Недеља двадесета по Духовдану у Нишу

Господ виде мајку која плаче због смрти сина и сажали се на њу (Лк. 7, 13). Другом приликом је био позван на свадбу и узе учешћа у породичној радости (Јн. 2, 2). Тиме је показао да Његовом Духу није противно да има удела у обичним радостима и жалостима. Тако чине и истински, побожни Хришћани, који са страхом проводе свој живот. Ипак, они праве разлику међу обичајима који владају у обичном животу. Јер, међу њима има много тога на чему не може бити Божијег благовољења.

Постоје обичаји који су изазвале страсти и који су измишљени ради њиховог задовољења; другима се храни једино сујета. Ко има Дух Христов, успеће да разликује добро од злог: једног ће се држати, а друго ће одбацивати. Онога који тако поступа, држећи се страха Божијег, други се не клоне. Премда он и не поступа по њиховом. Јер, он увек дејствује у духу љубави и снисхођења према немоћима своје браће. Једино дух ревности, који превазилази меру, боде очи и производи раздвајања и дељења. Такав дух се никако не може уздржати од поучавања и опомињања. Први се брине једино о томе да своју породицу задржи у хришћанском настројењу.

Мешање, пак, у туђа дела, он не сматра својим делом, говорећи у себи: „Ко мене постави за судију?“ Таквом кротошћу он изазива расположење свих, приводећи и друге уважавању његовог начина живота. Самозвани учитељ, пак, и себе чини одбојним, и на добар поредак живота кога се држи навлачи негодовање. Смирење, хришћанско смирење је у таквим случајевима неопходно. Оно је извор хришћанске благоразумности, која уме добро да поступи у датим случајевима.

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је у двадесету недељу по Духовдану Свету Архијерејску Литургију у Нишу уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона Епархије.

У својој празничној беседи, Владика Артемије је закључио:

Господ је дошао да ослободи људе од греха, смрти и ђавола. Јер ђаво преко греха и смрти влада родом људским. А Господ је дошао да ослободи људе те троглаве аждаје :греха, смрти и ђавола и да им дарује живот вечни. То је оно што Свето Јеванђеље проповеда, То је оно што Света Црква учи 2000 година. То је оно што су Свети Оци из седмог васељенског Сабора и осталих Сабора утврдили, и предали нама као праву истиниту веру. Ту веру браћо и сестре и ми држимо и дужни смо да је очувамо, неупрљану, неокрњену, неискварену ратним заблудима и јересима, екуменизмом, папимзом и тако даље. Него да останемо верни оној вери, коју је Господ оставио апостолима. Апостоли Светим Оцима, Свети Сава примивши од Светих Отаца, предао то нашем Српском народу.

Након Свете Литургије, трпезу љубави је припремио протисинђел Јован са својом братијом у Христу.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.