позивање на међународне прописе, али и „апел из претходних резолуција за широку аутономију и суштинску самоуправу на Косову“. Дефинисање будућег статуса Косова помиње се само у једној одредби Резолуције којом се међу главним одговорностима Цивилне мисије у јужној српској покрајини наводи „олакшавање политичког процеса, чији је циљ дефинисање будућег статуса Косова, узимајући у обзир споразуме из Рамбујеа“. Оба анекса Резолуције помињу само „обезбеђивање и уживање суштинске самоуправе и аутономије Косова у оквиру СРЈ“.

Током недавне посете Берлину Штајнер је изјавио да међународна заједница не намерава да се дугорочно ангажује на Косову“, и најавио да би одлука о коначном статусу могла бити донета за три до четири године.

Штајнер је при том нагласио да је будући статус Косова отворен, али да засигурно неће бити повратка на стање какво је било уочи НАТО бомбардовања. Такође је искључио и сваку поделу Косова, било да је реч о кантонизацији или етничкој подели на регионе са ограниченом самоуправом, што је избор будућег решења, према већини тумачења, свело на државну самосталност или неку врсту федералне везе са Србијом.