Србија се умирит’ не може! V

ПОРУКА ДИЈАСПОРЕ: УЗ ВАС ЈЕ
НЕПОКОРЕНА И НЕПОБЕЂЕНА СРБИЈА

Његовом Преосвештенству Прогнаном Епископу Рашко-призренском
и Косовско-метохијском Господину АРТЕМИЈУ

Манастир Св. Јована Претече, Љуљаци Шумадија, Србија
23/10. децембар 2010

Ваше Преосвештенство,

Са великим болом и горчином у срцу пратимо Ваш голготски пут и Ваша страдања која трпите од дојучерашње браће, а на жалост, данас оних који су се одрекли Св. Саве, Св. Николаја жичког и свог великог свеправославног учитеља Св. Јустина Ћелијског. 
Нема православног Србина коме је Светосавље у срцу, и који се још увек није приклонио антихристовској идеологији екуменизма и глобализма, а да му срце не задрхти и очи не засузе када чује за Ваша часна, али незаслужена и неправедна страдања и прогонства. Нема православне Српкиње којој душа не зајеца када види све потешкоће са којима се Ваш духовни рукосад – Ваше монаштво сусреће свакодневно, само због тога што су остали верни Св. Канонима, Светом Предању и своме Духовном оцу који је безаконо и насилно уклоњен са своје епархије.

Ова преголема туга и бол претвара се у огорчење и крајње неповерење према онима који заузимају највиша места у црквеној јерархији – у Св. Арх. Синоду и Св. Арх. Сабору, а којима је поверено крмарење над бродом Светог Саве. После свих речи које су изговорили хулећи на Св. Предање и Свете Оце, после свих клевета и увреда, а понајвише, после свих учињених безакоња и недела над Епархијом Рашко-призренском и Вама као Њеном законитом и канонском епископу, не можемо им веровати да воде брод Србске Цркве ка тихом и мирном пристаништу. Ако су до сада постојале икакве дилеме и неодоумице, више не постоје, јер наш Спаситељ рече: По плодовима њиховим познаћете их (Мт 7, 16). Таква безакона дела и такве безаконе одлуке немају, нити ће имати за нас Србе у слободном свету никаквог значаја, осим што нам задају бригу и преголему тугу.

Али и поред овог наизглед безизлазног и очајног стања, десило се чудо Божије, доживела се велика благодат Божија која се у немоћи пројављује, а то је васкрсење нове српске наде, рађање нове српске узданице. Дошло је до буђења многих отрнулих и на безакоња одавно навикнутих душа српских. Дошло је до буђења из наопаког и погубног сна индиферентизма и апатије у коју је српски народ уведен систематском пропагандом и разградњом свега што је свето и национално у нашем народу. На жалост, многи вукови у јагњећим кожама јавили су се у мантијама и већ дуго разграбљују светосавско стадо. Већ деценијама сведоци смо небројених народних, државних и црквених губитака и пропадања. Што је најгоре, није било готово никога осим Вас да се успротиви овој општенародној деградацији и разградњи. Многи су се зарад неког јединства или пуког каријеризма усаглашавали или трпели очигледне канонске и догматске преступе, који уздрмавају нашу Цркву већ дуже времена. Где нема јединства у вери, ту нема јединства ни у пракси, што дела оних који чине безакоње одавно доказују. Показало се да такав став доноси само несрећу, а такав „мир“ води у све већи раздор и немире у нашој Цркви.

Зато је Ваше отворено и одлучно НЕ одјекнуло јаче од грома у душама свих родољубивих и правдољубивих свештеника и лаика у дијаспори, и пробудило нас из дуге и тешке анестезије у којој смо се до сада налазили. Заједно са Вама кличемо НЕ неправди, НЕ безакоњу, НЕ екуменизму и глобализму. То не значи да се одричемо своје Цркве, и својих светих предака – Боже сачувај! То само значи да не признајемо и сматрамо ништавним све ОДЛУКЕ Св. Архијерејског Синода и Сабора које су донешене на неканонски и неуставан начин, почевши од Вашег уклањања са Богом Вам дане мученичке епархије Рашко-призренске, па до одлуке о рашчињењу.

Чак и последњем лаику је јасно да Св. Дух не ради „на дугме“ и да се Његова свеосвећујућа и свеукрепљујућа благодат не уклања некаквим декретом, потписом или печатом, па макар тај декрет долазио и из највишег црквеног тела. Благодат Духа Светога се поготову не уклања безаконим и политички мотивисаним одлукама које се доносе прегласавањем, као у некаквој градској скупштини. Ви и даље за нас свештенике и верни нам народ остајете једини канонски епископ Рашко-призенски и за Вас се увек одваја епископска честица на Светој Проскомидији.

Није народ баш толика бесловесна и залуђена руља, да му се тек тако лако мозак може испрати и да не види и оно што се у новинама и осталим медијима тешко може видети.

Ма колико се на Вас сручила антихристовска машинерија са свом својом снагом из разних светских центара моћи, и ма колико се Синод хвалио као ефикасан у свом неканонском делању и латинском лукавству, ипак се све то показало и сувише прозирно и јасно. Колико год се њихов „успех“ показивао убедљивим, ипак у својој мржњи и журби да Вас што пре склоне са Косова и Метохије, показује се велика неспретност и траљавост. Господа Синодалци нису били ни свесни да ће са оволиком наклоношћу коју уживају од владајућег издајничког режима у Београду и незапамћеним уплитањем државног апарата у чисто црквена питања, дати само више аутентичности Вашој борби у очувању Косова и Метохије и Православља од свејереси екуменизма и глобализма. Да ли је ико могао да претпостави пре коју годину да ће Србски Патријарх и Синод унајмити шиптарску полицију да истера српског епископа и монахе из српских манастира?!

Да Вас толико не гоне, Ваша борба већ не била толико убедљива и аутентична. Зато, и поред свих мука и прогона – радујте се Преосвећени Владико, јер страдате Православне вере ради и србства ради!

Чак и када бисмо пошли од претпоставке да су све оптужбе које Вам се стављају на душу тачне, оне за сваког ко иоле љуби правду остају само пуке клевете без икаквог правног значаја, јер нису доказане у регуларном црквено-судском поступку предвиђеном Уставом СПЦ и Светим канонима. Чак су и крвожедни комунисти направили некакво монтирано суђење Ђенералу Дражи изводећи лажне сведоке у стаљинистичком процесу. Али Вама ни то није омогућено, већ је све од самог почетка учињено на пречац, без давања довољно времена за било какву одбрану.

Жалосна је и чињеница што је само 6 aрхијереја смогло храбрости да се отворено успротиви овом безакоњу, али то само сведочи какви смо у целини и даје нам одговор зашто нас у свету нико не поштује као народ. Ако нисмо у стању сами себи да поделимо правду, са којим правом очекујемо да нам је поделе други народи и државе?! У својим клеветама оптужују Вас за разноразна недела, која и кад би била истинита, не оправдавају овакав нечовечни поступак. Уверени смо да би се још гора и црња недела и преступи могли приписати појединим члановима Синода и Сабора.

Кажу како дадосте канонски отпуст Архим. Симеону за одлазак у јурисдикцију друге помесне Цркве без знања Арх. Синода и Сабора. Ми који живимо у емиграцији и познајемо црквене прилике у другим јурисдикцијама на овом континенту, постављамо питање Синоду са чијом дозволом и благословом су дали канонски пријем и уточиште свргнутом епископу са Аљаске Николају Сорајићу, без канонског отпуста његове помесне Цркве – Православне Цркве у Америци?! Синодска пропагандна машинерија иде толико далеко да га у јавним гласилима чак представља као Епископа Аљаског! Нисмо знали да СПЦ има епархију у овој забаченој држави Америке. Познато је свима да се против дотичног још увек води црквено-судски поступак због разних нечасних дела, као што је и познато да је са епархије уклоњен због ноторне огрезлости у богомрском содомском греху мужеложништва. Питамо се по којој је основи дотични епископ примљен у СПЦ?! По канонској сигурно не! По некој другој, својственој појединим архијереjима у нашој цркви – можда!

Такође, оптужени сте да сте се мешали у рад других епархија тиме што сте отварали књижаре да би се кроз њих народ просвећивао и да бисте финансијски одржали Вашу епархију угрожену са свих страна. Ми постављамо питање по којој се основи Арх. Синод већ деценијама неканонски меша у Вашу неприкосновену епископску власт, поништавајући одлуке надлежног епархијског архијереја и подгревајући непослушност и побуну у делу монаштва и свештенства Ваше епархије! Синод се током времена претворио у својеврсну диктаторску „црквену владу“ узурпирајући и законодавну власт, поред извршне! И ова чињеница је небивала и непозната у православном свету.

Кажу како се „нисте држали одлука Св. Арх. Синода и Сабора“ док се и они сами не држе тих одлука уводећи унијатске новине у Св. Литургију и прогањајући свештенство, монаштво и верни народ! Када би се сви преступи Синодалаца набројали, списак би био предугачак.

Рекоше како сте „увредили“ такозваног „Васељенског“ Патријарха и његову про-ватиканску политику, а они јавно вређају Св. Саву, српске светитеље и мученике, Св. Оце и Апостоле говорећи како су сви они обични грешници и како су житија светих обичне бајке и измишљотине намењене за залуђивање хришћана. Уместо догматике Преп. Оца Јустина која је високо цењена у православном свету, уведоше на Богословски Факултет јеретичка мудровања Митрополита Зизијуласа, епископа без епархије и пастве, по којима је душа смртна, грех и потреба за кајањем не постоји, а латинску јерес и све друге протестантске јереси се називају „сестринским црквама“!

Заиста су превазишли и комунисте који оцу Јустину не дозволише да предаје на Богословском Факултету, али не забранише да се младе душе будућих свештеника напајају богомудрим богословљем овога неустрашивог борца православља. Још ћемо, не дај Боже, дочекати да нам за коју годину савремени „њу-ејџ“ епископи венчавају педерске везе у храмовима. Судећи по ономе што уче и проповедају, ни то није немогуће! Заиста је невероватно са каквим жаром и каквом ревношћу бивши Јустинови ученици сакате своју Цркву и народ (jедан од њих, главни протагониста овог мучног стања у СПЦ и главни букаџија и кабадахија, недавно је боравио у нашем Чикашком намесништву, али се није баш прославио[1]. Одлучно изјављујемо да са таквим епископима и преученим теолозима немамо ништа заједничко!

Све што је србско и што носи народни етос одједном постаде препрека да се буде „добар православац“. Зато уместо дивног српског-народног црквеног појања, уместо тог јединственог и уникатног уздарја Господу Христу који је наш народ вековима стварао, уводе грчко оријентално мумлање, које је страно нашем етосу и фолклору. Уместо лепих србских камилавки почеше носити грчке (са тањиром на врху), а место елегантних србско-руских мантија носе грчке којима потиру подове. Ко су ти људи? Одакле су дошли? Коме припадају? Да ли је у питању само помодарство или синхронизовани атак на све што је Србско, што је национално, на све што стоји на путу Богу-противној глобализацији?!

Говоре како сте тобож продали неки узурпирани локал у Ђаковици, а они већ годинама крчме и продају цариградској Патријаршији Свету Аутокефалију Србске Цркве за коју је Свети Сава жртвовао цело своје биће – своју младост, цео свој живот, па могло би се рећи и своје свето и нетрулежно тело, које Турци на Врачару спалише! Неразумном и по Србство штетном одлуком у Шамбезију, нашу дијаспору предадоше у похлепне руке Фанариота, који једва чекају да поново узимају свој данак, као што су узимали у време турског зулума. Предадоше србску дијаспору, тај виноград Светога Саве за који је блажени епископ Мардарије приковао себе на крст, а небројени свештеници и верници гладовали, радећи по загушљивим фабрикама да би прехранили своје породице и подигли храмове где ће се Срби учити вери својих отаца…

Но биће дана за мегдана и српска дијаспора се засигурно неће предати у руке апостасног и похлепног стамболског „шефа попова“ (како га Турци с правом називају, боље тумачећи 28. канон IV Васељенског Сабора од самих пан-хелениста).

Паљењем кандила у београдској синагоги патријарх Иринеј је на делу показао да Св. Канони за њега не представљају апсолутно ништа и да глобализација премашује све досадашње екуменистичке ујдурме градећи мостове тамо где никада нису постојали. Од заједничких молитава са разноразнима јеретицима, турбо-глобалисти почињу да се моле са онима који изнад свега презиру Крст Господњи. Шта је следеће на дневном реду?! Приношење жртава у неком хиндуистичком храму, или поклоњење у Меки? Ни то нас неће изненадити. Узалуд се моле епископи новотарци да престану кише, поплаве и земљотреси у њиховим епархијама. Допустимо ли даље каљање нашег Светосавља, задесиће нас горе непогоде него што су биле у Мисиру.

Србски и народни преосвећени Владико,

Светом Литургијом коју сте одслужили у Љуљацима прве недеље Божићњег поста, Ви сте нам повратили наду да ће се Србство дићи из свога пепела и васкрснути у онај и онакав народ који следи свога највећег светитеља – Светога Саву, и све наше свете претке до Св. Николаја и Јустина. Као што Карађорђе подиже Србина из пепела у јеку кабадахијског зулума, и као што то исто учини Милош под Таковским грмом, тако и сада у јеку небивалог прогона свега што се зове србско, јавља се нова нада са падина планине Рудника, из Шумадије. Овим чином сте у пракси доказали да безаконе одлуке немају никаквог ефекта, па ма из које институције оне стизале. 
Повратили сте нам и наду да је Србину ипак остало једно зрно соли – једно али вредно зрно са којим ће се читава земља србска осолити. А даће Бог па ће се у догледно време то зрно и умножити.
 Уверени смо да Господ неће допустити да пропадне то мало србско стадо које ће остати верно Косовском Завету и Светом Сави, ма колико сатанска сила војевала против њега.

Уз Вас је она непокорена и непобеђена Србија. Желећи да наше речи претворимо у дела, молимо Вас да примите овај скроман прилог који је прикупљен на брзину од верних Срба и Србкиња из дијаспоре (као што примећујете међу онима који нам се придружују има и један Грк и Румун, оба новокалендарци.) Нека Вам се нађе за прву прилику и нека Вам барем делимично олакша странствовање и недаће. Молимо Вас да не посустанете у борби за истину и очување Св. Православне Вере, а ми ћемо се трудити да помогнемо ту Вашу борбу колико год будемо могли.

Долгоденствуј Преосвјашчењејшиј Владико!

Препоручујући се Вашим молитвама и просећи архијерејски благослов,

Свештенство и верни народ српске православне дијаспоре

————————————————————————–

[1] Ради се о бившем Епископу херцеговачком А. Јевтићу (прим. Уредништва).

Напомена: Идентитет потписника познат је Редакцији Инфо службе. Разлог тренутног необјављивања је прогон свештенства и верника који се у Српској Цркви спроводи од стране Синода и њихових истомишљеника.