ЏИМ ЏАТРАС РАСПРШУЈЕ НЕОСНОВАНЕ ОПТУЖБЕ

Адвокат из Вашингтона Џим Џатрас (Jim Jatras) својим недавним писмом Адвокатској канцеларији „Тодоровић, Шебек и Радосављевић“, распршио је поново неосноване и тенденциозне оптужбе које се износе у судском процесу против Епископа Артемија, Архимандрита Симеона и др.

Ради се заправо о допису Џима Џатраса упућеном као одговор на упит послат му из Канцеларије „Тодоровић, Шебек и Радосављевић“ (Београд), и којим се заправо и он укључује у круг оних који се заједно са Еп. Артемијем и Архим. Симеоном неправедно и неосновано оптужују да су остваривали незакониту имовинску корист на терет Епархије рашко-призренске, на начин да се износи сумња у „стварне побуде“ које стоје иза уплата извршених на рачун фирме Venable LLP на име пружања лобистичких услуга! У допису упућеном испред Адвокатске канцеларије „Тодоровић, Шебек и Радосављевић“ доводе се у питање лобистичке услуге пружане током периода од више година од стране Venable LLP и Squire Sanders Public Advocacy, оличеним заправо првенствено у Џиму Џатрасу, те тако изниче питање шта је заправо било са сумом уплаћеном на име вршења лобистичких услуга, где је она завршила.

Имена која се помињу у вези са наведеном сумом су Еп. Артемија, Архим. Симеона и Џима Џатраса. При свему томе не наводећи ни трунку доказа за своје неосноване тврдње, него само лансирајући оптужбе по сопственом нахођењу, неодрживе и недоказиве у стварности клевете, метод који је и до сада у изобиљу кориштен, и искључиво он, у току вишегодишњег дезавуисања, шиканирања и злостављања Еп. Артемија, Архим. Симеона и њихових најближих сарадника ― који су и те како својим радом и несебичним и пожртвованим залагањем уздрмали одређене кругове како у Српској Цркви тако и у световној власти ― од стране оних, већ свима добро познатих великодостојника, који их већ 10-ак година немилосрдно и неодступно гоне.

Џим Џатрас је и раније имао прилике да на својој кожи осети канџе које су се пружале из Патријаршије у Београду, када је у јеку најжешће медијске кампање првих месеци 2010. и сам био делимично закачен и безочно оклеветан. То се не може свакако поредити са оним што је примењивано према главним „кривцима“, главним препрекама спровођења планова припреманих у кухињама на Западу (или како су многи од милоште уобичајавали да говоре ― „међународна заједница“, непостојећа категорија и суштина у стварности; а заправо у латинским, франачким, масонским кухињама…) ― који су јасно и поименце идентификовани у кампањи, Еп. Артемије, Архим. Симеон, г. Предраг Суботички, мр Гордана Марковић ― али је било ефикасно артикулисано и лансирано од носилаца кампање са циљем да оклевета и дезавуише г. Џатраса у јавности. Ради се о томе да је г. Џим Џатрас, Грк који живи у Америци, проглашен за Старокалендарца, желећи да се тиме ― дезавуишући у јавности г. Џатраса ― искомпромитује Еп. Артемије указивањем тобоже са каквим је круговима он заправо имао посла. Радило се о клевети, која је лансирана из Светог Синода, а на грчком порталу Ромфеа, где је та вест пласирана, приликом позивања на извор наведено је име Бачког Иринеја (види о томе више на http://dijaspora.wordpress.com/2010/03/15/attacks-on-vladika-artemije-and-jim-jatras-are-not-subsiding/).

+  +  +

На утемељеност и карактер акције коју спроводе Браћа Јустиновци довољно указује и следећи недавни догађај.

Виши Суд у Београду вратио је недавно (децембра 2013) Вишем јавном тужилаштву Оптужницу које је Више јавно тужилаштво подигло (септембра 2013) против Еп. Артемија, Архим. Симеона, Предрага Суботичког и Јелене Шубаревић. Својом Наредбом Виши суд у Београду наређује Вишем јавном тужилаштву да изврши „допуну истраге“, а све у циљу „да би се испитала основаност оптужнице“ која је подигнута септембра 2013.

Оптужница, до које се дошло коришћењем нетачних и кривотворених података, кршењем прописа и законом утврђених процедура, нарушавањем међународних правних аката (Европске конвенције за заштиту људских права и слобода нпр), повређивањем права на правично суђење ― а чији су иницијатори познати великодостојници СПЦ ― враћена је Тужилаштву на допуну истраге, јер се показала неоснованом.

Наравно да Браћа Јустиновци и њихови трабанти, као и медији који их подржавају, овом догађају нису поклонили дужну пажњу, тј. ни приближно оној која је дата претходном чину подизања Оптужнице, о чему се „ударало на сва звона“.

Чињеница је, међутим, да оптужница у себи садржи бројне недостатке, да је истрага која је претходила овој оптужници непотпуна, пуна пропуста, заснована на доказима и подацима који нису довољног квалитета да би омогућили јавном тужиоцу да подигне оптужницу, да тужилаштво у суштини само преписује садржину захтева за проширење истраге из 2011. године, иза којега стоји СПЦ, да вештаци грађевинске струке у свом налазу утврђују вредност изведених радова(!), да утврђују и наводну штету коју је епархија рашко-призренска претрпела(!), при чему вештаци економско-финансијске струке нису имали никаквог учешћа у састављању стручног налаза, нити су чак на било који начин били ангажовани. Цела оптужница се у вези исплата заправо базира на изјавама сведока који су у најмању руку сумњивог кредибилитета, а о читавом низу финансијских докумената које наводи Тужилаштво суд дају вештаци грађевинске струке!

Комисија вештака грађевинске струке чак у свом извештају наводи да приликом „увида у стање објеката у циљу утврђивања који су радови изведени, комисија вештака није вршила узорковање делова објеката у циљу утврђивања слојева обраде тих делова и врсте примењених материјала…“(!), што је неприхватљиво да се не узоркују делови објеката који су прегледани, јер је без тих параметара просто немогуће дати валидан налаз и мишљење и одговорити на задатак који је вештацима достављен. Са друге пак стране комисија вештака грађевинске струке улази у домен економско-финансијског вештачења, и даје низ неуобичајених коментара за такву врсту вештачења, што све указује на позадину која постоји, која се јасно уочава и која објашњава бројне недостатке које има њихов налаз и мишљење.

Потпуно је јасно да тужилаштво од почетка без иоле критичког става прихвата „здраво за готово“ све оно што су представници Српске Цркве писали у својим кривичним пријавама, без претходно спроведеног преткривичног поступка, а ова најновије подигнута оптужница само је резултат наставка акције која је започета заправо још много пре 2010. године (а чији су главни носиоци Браћа Јустиновци), против претходно поменутих.

Није наодмет навести да арх. Јелена Шубаревић која се такође налази међу окривљенима у најновијој оптужници, подигнутој на основу кривичне пријаве поднетој од стране представника Српске Цркве 2011. године, сасвим безразложно је укључена у акцију коју воде представници Српске Цркве, у нади да ће им то помоћи да њихове оптужбе изгледају уверљивије, те је тиме принуђена да трпи да се и на њој искаљује бес и злоба која се већ годинама лије.

Паушалне тврдње да је окривљена Јелена Шубаревић одобравала и потписивала привремене и окончане ситуације за изведене грађевинске радове су једини опис радњи за које се она везује, а оне саме по себи не могу бити опис радњи извршења било ког кривичног дела. Комисија вештака није утврдила, а самим тим ни истражни поступак није ни на који начин резултирао било којим доказом да је арх. Јелена Шубаревић нешто оверила што не постоји, односно оверила да је нешто урађено а да то заиста није изграђено, итсл.

Довољно је накратко се осврнути на оптужбе наведене у првој кривичној пријави поднетој фебруара 2010, којом митрополит Амфилохије као њен потписник, и Свети Синод у чије име је подноси, износе бесмислене и неодрживе тврдње да објекти који су изграђени у манастирима Девич, Свети Архангели, Зочиште, Плочник и четири парохијске куће не постоје(!), те да су новац за њихову изградњу присвојили за себе Предраг Суботички и Архим. Симеон ― па да се схвати сва апсурдност а и карактер деловања Браће Јустиноваца. Наведени Потписник и Свети Синод и након четири године и даље стоје иза тих својих тврдњи, ништећи себе пред Богом и компромитујући себе пред данашњим нараштајем и пред историјом. Какав ће траг остати иза њих јасно је. Зато на њима и лежи терет потеза којима ће исправити оно што су учинили, и императив да бар донекле поправе и васпоставе своју више него посрнулу слику, док су још за живота, јер нико други сем њих то не може и неће учинити. Више је него јасно да су и они сами тога свесни. И да се налазе у безизлазу. Хоће ли међутим наћи снаге за то? Треба се помолити за њих, да им се Бог смилује, да дођу себи. Да се на њима не испуне речи Пророка „Човек у части ако није разуман, изједначиће се са стоком коју кољу“.

Лажна кривична пријава из фебруара 2010. без доказа и уз помоћ државних служби (полиција, правосуђе, медији) била је као окидач за све касније безаконите и неканонске радње и одлуке. Виши суд у Београду одржавајући такав монтирани поступак годинама крши уставом загарантована права и слободе као и закон.

Укратко речено, Виши суд у Београду суди:

•     на основу неистините кривичне пријаве
•     на основу исказа сведока који не терете окривљене
•     без иједног доказа који иде у прилог тврдњи тужитеља и оптужнице
•     без иједног дана предистражног поступка
•     без обзира на непобитне истините доказе достављене са наше стране
•     уз одлагање суђења на неодређено време
•     уз кршење кривичног поступка

При свему томе из званичног исказа овлашћеног представника Патријаршије, који наступа у својству сведока Тужилаштва, произилази да није у сазнању да је учињено било које кривично дело, да не зна да ли Српска Црква има или нема штете и потраживања, и није у поседу било каквог доказа који би теретио окривљене.

+  +  +

Најзад, потребно је поменути и резултате и успехе које је у свом раду постигло предузеће Раде Неимар на челу са г. Предрагом Суботичким, у тешким условима окупације на Косову и Метохији, у релативно кратком временском периоду, и са више него скромним финансијским средствима у односу на резултате који су постигнути. Наравно, и уз сва ометања која су долазила са супарничке стране, и упорног спровођења разарајућих процеса, који су истовремено више него очигледно били на штету српског народа и српске Цркве. Ти резултати настали су као последица несебичног и пожртвованог рада, и великих напора који су у једном непрекинутом вишегодишњем периоду улагани на добробит онога што је српско и православно на Косову и Метохији, и који су, јасно је, били трн у оку и велика сметња одређеним круговима глобалистичких настројења и новодобске идеологије. О тим резултатима било је до сада веома мало речи, из више разлога, што не значи да се о њима неће и више проговорити у времену које је пред нама.

Довољно је само погледати Решење Вишег суда у Београду о укидању притвора Предрагу Суботичком и пуштању на слободу након десет месеци, донетом 22. децембра 2010, у којем се између осталог каже:

„… јер из до сада изведених доказа није утврђено на поуздан начин да је окривљени, заједно са окр. Симеоном Виловским… по претходном договору у дужем временском периоду искоришћавао свој положај одговорног лицу у циљу прибављања имовинске користи… на штету епархије рашко-призренске, будући да ни из једног приложеног доказа није могуће утврдити на несумњив начин како је обрачуната висина имовинске користи, а такође суду није приложен нити један доказ из кога би се са несумњивом сигурношћу утврдила чињеница да ли су радови само фиктивно извршени на реконструкцијама и адаптацијама манастира на подручју епархије рашко-призренске…“.

Шта је ово ако не ослобађајућа пресуда, с правом би се могло поставити питање. Но и поред тога судски процес се наставља, предузете мере су и даље на снази, чак се подиже и нова оптужница, преступи од стране поступајућих органа и даље се врше, а г-ну Суботичком за сво то време, до данас, одузет је пасош, такође на незаконит начин. Можда све ово није довољно да би се могло назвати прогоном, можда би тек путујући слободно по земљама и континентима северне и јужне земљине хемисфере стекло се право и смелост говорити о прогону.

+  +  +

У наставку доносимо писмо Џима Џатраса, одговор Адвокатској канцеларији „Тодоровић, Шебек и Радосављевић“.

Оригинално писмо г. Џатраса на енглеском језику налази се овде, а такође и писмо Адвокатске канцеларије г. Џатрасу на енглеском и српском.

Све то г. Џатрас већ је објавио на сајту www.savekosovo.org

Уредништво

 

 

 

 

James George Jatras

1200 19th Street,
NW
Suite 300
Washington,
DC  20036
 

James George Jatras
T    +1 202 626 6248
M      +1 202 375 1007
jim@globalstrategicpr.com

27. јануар 2014.

Александар Тодоровоћ, адвокат
Душан Радосављевић, адвокат
Адвокатска Канцеларија
„Тодоровић и Шебек“
Светогорска бр. 22
Б е о г р а д
VIA EMAIL to toseb@open.telekom.rs

Поштовани г. Тодоровићу и г. Радосављевићу,

Ово је одговор на ваше писмо датирано 27. децембра 2013. у коме тражите детаљни опис лобистичких делатности извршених по налогу Његовог Преосвештенства епископа рашко призренског Артемија. Одговорићу на ваша конкретна питања најбоље што могу, након три уводне напомене.

Прво, с обзиром да сте ви адвокати у приватној адвокатској канцеларији а не државни службеници, чини се да би вам професионална етика и учтивост налагале да у свом писму идентификујете лице у чије име наступате и обим својих овлашћења. У сваком случају, с обзиром да сте ви јасно упутили ове упите мени, с циљем да подржите неправичне и неосноване тужбе против владике Артемија, моји одговори на ваша питања биће упућени целој јавности у исто време када и вама.

Друго, нема ничега у вашем упиту што већ није објављено у појединостима, било да је постављено на вебсајту Одељења за Решења о регистрацији страних заступника (FARA), које припада Министарству правде САД (DOJ; види www.fara.gov), или је садржано у „Изјава James George Jatras-а o неоснованим тврдњама о злоупотреби средстава намењених за лобирање у Сједињеним Америчким Државама у име Срба са Косова и Метохије“ од 18. фебруара 2010. (на енглеском на адреси http://www.mail-archive.com/news@antic.org/msg12924.html), или у мом одговору на скарадан напад објављен на грчком порталу Romfea (на енглеском језику на адреси http://dijaspora.wordpress.com/2010/03/15/attacks-on-vladika-artemije-and-jim-jatras-are-not-subsiding/). Без обзира на то, одговорићу на ваша питања са што је мање могућим понављањима. Где год је умесно, цитираћу ове своје раније одговоре.

Треће, на први поглед рекло би се да је циљ вашег захтева за информације нејасан. Ви изјављујете: „С обзиром да циљ Српске православне цркве није да судски гони [Његово Преосвештенство] без основа, и с обзиром да разлози за исплате на име фирме ‘Venable LLP’ нису сасвим јасни, … то би могло да допринесе да се овај предмет пошаље ад акта и тиме би се избегло вођење судског поступка за преступе против“ њега, уколико би суме исплаћене за лобирање могле бити „оправдане“, вероватно у циљу распршивања „сумњи“ у односу на „стварне побуде“ ових плаћања. Што се тога тиче:

• Није јасно да ли ви говорите у име Јавног Тужиоца (као што то сугерише наслов предмета на почетку вашег писма) или у име Српске Православне Цркве (како би могло да се закључи из горњег цитата из вашег писма). С тим у вези, молимо за ваше разјашњење .
• Ако не постоји жеља да се судски гоне Његово Преосвештенство и о. Симеон (Виловски) „без основа“, и ако је жеља ваша (односно лица за које ви радите) да се „реши овај непријатан случај, који оптерећује како Православне Хришћане тако и јавност у Републици Србији“, онда свакако треба да саветујете дотично лице да одустане од ове бесмислене, неосноване и погубне крвне освете.
• Оно што вероватно највише збуњује је нови и необични наговештај да постоји сумња како су „стварне побуде“ за спорне исплате било нешто друго, а не лобирање и с њим повезане услуге. У ствари, пре него што сам добио ваше писмо, моје потпуно схватање неправедних оптужби против владике Артемија и о. Симеона (и следствено томе, против мене) било је, да су фондови намењени за друге сврхе (за спровођење обнове цркава од стране нестручних шиптарских предузећа, како би цркве биле у пристојном стању за поновно скрнављење и рушење), били искоришћени, како се може претпоставити, за забрањене сврхе, тј. за лобирање. У односу на такву употребу поставио сам, у својој претходно наведеној изјави од 18. фебруара 2010, питање, на које још нисам добио никакав одговор од било којег од тужилаца владике Артемија:

„У коначној анализи, постоји само једно оправдано питање које се може поставити у вези сa проблемом лобирања, а то је: да ли су средства употребљена за лобирање дошла из неког одређеног извора, за који постоји  апсолутна забрана да буде коришћен за било какву другу намену, као на пример лобирање? Иако немам увид у епархијске рачуноводствене књиге, ипак веома сумњам да таква забрана постоји. Прво, новац је заменљив (фунгибилан). Ако се новац даје епархији за разне намене, а затим се троши за многобројне законите активности, како је утврђено који новац је отишао за коју намену? Друго, ја категорично одбацујем било какву сугестију да су владика Артемије, о. Симеон, или било ко од монаха или световних лица повезаних с њим, могли учинити било какво очигледно непримерено дело, било финансијске или друге природе. Ако пак, са друге стране, говоримо о питањима где је потребна способност расуђивања, то треба да буде препуштено разборитости Епископа“. [наглашавање додато овде]

Владика Артемије је одлучио да је због ванредног стања и неуобичајених притисака на његову паству неопходно изнаћи одржив програм безбедности и заштите који укључује и спречавање било каквог даљег уништавања и скрнављења Православних светиња, и да такав програм има предност над неодрживом обновом, као и да ће коришћење новца за такав програм боље служити истим циљевима на много ефикаснији начин. Заиста, то je прикладна одлука саобразна са прихваћеним „најбољим пословним правилима“ за управљање буџетом. Уместо да узалудно троши новац на неодрживу обнову, он је мудро решио да уклони политичке корене који проузрокују угроженост његове пастве, а то је безумна политика западних сила, посебно Сједињених Америчких Држава. Због тога је Његово Преосвештенство од малог броја мирољубивих и ефикасних опција које су биле пред њим изабрао лобирање – да унајми професионалну службу, која има потребне квалификације и способности да упозна јавност са судбином оних који припадају његовој епархији, у циљу блокирања извора проблема страдања његових људи и стварања услова за безбедност њихових живота и имовине. Имајте на уму да није било никаквих тајни у вези са свим овим, нити на почетку овога програма, нити пак у било ком тренутку до данас.

• Али наведени наговештај – који је, подвлачим, потпуно нов за мене – да новац о коме је реч није коришћен за лобирање, представља још нечувенију и неоснованију шпекулацију. Уколико ви имате и трунку доказа да су износи који су исплаћени за лобирање употребљени за неку другу, прикривену намену („стварне побуде“), основна пристојност налаже да их наведете. Уколико пак нисте у могућности да то учините, ја очекујем ваше хитно и јавно извињење за ову неосновану, недоказану и клеветничку претпоставку.

Сада ћу одговорити на ваша конкретна питања.

1. „Постојe ли било какви извештаји о извршеним правним и лобистичким активностима?“

Активности наведене овде нису биле у форми правних услуга, већ су биле ограничене на лобирање и односе са средствима јавног информисања. Као што се захтева од стране Одељења за Решења о регистрацији страних заступника (FARA), oне су благовремено поднете у форми извештаја Одељењу FARA при Министарству правде (DOJ), које је касније неке од њих – али из неких разлога не све – поставило на сајт www.fara.gov. Oткако сам напустио Venable јануара 2007, немам више приступ тим извештајима; да ли их Venable још увек има, није ми познато. Зашто пак Одељење FARA није поставило на сајт све извештаје који су му достављени, и да ли су они извештаји који нису постављени на сајт доступни јавном увиду у штампаној форми у канцеларији FARA, питања су која морате поставити њима.

Међутим хтео бих да вам скренем пажњу на два извештаја које је Одељење FARA објавило:

http://www.fara.gov/docs/5435-Supplemental-Statement-20060630-4.pdf
http://www.fara.gov/docs/5435-Supplemental-Statement-20061229-5.pdf

Ови извештаји покривају два шестомесечна периода 2006. године током којих је „Registrant“ (Venable LLP) вршио описане услуге за Републику Филипина, за Амбасаду Индије, за руску политичку странку „Родина“ и за Српско национално веће на Косову и Метохији (предмет вашег питања). Разни контакти, састанци, изјаве за медије везане за Косово наведени су на начин упоредив са онима који се односе на друге делатности, што ви можете узети као репрезентативни – не и сасвим исцрпан – опис лобистичких активности вршених по упутствима владике Артемија. (Молим вас имајте у виду да вероватно није уопште било ни потребно пријавити наш рад Одељењу FARA, будући да Његово Преосвештенство није страно службено лице у смислу како то дефинише FARA. Међутим, с обзиром да Српско Национално Веће може лако бити схваћено као „политичка странка“, и с обзиром да смо ми очекивали строгу контролу због нашег противљења политици Америке према Косову, одлучили смо да се региструјемо при FARA због превелике предострожности).

2. „Уколико не постоје, какве активности су биле предузете које би могле оправдати суму од 700.000$, која је исплаћена по фактурама (које ми поседујемо) у периоду од 6 месеци, почевши од 22. марта 2006?“

На основу мог одговора на прво питање сматрам да је израз „уколико не постоје“ у овом питању сувишан, будући да је заиста јавно доступан репрезентативан списак таквих активности, на линковима који су претходно наведени.

Што се тиче исплаћених износа, молим да имате у виду следеће, садржано у мојој изјави од 18. фебруара 2010:

Што се тиче новца, постоји чудна претпоставка иза оптужбе да је новац „преусмерен“ на лобирање: то је да, док непријатељи Србије треба да остваре потпуно преимућство преко свих утицаја који се могу купити новцем, Срби треба да се ослоне искључиво на добровољне, волонтерске, непрофесионалне напоре. Та претпоставка је у великој мери објашњење зашто су Србија и Срби поражени у пропагандним ратовима деведесетих година. То је претпоставка за коју је владика Артемије мудро схватио да мора бити одбачена, уколико жели да има било какву наду да сачува своју паству. У сваком случају, трошкови за услуге утврђене уговором потписаним између СНВ и Venable у марту 2006. били су 600.000$ за првих шест месеци, и продужавани су након тога све до прекида уговора по истој динамици од 100.000$ месечно. Свака претрага лобистичког пословања са страним клијентима на www.fara.gov показује да су ови износи сасвим у границама предвиђеним за ову врсту услуга, уз две ограде:

• Прво, плаћања по основу уговора између СНВ и Venable укључивала су не само трошкове за професионалне хонораре фирме за овај посао, него и додатне издатке које фирма има у вршењу тих услуга (трошкови објављивања информација, путни трошкови, учествовање на конференцијама итд). Ово није пракса. У већини аранжмана уговорени износи се односе само на професионалне услуге фирме, а додатни трошкови се наплаћују посебно. То значи да се у случају уговора између Српског националног већа и фирме Venable, од једне трећине до 40% средстава трошило на додатне издатке, на пример на објављивање огласа у новинама као што су Roll Call и The Hill, које читају званичници; на најчитанијим политичким сајтовима, као што су DrudgeReport и Daily Kos; на одржавање конференција у локалима као што је Capitol Hill Club (најпрестижније састајалиште републиканаца у Вашингтону); на путовања унутар САД, у Велику Британију, Немачку, Русију, Индију, Израел, Белгију (ЕУ), у Рим и друге локације; као и на друге сличне трошкове. Ово такође значи да је актуелни износ исплаћен за рад експерата фирме Venable био знатно премашен (по фактору од два или три пута), сумом одговарајућом за време посвећено овом послу.

• Друго, ово обезбеђивање средстава ($600,000) за првих шест месеци, колико је уплаћено током периода од марта до децембра 2006, практично је исцрпело средства расположива за вршење представљања. У фебруару 2007, пошто сам променио фирму, уговор са Venable пребачен је на Squire Sanders Public Advocacy . Тај уговор, потписан од стране оца Симеона (Виловски), и даље предвиђа месечне рате од $100,000, премда од тада није било више расположивих средстава. Упркос томе, рад се наставља са истим интензитетом током 2007, 2008, па и почетком 2009. Од тада смо морали да смањимо обим рада мада наш рад никад није потпуно престао, само се пружање професионалних услуга у суштини претворило у волонтерску делатност.

Значи, од потписивања уговора у марту месецу 2006. године тај први износ од $600,000 за један шестомесечни период обезбедио је четири године рада на разним нивоима и разног интензитета. Просечно то износи око $12,500 месечно од чега је, као што је било речено, један велики део ишао на подмиривање додатних трошкова.

3. „Да ли постојe детаљни обрачуни трошкова?“
 
Не. Као што речено горе у тексту, исплате предвиђене уговором укључују не само пружање професионалних услуга већ и додатне издатке које је фирма сносила у вршењу тих услуга, за разлику од стандардних аранжмана у којима се додатни издаци додатно обрачунавају. Делимичан, мада уопште не исцрпан, списак додатних трошкова приказан је на две објаве постављене на сајту FARA, на линковима наведеним у мом одговору на ваше прво питање.

+ + + + +

На крају, дозволите ми да се поново осврнем на апсурдност и неправичност прогона коме је подвргнут владика Артемије, заједно са о. Симеоном и другима који су му одани. Основна претпоставка ових лажних оптужби је, или да је Његово Преосвештенство „расипао“ новац на лобирање, или (као што ваше писмо сада наговештава) да су исплате за лобирање биле само параван за неки тајанствене, неидентификоване „стварне побуде“. Oчито је неоспорно да је истина сасвим супротна: да је владика Артемије злостављан управо зато што су лобирање и медијске услуге које је он обезбедио макар и на кратко време, биле сувише успешне и почеле да угрожавају политику оних Влада (нажалост, у првом реду је Влада моје земље) које желе да отргну Косово и Метохију из Србије, као и да узнемиравају српске колаборационисте. Као што је наведено у мојој изјави од 18. фебруара 2010. године:

Веровали смо да можемо победити само мењајући термине расправе. Када смо започели, „Косово“ је значило само „место где је Америка зауставила геноцид мирољубивих Албанаца од стране злих Срба“. Захваљујући нашем труду, за много, врло много Американаца реч „Косово“ данас значи „место где наша влада неурачунљиво помаже џихадисте и гангстере да тероришу Србе Хришћане.[…]

Дозволите нам да подсетимо да када смо почели наш рад, Вашингтон је био убеђен да ће питање „коначног статуса“ Косова глатко решити пре краја 2006. године. Творци америчке политике очекивали су минималан отпор од стране Београда, а били су сигурни да противљење Русије независности Косова није било озбиљно. И, наравно, у Сједињеним Америчким Државама није се чуо ниједан глас против званичног става. Мада је наш рад почео исувише касно да би могао да доведе до преокрета у америчкој политици, уверен сам да није било наше борбе под вођством владике Артемија, Вашингтон би почео да „решава“ то питање много  брже. Уместо тога, ми смо им до те мере покварили планове да смо донекле допринели застоју од скоро две године. За то време став Русије је постао тврд као камен, а у Србији је постало немогуће да било ко од српских политичара прихвати (јавно, наравно) да изгуби Косово. Чак и када је Вашингтон покренуо ту ствар почетком 2008, у договору са вођама УЧК и уз дотле невиђено шиканирање наших европских савезника, то су учинили са све више очајничком свешћу да губе тло и да је то моменат „сад или никад“. Резултат – трајна и нерешива криза – није оно што би ико пожелео, али је и то боље од онога што би се вероватно догодило у случају да се нисмо покренули под иницијативом владике Артемија. Искрено верујем да смо помогли да се Србији пружи шанса за борбу, и та прилика још увек постоји, а од Србије зависи хоће ли је искористити или не.

Доказ наше успешности је у чињеници да се сумња да је кампања (у којој ви очигледно учествујете) за уклањање Његовог Преосвештенства, као препрекe у остварењу политике западних сила, предузета под директном одговорношћу Нато-а, вероватно на основу изричите америчке иницијативе. Према извештају Нато-а, амерички адмирал Mark P. Fitzgerald, који је тада био Командант америчких Поморских снага за Европу и Африку, и Командант Команде савезничких здружених снага (JFC) у Напуљу, „са оперативном одговорношћу за Нато мисије на Балкану, Ираку и Медитерану“, узео је учешће на састанку на Косову јануара 2010. („JFC Com Visits Kosovo“ – „Командант савезничких здружених снага посетио је Косово“ – http://www.jfcnaples.nato.int/page8840506.aspx; треба приметити да се ово догодило 8. јануара, другог дана Православног Божића према Јулијанском Календару) и фебруара 2010. („JFC Commander visists (sic) Viskoki (sic) Decane (sic) Monastery“ – http://www.jfcnaples.nato.int/page8840281.aspx). Током своје посете у јануару Адмирал је јавно изјавио да сматра како су српске такозване „паралелне институције“ – односно законите структуре суверене државе Србије, наспрам шиптарске незаконите сепаратистичке администрације успостављене под покровитељством Нато-а – „претња безбедности“. Надаље, један непотврђен извештај указује да је високи Нато официр – да ли Адмирал Fitzgerald или неко други није прецизирано – изјавио током једног од јануарских састанака (ово је дослован цитат или верна парафраза): „Оно што је нама потребно овде, то је један кооперативнији епископ“.

Понављам, не могу да потврдим овај извештај нити да прецизно идентификујем официра који је изрекао овај коментар. Међутим, временска подударност је индикативна. Само нешто више од месец дана након прве посете Адмирала Fitzegarld-а, и нешто пре његове друге посете, власт владике Артемија над својом епархијом је „привремено“ суспендована. Затим је следило његово физичко измештање из покрајине Косова и Метохије, и једна незаконита и правно неважећа одлука Светог Архијерејског Сабора СПЦ, којом је он лишен епископског достојанства и сведен у ред монаха. (Подробније излагање ових догађаја видети у: 1) Julia Gorin, „ANY PRETEXT WILL DO: Totalitarianism in service to the West: Serbia betrays God, Helps Evict Last of Kosovo Christianity“ – Јулија Горин, „Било какав изговор је прихватљив: Тоталитаризам у служби Запада: Србија издала Бога, помаже да се сатру последњи трагови хришћанства са Косова“- http://www.juliagorin.com/wordpress/?p=2324; лице које је изговорило претходно наведене речи идентификовано је, вероватно недовољно проверено и основано на тада расположивим информацијама, као „официр Кфора“; 2) Rick Rozoff, „Eleven Years Later: NATO Powers Prepare Final Solution In Kosovo“ – Рик Розоф, „Једанаест година касније: НАТО силе припремају коначно решење на Косову“ – http://rickrozoff.wordpress.com/2010/03/19/11-years-later-nato-powers-prepare-final-solution-in-kosovo/).

Нема сумње да је уклањање владике Артемија било предузето у служби једне шире политичке иницијативе за „решење“ статуса Косова. Остављам онима у врховима власти српске државе и Цркве, који су иза кулиса недостојно деловали како би испунили очигледне жеље Нато-а, да објасне своје мотиве и одговоре пред својом савешћу.

Надам се да сам овим одговорио на ваша питања, aко и не на начин који би вас задовољио.

James George Jatras, Esq.

Регистрован у the District of Columbia,
the Commonwealth of Pennsylvania,
и the Supreme Court of the United States