Литургија у Љуљацима 26-12-2010

У чин Архимандрита уздигнут Протосинђел Николај

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Г. Артемије, служио је у недељу 26. децембра Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење 13 свештеномонаха и 2 свештенођакона. Светом Литургијском сабрању, на дан када Православна Црква слави Свете Праоце Христове по телу, присуствовало је бројно прогнано монаштво из Епархије рашко-призренске и преко тристотине верника из разних крајева Србије. Многи од верника су се и причестили пречистим и животворним тајнама Христовим.

У току Свете Литургије Владика Артемије је у чин Aрхимандрита произвео Протосинђела Николаја (Николића), настојатеља манастира Црна Река у егзилу. Чин Aрхимандрита оцу Николају додељен је после његовог дугогодишњег труда у монашком послушању и крстоносним послушањима настојатеља манастира и духовништва.

Духовни рукосад, скупоцену и богочежњиву биљку монаштва, Епископ Артемије расадио је изобилно током 20 година свога пастирствовања у Епархији рашко-призренској. Почевши од Црне Реке, где је та биљка постала видљива, будући израсла из корена светоотачке мудрости и надахнутости, па касније преко многобројних других манастира Епархије рашко-призренске, где је Христос поставио Епископа Артемија да обрађује његов виноград и даје му плодове духовне, биљка монаштва рашко-призренске Епархије расла је бујно и разрасла се изобилно.

Стога, и када непријатељ ђаво, покренувши неке од људи који беху спремни да му се ставе у покорност и да му служе, на мрзост и завист према овом подвижнику вере и живота, покуша да распуди стадо слањем вукова у овчијим кожама на место пастира, стадо имајући пред собом пастира доброг и верног, не уплаши се вукова него пође за пастиром.

Плодови духовне борбе и духовног живота, невидљивог за људске очи али видљивог Богу, слатки су и благотворни српском роду. И као што је жртва и труд Преосвећеног Артемија допринела останку српског народа на Косову и Метохији, и српских светиња у корпусу српске духовне баштине, тако ће и биљка монаштва, узгајана дугогодишњим бдењем и молитвом над сваком душом, бити од помоћи своме роду.

И та биљка је данас више него ишта потребна своме роду; у времену када је јерес екуменизма узела маха у Српској Цркви; у времену када Патријарх српски не преза да ”откривене главе” проповеда јерес и да чини јеретичка дела, која су најстрожије санкционисана Светим Канонима; у времену када се Синод Српске Цркве свим силама упиње да исквари праву веру и уведе српски народ у унију; у времену када је већ свима познати Тријумвират запосео главне позиције у Српској Цркви, а пре свега Богословски факултет, и одатле шири отров неправославних и јеретичких учења и чињења…

У том времену позвано је монаштво, као и у свим досадашњим периодима у историји Цркве Божије, да буде главни и непробојни бедем на бранику одбране Вере, да и данас сведочи чисту и неискварену Веру не само својим речима, него и својим животима.

Стога је и данашњи дан, када је Црква добила новога Архимандрита у лику настојатеља манастира Црна Река (сада у егзилу), радост не само за његово братство, не само за монаштво Епархије рашко-призренске, него за цео српски народ и целу Цркву.

Овде можете прочитати транскрипт беседе коју је изговорио Епископ Артемије на Литургији у Љуљацима 26.12.2010.