Свети Козма и Дамјан прослављени у Бору

Безмездни лекари и чудотворци. Ова двојица светитеља беху рођена браћа, родом из Рима, као деца крштени и у хришћанском духу васпитани. Имађаху велику благодат од Бога, да лече људе и животиње од сваке болести и муке, и то обично полагањем руку. За свој труд нису тражили никакве награде, само су захтевали од болесника да верују у Христа Господа. Наследивши велико имање, они су га милостиво раздавали бедним и невољним. У то време цароваше у Риму цар Карин. Пред њега доведу гонитељи хришћанства ову свету браћу, оковану у ланце.

После дугог испитивања цар им нареди да се одрекну Христа и принесу жртве идолима. Но Козма и Дамјан не само не послушаше цара него га још саветоваху да он одступи од мртвих идола и да призна јединога истинитога Бога. „Наш Бог није створен, но Он је Створитељ свега, а твоји су богови измишљотине људске и дело руку уметника. И кад не би било уметника да вам направе богове, ви се не би ималикоме клањати.“ После чуда учињенога над самим царем, – јер га чудесно исцелише од тешког недуга – цар и сам изјави своју веру у Христа и отпусти браћу свету с миром. И они продужише славити Христа Бога и исцељивати болне, и беху сами од народа прослављани на све стране.

Позавиди им на слави неки лекар, негдашњи учитељ њихов, и под изговором да беру лековите траве изведе их у планину и поби камењем. Чесно пострадаше за веру Христову 284 год. Њихов спомен поста трајан у цркви на земљи, а њихове душе преселише се у царство Господа, да вечно живе у слави и радости

На празник Светих Козме и Дамјана или Светих Врача, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, по први пут је служио је Свету Архијерејску Литургију у Бору, у Катакомби чији је овај празник и храмовна слава.

Владика је извршио чин сечења славског колача и благосиљања кољива, које је припремио свештеник отац Лазар, који служи у овој малој Катакомби.

Владика је у својој беседи истакао:

Ово је једна дакле, од најновијих наших богомоља, катакомби, једна од најмањих али испуњена благодаћу Божијом и Духа Светога тако да се човек овде заиста осећа препорођен, надахнут оним вредностима које су красиле Христову Цркву двехиљаде година. Даће Бог да и ова катакомба настави да живи и постоји, да сабира у себи оне душе које су остале верне учењу светих апостола, учењу светих Отаца, учењу светога Саве нашега, владике Николаја и оца Јустина. И ми попут светих бесребреника да останемо тврди у нашој вери, да пострадамо ако то буде Божија воља и то Господ буде тражио од нас али да се своје вере не одрекнемо, да не ослабимо у вери, да не изменимо нашу веру никаквим додацима или одузимањима, да је не претворимо у неку заблуду и јерес, него да останемо верни ученици Христови и тако да му послужимо у току нашега живота.

Након Свете Литургије, отац Лазар је спремио празничну трпезу љубави.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.